Dela apostolska 15:1-28
Dela apostolska 15:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Ali u Antiohiju dođu neki iz Judeje i počnu da uče braću: „Ako se ne obrežete po Mojsijevom običaju, ne možete se spasti.“ Pošto su Pavle i Varnava ušli u spor i veliku raspravu sa njima, određeno je da Pavle i Varnava sa još nekima od njih odu u Jerusalim i iznesu ovo sporno pitanje pred apostole i starešine. Tako su, poslani od crkve, prolazili kroz Fenikiju i Samariju pričajući o obraćenju neznabožaca, što je pričinilo veliku radost svoj braći. Kada su stigli u Jerusalim, primila ih je crkva, apostoli i starešine. Tada su im Pavle i Varnava ispričali o onome što je Bog učinio preko njih. Tada su ustali neki od verujućih koji su pripadali farisejskoj stranci i rekli: „Neznabošce treba obrezati i narediti im da drže Mojsijev Zakon.“ Apostoli i starešine su se okupili da razmotre ovu stvar. Posle duge rasprave, ustade Petar i obrati se prisutnima: „Braćo, vi znate da me je Bog odavno izabrao da bi neznabošci iz mojih usta čuli poruku Radosne vesti i poverovali. Bog, koji poznaje ljudska srca, potvrdio je da ih prihvata time što im je dao Svetog Duha kao i nama. On nije napravio razliku između njih i nas, jer je i njihova srca očistio posredstvom vere. Zašto, dakle, izazivate Boga time što stavljate učenicima jaram na vrat koji nismo mogli da nosimo ni mi ni naši preci? Mi verujemo da smo spaseni milošću našega Gospoda Isusa na isti način kao i oni.“ Na to su se svi okupljeni umirili, a Pavle i Varnava su im pripovedali o znacima i čudima koje je Bog preko njih učinio među neznabošcima. Kada su završili, uze reč Jakov: „Braćo, saslušajte me. Simon je rekao da se Bog od početka pobrinuo da između neznabožaca odvoji narod za sebe. To je u skladu sa rečima proroka, kao što je napisano: ’Vratiću se nakon toga i podići pali šator Davidov, sagradiću što je u njemu srušeno i obnoviti ga, da i ostali ljudi potraže Gospoda, i svi narodi koji nose moje ime – govori Gospod koji čini ovo znanim od iskona.’ Zato smatram da ne treba uznemiravati neznabošce koji se obraćaju Bogu. Umesto toga, neka im se napiše da se uzdržavaju od mesa koje je okaljano prinošenjem na žrtvu idolima, da se klone bluda, da ne jedu meso udavljenih životinja, niti krv životinjsku. Jer, u svim gradovima od davnina postoje propovednici Mojsijevog Zakona, koji ga svake subote čitaju po sinagogama.“ Tada su apostoli i starešine sa svom crkvom odlučili da izaberu između sebe ljude i da ih sa Pavlom i Varnavom pošalju u Antiohiju: Judu zvanog „Varsava“ i Silu, vodeće ljude među braćom. Po njima su poslali ovo pismo: Mi, apostoli i starešine, vaša braća, pozdravljamo svu braću, nekadašnje neznabošce, u Antiohiji, Siriji i Kilikiji. Pošto smo čuli da su vas neki od nas, kojima mi nismo dali nikakav nalog, zbunili i uznemirili svojim tvrdnjama, jednoglasno smo odlučili da vam pošaljemo odabrane ljude zajedno sa našim voljenim Varnavom i Pavlom. To su ljudi koji su izložili opasnosti svoje živote radi našeg Gospoda Isusa Hrista. Stoga vam šaljemo Judu i Silu da vam usmeno saopšte ovo isto. Odlučili smo, naime, zajedno sa Svetim Duhom, da vas ne opterećujemo ničim drugim, osim ovih neophodnih stvari
Dela apostolska 15:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И дођоше неки из Јудеје, па учаху браћу: „Ако се не обрежете по мојсијевском обичају, не можете се спасити.” А кад се Павле и Варнава упустише у немалу распру и препирање с њима, одредише да због овог спорног питања Павле и Варнава и још неки од њих иду горе у Јерусалим к апостолима и старешинама. Тако су испраћени од Цркве пролазили кроз Феникију и Самарију, казујући о обраћењу многобожаца и причињавајући велику радост својој браћи. Кад пак дођоше у Јерусалим, прими их Црква, и апостоли и старешине, па казаше шта је све учинио Бог, који је био с њима. Али усташе неки од фарисејске странке, који су били поверовали, и рекоше да их треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев закон. Апостоли и старешине се окупише да извиде ову ствар. И како наста велика распра, уста Петар и рече им: „Браћо, знајте да ме је Бог већ од првих дана изабрао између вас да многобошци из мојих уста чују јеванђеоску реч и поверују. И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих кад им је дао Духа Светога, као и нама, и није поставио никакве разлике између нас и њих, већ је очистио њихова срца вером. Што, дакле, сад кушате Бога тиме што хоћете да наметнете ученицима на врат јарам који ни наши очеви ни ми нисмо могли да понесемо? Него верујемо да ћемо благодаћу Господа Исуса бити спасени на исти начин као и они.” Тада заћута све мноштво и слушаху Варнаву и Павла, који су казивали колике је знаке и чуда Бог преко њих учинио међу многобошцима. Пошто су они завршили говор, проговори Јаков и рече: „Браћо, саслушајте ме. Симеон каза како се Бог најпре побринуо да између многобожаца узме народ за своје Име. И са овим се слажу пророчке речи, као што је написано: ‘Вратићу се потом и поново ћу сазидати Давидов дом, који је пао, опет ћу сазидати што је у њему срушено и изнова ћу га подићи да би и остали људи могли да траже Господа, и сви народи на које је призвано Име моје’, говори Господ који твори ово – познато од вечности. Стога сматрам да не треба оптеретити оне који се од многобожаца обраћају Богу, него да им се напише да се уздржавају од идолских погани, и од блуда, и од удављенога, и од крви. Јер Мојсије има своје проповеднике у сваком граду од давних времена: чита се по синагогама сваке суботе.” Тада апостоли и старешине са свом Црквом одлучише да изаберу између себе људе и да их с Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију; Јуду, који се звао Варсава, и Силу, водеће људе међу браћом, те послаше по њима [ово писмо]: „Апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављају браћу из многобоштва која су у Антиохији и Сирији и Киликији. Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо ништа наредили, збунили речима и узнемирили ваше душе, одлучисмо једнодушно да вам пошаљемо одабране људе с нашим драгим Варнавом и Павлом, људима који су предали своје животе за име Господа нашега Исуса Христа. Послали смо вам стога Јуду и Силу, који ће вам ово исто усмено јавити. Одлучисмо, наиме, Дух Свети и ми, да вас не оптерећујемо ничим другим осим ових потребних ствари
