Dela apostolska 14:8-20
Dela apostolska 14:8-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао. Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење, рече снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!” И скочи, те ходаше наоколо. Кад пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: „Богови посташе као људи и сиђоше к нама.” Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч. А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву. Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући и говорећи: „Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, проповедамо вам јеванђеље да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима; који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима, али, ипак, није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.” И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву. Али Јудејци из Антиохије и Иконије дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро. Међутим, кад су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак с Варнавом оде у Дерву.
Dela apostolska 14:8-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао. Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, па веома гласно рече: »Осови се на ноге!« И човек скочи и прохода. Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!« Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву. Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем, али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.« И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву. Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.
Dela apostolska 14:8-20 Novi srpski prevod (NSPL)
U Listri su naišli na nekog čoveka koji nije mogao da hoda. On nikada nije hodao, zato što je od rođenja bio hrom. Ovaj je slušao dok je Pavle propovedao. Pavle ga je pažljivo pogledao, i pošto je video da ima veru da bude isceljen, rekao mu je snažnim glasom: „Uspravi se na svoje noge!“ Čovek je smesta skočio i počeo da hoda. Kada je mnoštvo videlo šta je Pavle učinio, povikali su na likaonskom jeziku: „Bogovi u ljudskom obličju su sišli k nama!“ Varnavu su nazivali Zevsom, a Pavla Hermesom zbog toga što je vodio glavnu reč. Tada je sveštenik Zevsov, čiji se hram nalazio u predgrađu, doterao junce i doneo vence pred vrata; hteo je da im zajedno sa narodom prinese žrtvu. Kada su to apostoli Pavle i Varnava dočuli, razderali su svoju odeću, pa su uleteli među narod vičući: „Ljudi, šta to radite?! Mi smo obični ljudi kao i vi! Mi vam objavljujemo Radosnu vest, da se od ovih bezvrednih stvari okrenete živome Bogu, koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima. Bog je u proteklim vremenima pustio narode da slede svoje puteve. Ipak, nije propustio da pruži dokaz o sebi: iskazuje dobročinstva, daje vam kišu sa neba i rodne godine, siti vas hranom i puni vam srca veseljem.“ Govoreći ovo jedva su odvratili narod da im ne prinese žrtvu. Tada su došli neki Jevreji iz Antiohije i Ikoniuma i nagovorili narod, te su kamenovali Pavla. Onda su ga odvukli izvan grada misleći da je mrtav. Ali kada su se učenici okupili oko njega, on je ustao i vratio se u grad. Sutradan je sa Varnavom otputovao za Dervu.
Dela apostolska 14:8-20 Нови српски превод (NSP)
У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода. Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву. Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву. Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Dela apostolska 14:8-20 Sveta Biblija (SRP1865)
I jedan èovjek u Listri sjeðaše nemoæan u nogama, i bješe hrom od utrobe matere svoje, i ne bješe nikad hodio. Ovaj slušaše Pavla gdje govori. Pavle pogledavši na nj i vidjevši da vjeruje da æe ozdraviti, Reèe velikijem glasom: tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoèi, i hoðaše. A kad vidje narod šta uèini Pavle, podigoše glas svoj govoreæi Likaonski: bogovi naèiniše se kao ljudi, i siðoše k nama. I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rijeèju. A sveštenik Jupitera koji bješe pred gradom njihovijem dovede junce, i donese vijence pred vrata, i s narodom šæadijaše da prinosi žrtvu. A kad èuše apostoli, Varnava i Pavle, razdriješe haljine svoje, i skoèiše meðu narod vièuæi i govoreæi: Ljudi! šta to èinite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovijedamo jevanðelje da se od ovijeh lažnijeh stvari obratite k Bogu živome, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima; Koji u prošavšijem naraštajima bješe pustio sve narode da idu svojijem putovima: I opet ne ostavi sebe neposvjedoèena, èineæi dobro, dajuæi nam s neba dažd i godine rodne, puneæi srca naša jelom i veseljem. I ovo govoreæi jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kuæi. A dok oni življahu ondje i uèahu, Doðoše iz Antiohije i iz Ikonije nekaki Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreæi da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleæi da je mrtav. A kad ga opkoliše uèenici njegovi, ustade i uðe u grad, i sjutradan iziðe s Varnavom u Dervu.