Dela apostolska 2:1-24
Dela apostolska 2:1-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад дође Педесетница, сви су били заједно на истом месту. И одједном наста хука с неба као кад дува силан ветар, те испуни сву кућу у којој су седели. И показаше им се језици који се разделише, као да су од ватре, па се на сваког од њих постави по један. Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима – како им је Дух давао да говоре. А у Јерусалиму су становали побожни Јудејци из сваког народа под небом. И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер је свако слушао како они говоре његовим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: „Гле, зар нису сви они што говоре Галилејци? Па како ми чујемо свако свој језик у ком смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, па становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, Фригије и Памфилије, Египта и предела Ливије око Кирине, и Римљани који су придошли, Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи – слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божја.” Сви су се дивили и у недоумици говорили један другом: „Шта ће то бити?” Други су се пак подсмевали и говорили: „Напили су се новога вина.” А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: „Јудејци и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и слушајте моје речи. Нису ови људи пијани – како ви мислите – јер је тек трећи час дана, него је ту реч о ономе што је рекао пророк Јоил: ‘У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и Месец у крв – пре но што дође велики и славни Дан Господњи. И биће спасен свако ко призове име Господње.’ Људи Израиљци, чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божјем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи.
Dela apostolska 2:1-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре. А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком. Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја? Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!« И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?« А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.« Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро. Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил: ‚У последње дане, каже Бог, излићу свога Духа на све људе, и ваши синови и кћери ће пророковати, и ваши младићи имаће виђења, и ваши старци ће сањати снове. А и на своје слуге и слушкиње излићу тих дана свога Духа, и они ће пророковати. Показаћу чуда горе на небу и знамења доле на земљи, крв, огањ и стубове дима. Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв пре него што дође велики и славни Дан Господњи. И свако ко призове име Господње, биће спасен.‘ »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.
Dela apostolska 2:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Na praznik Pedesetnice, svi su bili okupljeni na istom mestu. Iznenada se začuo zvuk, sličan hučanju snažnog vetra, i ispunio celu kuću u kojoj su sedeli. Tada im se pojavilo nešto nalik na razdeljene ognjene jezike, te je na svakoga od njih sišao po jedan. Svi su bili ispunjeni Svetim Duhom, pa su počeli da govore drugim jezicima, kako im je već Duh davao da govore. Tada je mnogo pobožnih Judeja, koji su došli iz svake zemlje pod nebom, boravilo u Jerusalimu. Kad se začuo onaj zvuk, mnogo ljudi se okupilo tamo. Bili su zbunjeni, jer je svako od njih čuo kako se govori na njegovom jeziku. Pitali su se u čudu: „Zar nisu svi ovi što govore Galilejci? Pa kako onda govore jezikom zemlje u kojoj smo rođeni? Ovde su Parćani, Međani, Elamiti, ljudi iz Mesopotamije, Judeje, Kapadokije, Ponta, Male Azije, Frigije, Pamfilije, Egipta, iz libijskih predela kod Kirine, posetioci iz Rima – zajedno Jevreji i obraćenici na judejsku veru – Krićani i Arapi. Svi mi slušamo ove ljude kako našim jezikom govore o velikim Božijim delima!“ Svi su bili izvan sebe, pa su, zbunjeni, pitali jedni druge: „Šta sve ovo znači?“ Drugi su, opet, terali šegu na njihov račun govoreći: „Ma, napili su se oni slatkoga vina!“ Tada Petar sa ostalih jedanaest apostola stade pred njih i glasno im se obrati: „Slušajte me svi vi – Jevreji i svi koji živite u Jerusalimu, znajte ovo i saslušajte moje reči. Nisu ovi ljudi pijani – kao što vi mislite, jer je tek devet sati ujutro. Radi se o onome što je rekao prorok Joil: ’U poslednje vreme – kaže Bog – izliću na sve ljude svoga Duha, pa će vaši sinovi i ćerke prorokovati, mladi ljudi imati viđenja, a starci sanjati snove. Takođe ću u one dane izliti svoga Duha na moje sluge i sluškinje, te će prorokovati. Učiniću da se pokažu čudne pojave gore na nebu i znaci dole na zemlji – krv, vatra i oblaci dima. Sunce će potamneti, a mesec pocrveneti kao krv pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji. Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.’ Zato, narode izrailjski, poslušaj ove reči: Isus Nazarećanin je bio čovek čije je poslanstvo Bog potvrdio pred vama moćnim delima, čudima i znacima koje je učinio preko njega, dok je bio među vama. Vi to i sami znate. Ipak, Bog je u skladu sa svojom unapred određenom namerom i predznanjem, dopustio da bude predan vama, a vi ste ga, posredstvom bezakonika, prikovali na krst i ubili. Ali Bog ga je vaskrsao iz mrtvih oslobodivši ga od vlasti smrti, jer smrt nije mogla da ovlada njime.
Dela apostolska 2:1-24 Нови српски превод (NSP)
На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре. Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику. Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге: „Шта све ово значи?“ Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи: „Ма, напили су се они слаткога вина!“ Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро. Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил: ’У последње време – каже Бог – излићу на све људе свога Духа, па ће ваши синови и ћерке пророковати, млади људи имати виђења, а старци сањати снове. Такође ћу у оне дане излити свога Духа на моје слуге и слушкиње, те ће пророковати. Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу и знаци доле на земљи – крв, ватра и облаци дима. Сунце ће потамнети, а месец поцрвенети као крв пре него што дође велики и славни дан Господњи. Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’ Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме.
Dela apostolska 2:1-24 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad se navrši pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnoga vjetra, i napuni svu kuæu gdje sjeðahu; I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni; i sjede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi Duha svetoga, i stadoše govoriti drugijem jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu. A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom. A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gdje oni govore njegovijem jezikom. I divljahu se i èuðahu se govoreæi jedan drugome: nijesu li ovo sve Galilejci što govore? Pa kako mi èujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili? Paræani, i Miðani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije, I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva Livijskijeh kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci, Kriæani i Arapi, èujemo gdje oni govore našijem jezicima velièine Božije. I divljahu se svi i ne mogahu se naèuditi govoreæi jedan drugome: šta æe dakle ovo biti? A drugi potsmijevajuæi se govorahu: nakitili su se vina. A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reèe im: ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! ovo da vam je na znanje, i èujte rijeèi moje. Jer ovi nijesu pijani kao što vi mislite, jer je tek treæi sahat dana; Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo: I biæe u pošljednje dane, govori Gospod, izliæu od Duha svojega na svako tijelo, i proreæi æe sinovi vaši i kæeri vaše, i mladiæi vaši vidjeæe utvare i starci vaši sniæe snove; Jer æu na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svojega, i proreæi æe. I daæu èudesa gore na nebu i znake dolje na zemlji: krv i oganj i pušenje dima. Sunce æe se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego doðe veliki i slavni dan Gospodnji. I biæe da æe se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje. Ljudi Izrailjci! poslušajte rijeèi ove: Isusa Nazareæanina, èovjeka od Boga potvrðena meðu vama silama i èudesima i znacima koje uèini Bog preko njega meðu vama, kao što i sami znate, Ovoga odreðenijem savjetom i promislom Božijim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; Kojega Bog podiže, razdriješivši sveze smrtne, kao što ne bijaše moguæe da ga one drže.