Dela apostolska 15:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.« Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова. Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих. Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.« Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање. Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују. И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером. Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо? Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.« Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима. Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме. Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе. А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано: ‚После овога ћу се вратити и поново подићи пали шатор Давидов; из рушевина ћу га подићи и обновити да Господа потраже преостали људи и сви незнабошци који носе моје име, говори Господ, који то чини,‘ ‚а познато је од давнина.‘ »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу, него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена и сваке суботе се чита у синагогама.« Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, па по њима послаше ово писмо: »Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав. Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу, једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом, људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа. Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити. Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари
Dela apostolska 15:1-28 Нови српски превод (NSP)
Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине. Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих. Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“ Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“ На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. То је у складу са речима пророка, као што је написано: ’Вратићу се након тога и подићи пали шатор Давидов, саградићу што је у њему срушено и обновити га, да и остали људи потраже Господа, и сви народи који носе моје име – говори Господ који чини ово знаним од искона.’ Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“ Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. По њима су послали ово писмо: Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији. Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари
Dela apostolska 15:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)
I neki sišavši iz Judeje uèahu braæu: ako se ne obrežete po obièaju Mojsijevu, ne možete se spasti. A kad posta raspra, i Pavle i Varnava ne malo se prepiraše s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki od njih idu gore k apostolima i starješinama u Jerusalim za ovo pitanje. A oni onda spremljeni od crkve, prolažahu kroz Finikiju i Samariju kazujuæi obraæanje neznabožaca, i èinjahu veliku radost svoj braæi. A kad doðoše u Jerusalim, primi ih crkva i apostoli i starješine, i kazaše sve što uèini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vjere. Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji bijahu vjerovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovjediti da drže zakon Mojsijev. A apostoli i starješine sabraše se da izvide ovu rijeè. I po mnogom vijeæanju usta Petar i reèe: ljudi braæo! vi znate da Bog od prvijeh dana izabra izmeðu nas da iz mojijeh usta èuju neznabošci rijeè jevanðelja i da vjeruju. I Bog, koji poznaje srca, posvjedoèi im i dade im Duha svetoga kao i nama, I ne postavi nikakve razlike meðu nama i njima, oèistivši vjerom srca njihova. Sad dakle šta kušate Boga, i hoæete da metnete uèenicima jaram na vrat, kojega ni ocevi naši ni mi mogosmo ponijeti? Nego vjerujemo da æemo se spasti blagodaæu Gospoda Isusa Hrista kao i oni. Onda umuèe sve mnoštvo, i slušahu Varnavu i Pavla koji pripovijedahu kolike znake i èudesa uèini Bog u neznabošcima preko njih. A kad oni umukoše, odgovori Jakov govoreæi: ljudi braæo! poslušajte mene. Simon kaza kako Bog najprije pohodi i primi iz neznabožaca narod k imenu svojemu. I s ovijem se udaraju rijeèi proroka, kao što je napisano: Potom æu se vratiti, i sazidaæu dom Davidov, koji je pao, i njegove razvaline popraviæu, i podignuæu ga, Da potraže Gospoda ostali ljudi i svi narodi u kojima se ime moje spomenu, govori Gospod koji tvori sve ovo. Bogu su poznata od postanja svijeta sva djela njegova; Zato ja velim da se ne dira u neznabošce koji se obraæaju k Bogu; Nego da im se zapovjedi da se èuvaju od priloga idolskijeh i od kurvarstva i od udavljenoga i od krvi, i što njima nije milo drugima da ne èine. Jer Mojsije ima od starijeh vremena u svijem gradovima koji ga propovijedaju, i po zbornicama èita se svake subote. Tada naðoše za dobro apostoli i starješine sa svom crkvom da izberu izmeðu sebe dvojicu i da pošlju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu koji se zvaše Varsava, i Silu, ljude znamenite meðu braæom. I napisaše rukama svojima ovo: Apostoli i starješine i braæa pozdravljaju braæu koja su po Antiohiji i Siriji i Kilikiji što su od neznabožaca. Buduæi da mi èusmo da neki od nas izišavši smetoše vas rijeèima, i raslabiše duše vaše govoreæi vam da se obrezujete i da držite zakon, kojima mi ne zapovjedismo; Zato naðosmo za dobro mi jednodušno sabrani izbrane ljude poslati vama s ljubaznijem našijem Varnavom i Pavlom, S ljudima koji su predali duše svoje za ime Gospoda našega Isusa Hrista. Poslasmo dakle Judu i Silu, koji æe to i rijeèima kazati. Jer naðe za dobro sveti Duh i mi da nikakvijeh tegoba više ne meæemo na vas osim ovijeh potrebnijeh