2. Knjiga Samuilova 19:1-36
2. Knjiga Samuilova 19:1-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада се цар потресе. Попе се у горњу собу над вратима и заплака. Док је ишао, овако је говорио: „Сине мој, Авесаломе... Сине мој... Сине мој, Авесаломе! Ех, да сам ја умро уместо тебе!... Авесаломе, сине мој... Сине мој...” Јоаву јавише: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом.” Тако се победа тог дана претвори у жалост за сву војску, јер је народ тог дана чуо како се говори да цар тугује за својим сином. Зато се војска кришом врати у град, као што се крије војска која се стиди кад побегне из битке. Цар је покрио своје лице и ридао: „Сине мој, Авесаломе... Авесаломе, сине мој... Сине мој!” Тада Јоав дође цару у кућу и рече: „Данас си посрамио све слуге своје, а они су данас спасли животе теби, синовима твојим, ћеркама твојим, женама твојим и наложницама твојим. Показао си љубав онима који те мрзе, а мржњу онима који те воле. Данас си показао да не цениш ни војсковође ни војнике. Данас сам сазнао да би ти било милије да је Авесалом жив, а да смо сви ми погинули! Него сад устани, изађи и лепо се обрати војницима својим. Заклињем те Господом! Ако не изађеш, неће ниједан остати с тобом ноћас! То ће ти бити горе него сва зла која су те сналазила од младости твоје па до сада.” Тада цар устаде и седе крај врата. Онда јавише народу говорећи: „Ево, цар седи код врата.” Дође сва војска пред цара, а Израиљци су били побегли у своје шаторе. Тада народ поче да се свађа по свим племенима израиљским. Говорили су: „Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, он нас је спасао из руку филистејских, а сада је морао да бежи пред Авесаломом. Авесалом, кога смо помазали да буде над нама, погибе у боју. Сада, зашто оклевате с враћањем цара?” Онда цар Давид поручи свештеницима Садоку и Авијатару говорећи: „Кажите старешинама јудејским: ‘Зашто да ви будете последњи који ће довести цара у његову кућу?’” Наиме, то што се говорило по целом Израиљу допрло је до цара и његове куће. „Ви сте моја браћа, кост моја и месо моје. Зашто да ви будете последњи који враћате цара? Реците и Амаси: ‘Зар ниси и ти кост моја и месо моје?’ Тако нека ми учини Бог и нека дода ако ми не будеш војсковођа док си жив, уместо Јоава.” Тако придоби срца свих људи Јудиних, који једнодушно поручише цару: „Врати се ти и све слуге твоје.” Тако се цар врати и дође до Јордана. Људи Јудини дођоше до Галгала да сретну цара и да га преведу преко Јордана. Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина из Ваурима, и сиђе с људима из Јуде у сусрет цару Давиду. Уз њега је било хиљаду људи из Венијамина. И Сива, управитељ дома Сауловог, дође са петнаест синова својих и двадесет слугу својих. Они пређоше Јордан и дођоше пред цара. Довукли су и сплав да превезу породицу цареву и да учине шта је цару мило. Син Гирин Симеј паде ничице пред царем кад је цар хтео да пређе Јордан. Он рече цару: „Нека ми господар мој не упише у грех и нека више не спомиње зло које је учинио слуга твој оног дана кад је цар, господар мој, излазио из Јерусалима. Нека цар то не прими к срцу. Слуга твој зна да је погрешио. Ево, дошао сам први од целог дома Јосифовог да сретнем цара, господара свога.” Тада одговори Серујин син Ависај говорећи: „Зар због тога неће погинути Симеј, који је ружио помазаника Господњег?” Онда Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, па ми се данас противите? Зар данас да погине неко у Израиљу? Зар нисам данас сазнао да сам цар над Израиљем?” Тада цар рече Симеју: „Нећеш погинути.” И цар му се закле. И потомак Саулов, Мефивостеј, дође цару у сусрет. Он није ноге своје освежавао, ни браду своју чешљао, ни одећу своју прао од дана кад је цар отишао, па до дана кад се вратио у миру. Кад је он из Јерусалима дошао да сретне цара, упита га цар: „Мефивостеју, зашто ниси пошао са мном?” Он одговори: „Царе, господару мој! Слуга мој ме превари! Слуга твој је рекао: ‘Оседлаћу себи магарца да га узјашем и да пођем с царем’, јер је слуга твој хром. Међутим, он је оклеветао слугу твога пред царем, господарем мојим. Само, цар, господар мој, као анђео је Божји. Зато, чини оно што сматраш да је добро. У целом дому мога претка били су људи који су заслужили да их побије цар, господар мој. А ти си посадио слугу твога међу оне који једу за столом твојим! Какво право ја имам и на шта да се жалим цару?” Цар му одговори: „Зашто причаш толико? Одлучујем: Ти и Сива поделите имање!” Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се цар, господар мој, срећно вратио у дом свој!” Потом дође Варзелај Галађанин из Рогелима и пође с царем до Јордана, да га испрати преко Јордана. Варзелај је био врло стар, било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара за време боравка у Маханаиму јер је био веома имућан. Онда цар рече Варзелају: „Пођи са мном, ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.” Међутим, Варезлелај одговори цару: „Колико ћу још живети па да идем с царем у Јерусалим? Имам осамдесет година. Могу ли да разликујем добро и зло? Може ли слуга твој да осети шта једе и пије? Могу ли још да слушам глас певача и певачица? Зашто би слуга твој био на терету цару, господару мом?
2. Knjiga Samuilova 19:1-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.« Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином. Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја. Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!« Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама. Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви. Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.« Тада цар устаде и седе у капији. Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара. У међувремену су Израелци побегли својим кућама. Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома. А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?« То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату? Ви сте моја сабраћа, моја крв. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘ А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘« Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.« Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана. У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима. С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар. Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео. Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара, па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе, јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.« Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!« На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?« Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.« А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав. Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?« »Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘ А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље. Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?« А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.« »Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!« И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати. Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан. Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.« Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим? Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе? Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио?
2. Knjiga Samuilova 19:1-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Joavu su javili: „Eno, car plače i tuguje za Avesalomom!“ Tako se pobeda toga dana pretvorila u žalost za sav narod, jer je narod čuo da car tuguje za svojim sinom. Tog dana se narod ušunjao u grad, kao narod koji se posramljeno ušunja kad pobegne iz bitke. A car je pokrio svoje lice plačući na glas: „Avesalome, sine moj! Avesalome, sine moj, sine moj, sine moj!“ Tada je Joav došao caru u kuću i rekao mu: „Danas si osramotio svoje sluge koje su spasle život tebi, tvojim sinovima i ćerkama, i tvojim ženama i inočama, pošto voliš one koji te mrze i mrziš one koji te vole. Danas si javno pokazao da ti nije stalo ni do vojvoda ni do slugu, jer danas vidim da bi ti bilo drago da je Avesalom ostao živ, a da smo svi mi mrtvi. A sad ustani i idi i obrati se ljubazno svojim slugama, jer zaklinjem se Gospodom: ako ne izađeš, ni jedan čovek neće ostati s tobom ove noći, pa će ova nevolja biti gora od svake koja te je zadesila od tvoje mladosti do sada.