Dela apostolska 4:19-37
Dela apostolska 4:19-37 Novi srpski prevod (NSPL)
Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“ Članovi Veća su im još jednom zapretili, pa su ih pustili na slobodu. Nisu mogli da se odluče kako da ih kazne, jer je sav narod slavio Boga za ono što se dogodilo. Naime, čovek koji je bio čudesno isceljen imao je više od četrdeset godina. Čim su Petar i Jovan bili oslobođeni, otišli su k svojima i izvestili ih o onome što su im vodeći sveštenici i starešine rekli. Kada su čuli ovo, jednodušno su se pomolili Bogu rečima: „O, Gospodaru, Stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima. Ti si Duhom Svetim, preko našeg praoca, Davida, tvoga sluge rekao: ’Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju? Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika.’ Da, zaista su se udružili u ovom gradu Irod, Pontije Pilat, neznabošci i izrailjski narod protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao. Oni su učinili ono što si ti po svojoj volji i sili unapred odredio. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i dozvoli svojim slugama da s punom slobodom navešćuju tvoju reč. Ispruži svoju ruku da se događaju isceljenja, znaci i čuda – imenom tvoga svetog sluge Isusa.“ Kada su se pomolili, potresla se kuća u kojoj su bili okupljeni, te su se svi ispunili Duhom Svetim. Zatim su odvažno naveštavali Božiju reč. A svi koji su poverovali bili su jednodušni i istomisleni. Niko sopstvenu imovinu nije nazivao svojom, nego im je sve bilo zajedničko. Apostoli su sa velikom silom svedočili o Isusovom vaskrsenju, a Bog je izlivao svoju veliku milost na njih. Među njima niko nije oskudevao, jer su svi oni koji su posedovali zemlju ili kuće to prodavali, a novac donosili apostolima. Od toga se delilo svakome prema njegovim potrebama. Tako je i neki Levit po imenu Josif, rodom s Kipra, koga su apostoli prozvali Varnava (što znači „sin utehe“), prodao njivu koju je posedovao, a novac predao apostolima.
Dela apostolska 4:19-37 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.” И пошто нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. Човек на ком се догодило ово чудо исцељења имао је више од четрдесет година. Ослобођени апостоли дођоше својима и јавише им шта су им рекли првосвештеници и старешине. А они, чувши то, подигоше једнодушно глас к Богу и рекоше: „Господе, творче неба и земље, мора и свега што је у њима, Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: ‘Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владари се удружише против Господа и Помазаника његовог.’ Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат с многобошцима и племенима Израиљевим, да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да сасвим слободно објављују твоју реч, пружај притом своју руку да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда именом твога светог слуге Исуса.” А кад се помолише Богу, затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим и проповедаху слободно реч Божју. А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. Апостоли су веома силно сведочили за васксрсење Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданог и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило колико је коме било потребно. А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи „син утехе”, левит родом с Кипра, имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.
Dela apostolska 4:19-37 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.« А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година. Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: ‚Зашто се незнабошци буне, а народи узалуд завере кују? ‚Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.« Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч. Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.
Dela apostolska 4:19-37 Novi srpski prevod (NSPL)
Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“ Članovi Veća su im još jednom zapretili, pa su ih pustili na slobodu. Nisu mogli da se odluče kako da ih kazne, jer je sav narod slavio Boga za ono što se dogodilo. Naime, čovek koji je bio čudesno isceljen imao je više od četrdeset godina. Čim su Petar i Jovan bili oslobođeni, otišli su k svojima i izvestili ih o onome što su im vodeći sveštenici i starešine rekli. Kada su čuli ovo, jednodušno su se pomolili Bogu rečima: „O, Gospodaru, Stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima. Ti si Duhom Svetim, preko našeg praoca, Davida, tvoga sluge rekao: ’Zašto li se bune narodi, šta to ljudi uzalud smišljaju? Carevi se sveta prikupljaju, knezovi se s njima savetuju, da navale složno na Gospoda i na njegovog Pomazanika.’ Da, zaista su se udružili u ovom gradu Irod, Pontije Pilat, neznabošci i izrailjski narod protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao. Oni su učinili ono što si ti po svojoj volji i sili unapred odredio. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i dozvoli svojim slugama da s punom slobodom navešćuju tvoju reč. Ispruži svoju ruku da se događaju isceljenja, znaci i čuda – imenom tvoga svetog sluge Isusa.“ Kada su se pomolili, potresla se kuća u kojoj su bili okupljeni, te su se svi ispunili Duhom Svetim. Zatim su odvažno naveštavali Božiju reč. A svi koji su poverovali bili su jednodušni i istomisleni. Niko sopstvenu imovinu nije nazivao svojom, nego im je sve bilo zajedničko. Apostoli su sa velikom silom svedočili o Isusovom vaskrsenju, a Bog je izlivao svoju veliku milost na njih. Među njima niko nije oskudevao, jer su svi oni koji su posedovali zemlju ili kuće to prodavali, a novac donosili apostolima. Od toga se delilo svakome prema njegovim potrebama. Tako je i neki Levit po imenu Josif, rodom s Kipra, koga su apostoli prozvali Varnava (što znači „sin utehe“), prodao njivu koju je posedovao, a novac predao apostolima.
Dela apostolska 4:19-37 Нови српски превод (NSP)
Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година. Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао: ’Зашто ли се буне народи, шта то људи узалуд смишљају? Цареви се света прикупљају, кнезови се с њима саветују, да навале сложно на Господа и на његовог Помазаника.’ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч. А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом васкрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама. Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.
Dela apostolska 4:19-37 Sveta Biblija (SRP1865)
Petar i Jovan odgovarajuæi rekoše im: sudite je li pravo pred Bogom da vas veæma slušamo negoli Boga? Jer mi ne možemo ne govoriti što vidjesmo i èusmo. A oni zaprijetivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih muèili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se bješe dogodilo. Jer onome èovjeku bješe više od èetrdeset godina na kom se dogodi ovo èudo zdravlja. A kad ih otpustiše, doðoše k svojima, i javiše šta im rekoše glavari sveštenièki i starješine. A oni kad èuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima; Koji ustima Davida sluge svojega reèe: zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljavaju prazne rijeèi? Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista njegova. Zaista se sabraše u ovome gradu na svetoga sina tvojega Isusa, kojega si pomazao, Irod i Pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevijem, Da uèine što ruka tvoja i savjet tvoj naprijed odredi da bude. I sad Gospode! pogledaj na njihove prijetnje, i daj slugama svojima da govore sa svakom slobodom rijeè tvoju; I pružaj ruku svoju na iscjeljivanje i da znaci i èudesa bivaju imenom svetoga sina tvojega Isusa. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mjesto gdje bijahu sabrani, i napuniše se svi Duha svetoga, i govorahu rijeè Božiju sa slobodom. A u naroda koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajednièko. I apostoli s velikom silom svjedoèahu za vaskrsenije Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika bješe na svima njima: Jer nijedan meðu njima ne bješe siromašan, jer koliko ih god bijaše koji imadijahu njive ili kuæe, prodavahu i donošahu novce što uzimahu za to, I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaèi sin utjehe, Levit rodom iz Kipra, On imadijaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.