“ Tada je car ustao i seo kod gradskih vrata. Kad su narodu javili: „Car sedi kod gradskih vrata“, sav je narod došao pred cara. Izrailjci su, pak, pobegli svojim kućama. A sav narod se raspravljao po svim Izrailjevim plemenima, govoreći: „Car nas je izbavio iz ruku naših neprijatelja i spasao nas iz ruku Filistejaca, a sada je morao da pobegne iz zemlje od Avesaloma. Ali Avesalom, koga smo pomazali da vlada nad nama, je poginuo u bici. Stoga, zašto ništa ne preduzimate da vratite cara?“ Tada je car David poslao poruku sveštenicima Sadoku i Avijataru: „Recite Judinim starešinama: ’Zašto da vi budete poslednji koji će vratiti cara u njegovu kuću?’ – Naime, ono što se govorilo po svem Izrailju je došlo do cara u njegovu kuću – Jer, vi ste moja braća, moja krv i meso. Zašto da budete poslednji koji će vratiti cara? A Amasi recite: ’Zar ti nisi moja krv i meso? Neka mi Gospod tako učini i neka još doda, ako doživotno ne budeš vojvoda moje vojske umesto Joava!’“ Tako je zadobio srca svih Judejaca kao jednog čoveka, pa su poslali caru poruku: „Vrati se i ti i tvoje sluge.“ Tada se car vratio i došao do Jordana, a Judejci su došli u Galgal da se sretnu s carem i da ga prevedu preko Jordana. Tada je Semaj, sin Girin, Venijaminovac iz Vaurima, zajedno sa ljudima iz Jude, pohitao caru u susret. S njim je bilo hiljadu ljudi iz Venijaminovog plemena, kao i Siva, sluga iz Saulovog doma sa svojih petnaest sinova i dvadeset slugu. Oni su došli do Jordana pred cara. Dok su prevodili carev dom da ga dovedu, i da čini što mu se čini dobro, Semaj, sin Girin, pade ničice pred carem baš kad je ovaj trebalo da pređe preko Jordana. Semaj reče caru: „Neka me moj gospodar ne drži krivim, i neka ne pamti kako je tvoj sluga skrivio protiv tebe onoga dana kad je moj gospodar car izašao iz Jerusalima; neka moj gospodar ne uzme to k srcu. Jer tvoj sluga zna da je skrivio. Ali, eto, ja sam, od sveg doma Josifovog, prvi došao da dočekam mog gospodara cara.“ Avisaj, sin Serujin, reče: „Zar ne bi trebalo da Semaj bude pogubljen zbog toga, pošto je proklinjao Gospodnjeg pomazanika?“ Ali David reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Serujini, te mi se danas protivite? Zar danas da neko bude pogubljen u Izrailju? Zar ne znam da sam danas car nad Izrailjem?“ Car reče Semaju: „Nećeš biti pogubljen.“ I zakle mu se car. Tako je i Saulov sin Mefivostej sišao da dočeka cara. On se nije brinuo za svoje noge, nije podrezivao bradu, niti je prao svoju odeću od dana kad je car otišao do dana kad se vratio u miru. Kad je došao iz Jerusalima da dočeka cara, car mu reče: „Zašto nisi pošao sa mnom, Mefivosteju?“ On odgovori: „Gospodaru moj, care, moj sluga me je obmanuo, jer tvoj mu je sluga rekao: ’Osedlaj mi magarca, da ga uzjašem i pođem sa carom’, jer je tvoj sluga hrom. A on je ocrnio tvoga slugu pred mojim gospodarem carem. Ali moj gospodar car je kao Anđeo Božiji; uradi kako ti se čini dobro. Jer sav dom moga oca nije zaslužio ništa drugo osim smrti od moga gospodara cara. Ipak, ti si posadio svoga slugu među one koji jedu za tvojim stolom. Kakvo onda pravo imam da još nešto tražim od cara?“ Car odgovori: „Zašto i dalje trošiš reči? Određujem da ti i Siva podelite zemlju među sobom.“ Mefivostej reče caru: „Neka uzme sve, samo kad se moj gospodar car vratio u miru u svoj dom!“ Varzelaj Galađanin dođe iz Rogelima i pređe preko Jordana s carem, da ga isprati kod Jordana. Varzelaj je bio veoma star; bilo mu je osamdeset godina. On je snabdevao cara hranom, dok je car boravio u Mahanajimu; bio je, naime, veoma bogat čovek. Car reče Varzelaju: „Pređi sa mnom, a ja ću se starati o tebi kod sebe u Jerusalimu.“ Varzelaj odgovori caru: „Koliko mi je još dana ostalo da živim, da bih išao s carom u Jerusalim? Danas mi je osamdeset godina. Znam li još šta je dobro a šta loše? Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije? Može li još slušati glas pevača i pevačica? Zašto da tvoj sluga još bude na teretu svome gospodaru caru? Tvoj će sluga poći s carem malo dalje od Jordana. Zašto car hoće da me nagradi ovakvom nagradom?
2. Knjiga Samuilova 19:1-36 Нови српски превод (NSP)
Јоаву су јавили: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом!“ Тако се победа тога дана претворила у жалост за сав народ, јер је народ чуо да цар тугује за својим сином. Тог дана се народ ушуњао у град, као народ који се посрамљено ушуња кад побегне из битке. А цар је покрио своје лице плачући на глас: „Авесаломе, сине мој! Авесаломе, сине мој, сине мој, сине мој!“ Тада је Јоав дошао цару у кућу и рекао му: „Данас си осрамотио своје слуге које су спасле живот теби, твојим синовима и ћеркама, и твојим женама и иночама, пошто волиш оне који те мрзе и мрзиш оне који те воле. Данас си јавно показао да ти није стало ни до војвода ни до слугу, јер данас видим да би ти било драго да је Авесалом остао жив, а да смо сви ми мртви. А сад устани и иди и обрати се љубазно својим слугама, јер заклињем се Господом: ако не изађеш, ни један човек неће остати с тобом ове ноћи, па ће ова невоља бити гора од сваке која те је задесила од твоје младости до сада.“ Тада је цар устао и сео код градских врата. Кад су народу јавили: „Цар седи код градских врата“, сав је народ дошао пред цара. Израиљци су, пак, побегли својим кућама. А сав народ се расправљао по свим Израиљевим племенима, говорећи: „Цар нас је избавио из руку наших непријатеља и спасао нас из руку Филистејаца, а сада је морао да побегне из земље од Авесалома. Али Авесалом, кога смо помазали да влада над нама, је погинуо у бици. Стога, зашто ништа не предузимате да вратите цара?“ Тада је цар Давид послао поруку свештеницима Садоку и Авијатару: „Реците Јудиним старешинама: ’Зашто да ви будете последњи који ће вратити цара у његову кућу?’ – Наиме, оно што се говорило по свем Израиљу је дошло до цара у његову кућу – Јер, ви сте моја браћа, моја крв и месо. Зашто да будете последњи који ће вратити цара? А Амаси реците: ’Зар ти ниси моја крв и месо? Нека ми Господ тако учини и нека још дода, ако доживотно не будеш војвода моје војске уместо Јоава!’“ Тако је задобио срца свих Јудејаца као једног човека, па су послали цару поруку: „Врати се и ти и твоје слуге.“ Тада се цар вратио и дошао до Јордана, а Јудејци су дошли у Галгал да се сретну с царем и да га преведу преко Јордана. Тада је Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима, заједно са људима из Јуде, похитао цару у сусрет. С њим је било хиљаду људи из Венијаминовог племена, као и Сива, слуга из Сауловог дома са својих петнаест синова и двадесет слугу. Они су дошли до Јордана пред цара. Док су преводили царев дом да га доведу, и да чини што му се чини добро, Семај, син Гирин, паде ничице пред царем баш кад је овај требало да пређе преко Јордана. Семај рече цару: „Нека ме мој господар не држи кривим, и нека не памти како је твој слуга скривио против тебе онога дана кад је мој господар цар изашао из Јерусалима; нека мој господар не узме то к срцу. Јер твој слуга зна да је скривио. Али, ето, ја сам, од свег дома Јосифовог, први дошао да дочекам мог господара цара.“ Ависај, син Серујин, рече: „Зар не би требало да Семај буде погубљен због тога, пошто је проклињао Господњег помазаника?“ Али Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, те ми се данас противите? Зар данас да неко буде погубљен у Израиљу? Зар не знам да сам данас цар над Израиљем?“ Цар рече Семају: „Нећеш бити погубљен.“ И закле му се цар. Тако је и Саулов син Мефивостеј сишао да дочека цара. Он се није бринуо за своје ноге, није подрезивао браду, нити је прао своју одећу од дана кад је цар отишао до дана кад се вратио у миру. Кад је дошао из Јерусалима да дочека цара, цар му рече: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеју?“ Он одговори: „Господару мој, царе, мој слуга ме је обмануо, јер твој му је слуга рекао: ’Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем са царом’, јер је твој слуга хром. А он је оцрнио твога слугу пред мојим господарем царем. Али мој господар цар је као Анђео Божији; уради како ти се чини добро. Јер сав дом мога оца није заслужио ништа друго осим смрти од мога господара цара. Ипак, ти си посадио свога слугу међу оне који једу за твојим столом. Какво онда право имам да још нешто тражим од цара?“ Цар одговори: „Зашто и даље трошиш речи? Одређујем да ти и Сива поделите земљу међу собом.“ Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се мој господар цар вратио у миру у свој дом!“ Варзелај Галађанин дође из Рогелима и пређе преко Јордана с царем, да га испрати код Јордана. Варзелај је био веома стар; било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара храном, док је цар боравио у Маханајиму; био је, наиме, веома богат човек. Цар рече Варзелају: „Пређи са мном, а ја ћу се старати о теби код себе у Јерусалиму.“ Варзелај одговори цару: „Колико ми је још дана остало да живим, да бих ишао с царом у Јерусалим? Данас ми је осамдесет година. Знам ли још шта је добро а шта лоше? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Може ли још слушати глас певача и певачица? Зашто да твој слуга још буде на терету своме господару цару? Твој ће слуга поћи с царем мало даље од Јордана. Зашто цар хоће да ме награди оваквом наградом?
2. Knjiga Samuilova 19:1-36 Sveta Biblija (SRP1865)
I javiše Joavu: evo car plaèe i tuži za Avesalomom. I pobjeda onoga dana pretvori se u žalost svemu narodu, jer narod èu u onaj dan gdje govore: žali car sina svojega. I narod se u onaj dan krijaše ulazeæi u grad kao što se krije narod koji se stidi kad pobjegne iz boja. A car pokri lice svoje; i vikaše iza glasa: sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj! Tada uðe Joav k caru u kuæu, i reèe: posramio si danas sve sluge svoje, koje ti danas dušu saèuvaše, i sinovima tvojim i kæerima tvojim i ženama tvojim i inoèama tvojim. Jer ljubiš one koji mrze na te, a mrziš na one koji te ljube; jer si pokazao danas da ne mariš za vojvode i za sluge; i vidim danas da bi ti milo bilo da je Avesalom živ a mi svi da smo izginuli. Zato ustani sada, i izidi i progovori lijepo slugama svojim; jer zaklinjem se Gospodom, ako ne izideš, neæe nijedan ostati kod tebe ovu noæ, i to æe biti gore po te negoli sva zla koja su te snalazila od mladosti tvoje do sada. Tada usta car, i sjede na vratima; i kazaše svemu narodu govoreæi: evo, sjedi car na vratima. I doðe sav narod pred cara. Ali Izrailjci bjehu pobjegli, svak u svoj šator. I sav se narod svaðaše meðu sobom po svijem plemenima Izrailjevim govoreæi: car nas je izbavio iz ruku neprijatelja naših, i izbavio nas je iz ruku Filistejskih; a sada je pobjegao iz zemlje od Avesaloma. Avesalom pak, kojega pomazasmo za cara nad sobom, pogibe u boju. Sada dakle zašto oklijevate te ne dovedete natrag cara? Zato car David posla k Sadoku i Avijataru sveštenicima i poruèi: govorite starješinama Judinijem i recite: zašto vi da budete pošljednji koji æe cara natrag dovesti u kuæu njegovu? Jer govor svega Izrailja doðe do cara u kuæu njegovu. Vi ste moja braæa, vi ste kost moja i tijelo moje. Zašto biste dakle bili pošljednji koji æe natrag dovesti cara? Recite i Amasi: nijesi li kost moja i tijelo moje? Bog neka mi uèini tako i tako neka doda, ako mi ne budeš vojvoda dok si živ na mjesto Joava. I skloni srca svijeh ljudi od roda Judina kao jednoga èovjeka, te poslaše k caru govoreæi: vrati se sa svijem slugama svojim. I tako se car vrati, i doðe do Jordana; a Juda doðe do Galgala da srete cara i da ga prevede preko Jordana. Pohitje i Simej sin Girin od Venijamina, koji bijaše iz Vaurima, i siðe s ljudima roda Judina na susret caru Davidu; I tisuæa ljudi bješe s njim od roda Venijaminova; takoðer i Siva sluga doma Saulova s petnaest sinova svojih i dvadeset sluga svojih; i prijeðoše preko Jordana pred cara. Preturiše i laðu da prevezu èeljad carevu i da uèine što bi mu bilo ugodno. A Simej sin Girin pade pred carem, kad šæaše da prijeðe preko Jordana, I reèe caru: ne primi mi bezakonja, gospodaru moj, i ne pominji pakosti koju je uèinio sluga tvoj u onaj dan kad je car gospodar moj izašao iz Jerusalima; neka car ne misli o tom. Jer sluga tvoj vidi da je zgriješio; i evo došao sam danas prvi iz svega doma Josifova da sretem cara gospodara svojega. Ali odgovori Avisaj sin Serujin i reèe: eda li toga radi neæe poginuti Simej što je psovao pomazanika Gospodnjega? A David reèe: šta je vama do mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? zar æe danas poginuti ko u Izrailju? jer zar ne znam da sam danas postao car nad Izrailjem? I reèe car Simeju: neæeš poginuti. I zakle mu se car. Tako i Mefivostej sin Saulov doðe caru na susret; on pak ne opra nogu svojih, niti brade svoje oèešlja, ni opra haljine svoje od onoga dana kad otide car do dana kad se vrati s mirom. I srete cara kad se vraæaše u Jerusalim; i reèe mu car: zašto ne poðe sa mnom, Mefivosteju? A on reèe: caru gospodaru moj, prevari me sluga moj; jer sluga tvoj reèe: osedlaæu sebi magarca i uzjahaæu ga i poæi æu s carem; jer je hrom sluga tvoj. I on opade slugu tvojega kod gospodara mojega cara; ali je car gospodar moj kao anðeo Božji; zato èini što ti je drago. Jer sav dom oca mojega bijahu ljudi koji zaslužiše smrt pred carem gospodarem mojim, a ti posadi slugu svojega meðu one koji jedu za stolom tvojim. Pa kakvo imam još pravo, i kako se mogu još tužiti caru? A car mu reèe: šta bi mi više govorio? kazao sam: ti i Siva podijelite njivu. A Mefivostej reèe caru: neka uzme sve, kad se car gospodar moj vratio na miru u dom svoj. I Varzelaj od Galada doðe iz Rogelima, i poðe s carem preko Jordana da ga prati preko Jordana. A bješe Varzelaj vrlo star, bješe mu osamdeset godina, i hranjaše cara dok bijaše u Mahanajimu, jer bješe vrlo bogat èovjek. I reèe car Varzelaju: hajde sa mnom; ja æu te hraniti kod sebe u Jerusalimu. Ali Varzelaj reèe caru: koliko ima vijeka mojega, da idem s carem u Jerusalim? Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro i zlo? može li sluga tvoj kusom razlikovati što æe jesti i što æe piti? mogu li jošte slušati glas pjevaèima i pjevaèicama? i zašto bi sluga tvoj još bio na tegotu caru gospodaru mojemu? Malo æe proæi sluga tvoj preko Jordana s carem; a zašto bi mi car tako naplatio?