2. Knjiga Samuilova 18:9-33
2. Knjiga Samuilova 18:9-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље. То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.« На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела сребра и ратнички појас.« А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘ Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.« Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.« Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици, а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише. Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио. Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама. Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик. Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.« »Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.« Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.« Кушанин се поклони Јоаву и отрча. Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.« »Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?« Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.« »Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина. Док је Давид седео између спољне и унутрашње капије, стражар се попе на кров над пролазом између капија и угледа једног човека како трчи сам. Стражар то довикну цару, а цар му рече: »Ако је сам, сигурно доноси добре вести.« А онај се све више примицао. Стражар тада угледа још једнога како трчи, па довикну вратару: »Ено још један трчи сам!« На то цар рече: »И овај доноси добре вести.« Стражар рече: »Чини ми се да онај први трчи као Ахимаац син Садоков.« »Он је добар човек«, рече цар, »и долази с добрим вестима.« Ахимаац довикну цару: »Здраво«, па му се ничице поклони и рече: »Хвала ГОСПОДУ, твоме Богу, што нам је у руке предао оне који су се дигли против тебе, мој господару царе.« А цар упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?« Ахимаац му на то одговори: »Видео сам велику пометњу баш кад је Јоав слао царевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је то било.« Цар му рече: »Стани са стране и чекај.« Тако Ахимаац стаде са стране, па је чекао. Уто стиже онај Кушанин и рече: »Мој господару царе, чуј добру вест: ГОСПОД те је данас избавио из руку свих који су се дигли против тебе.« Цар га упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?« А Кушанин одговори: »Нека твоји непријатељи, мој господару царе, и сви који се дижу против тебе да ти нанесу зло прођу као тај младић!« На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака. А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«
2. Knjiga Samuilova 18:9-33 Novi srpski prevod (NSPL)
A Avesalom je nabasao na neke Davidove sluge. Avesalom je jahao na svojoj mazgi, ali dok je mazga prolazila ispod guste krošnje jednog velikog hrasta, kosa mu se zakačila za hrast, tako da je visio između neba i zemlje. Mazga ispod njega je nastavila da ide. Jedan od ljudi je to video i javio Joavu: „Eno, video sam Avesaloma kako visi o jednom hrastu.“ Joav reče čoveku koji mu je doneo vest: „Kad si ga video, zašto ga nisi sastavio sa zemljom na licu mesta? Ja bih ti dao deset šekela srebra i jedan opasač.“ Čovek odgovori Joavu: „I da imam hiljadu šekela srebra u svojim rukama, ne bih digao ruku na carevog sina, jer je car na naše uši zapovedio tebi, Avisaju i Itaju: ’Čuvajte mi mladića Avesaloma.’ Pa i kad bih počinio izdaju nasrćući na njegov život, a od cara se ništa ne može sakriti, ti bi se držao po strani.“ Joav mu reče: „Neću ja da traćim vreme s tobom!“ Onda je uzeo tri koplja u svoju ruku i zabio ih Avesalomu u srce, dok je još bio živ usred hrasta. Zatim je deset momaka, Joavovih štitonoša, okružilo Avesaloma i dokrajčili ga, te je umro. Joav je zatrubio u trubu, pa se narod vratio iz potere za Izrailjem; Joav je, naime, povukao narod. Avesaloma su uzeli i bacili u veliku jamu u šumi i nabacali na njega veoma veliku gomilu kamenja. U međuvremenu je sav Izrailj pobegao svojim kućama. A Avesalom je, za života, podigao sebi stub u Kraljevoj dolini, jer je rekao: „Nemam sina da sačuva spomen na moje ime.“ Zato je stub nazvao po svom imenu, te se zove „Avesalomov spomenik“ sve do danas. Tada Ahimas, Sadokov sin, reče: „Pusti me da otrčim i javim caru da ga je Gospod izbavio iz ruku njegovih neprijatelja.“ Joav mu reče: „Danas nećeš biti glasnik dobre vesti. Učinićeš to neki drugi dan, ali danas nećeš javiti dobru vest, jer je carev sin poginuo.“ Zatim Joav reče Kušaninu: „Idi i javi caru što si video.“ Kušanin se pokloni Joavu i otrča. Ali Ahimas, sin Sadokov, opet reče Joavu: „Bilo kako bilo, pusti me da i ja otrčim za Kušaninom.“ Joav mu reče: „Zašto da trčiš, sinko, kad ti dobra vest neće doneti nagradu?“ „Bilo kako bilo, pusti me da otrčim.“ Joav mu reče: „Hajde, trči!“ Ahimas otrča preko ravnice i preteče Kušanina. A David je baš sedeo među dvojim gradskim vratima. Tada je stražar, koji je bio na krovu vrata, podigao pogled i ugledao nekog čoveka kako trči. Stražar je viknuo i javio caru. Car reče: „Ako je sam, onda nosi dobru vest.“ Dok se čovek približavao, stražar je video drugog čoveka kako trči, pa je pozvao čuvara na vratima, rekavši: „Evo, još jedan čovek trči!“ Car reče: „I on nosi dobru vest.“ Stražar reče: „Vidim da onaj prvi trči kao Ahimas, Sadokov sin.“ Car reče: „On je dobar čovek i dolazi sa dobrom vešću.“ Ahimas pozva i reče caru: „Dobro je!“ Zatim se poklonio caru licem do zemlje i rekao: „Neka je blagosloven Gospod, Bog tvoj, koji je zaustavio ljude što su digli ruku na moga gospodara cara.“ Car upita: „Da li je mladić Avesalom dobro?“ Ahimas odgovori: „Video sam veliko komešanje kad me je carev sluga Joav slao, ali nisam video šta je bilo.“ Car reče: „Pomeri se tamo u stranu.“ On se pomerio u stranu, pa je stajao. Tada je došao Kušanin i rekao: „Dobra vest za moga gospodara cara! Jer, danas te je Gospod izbavio iz ruku svih koji su se digli protiv tebe!“ Tada car upita Kušanina: „Da li je dobro mladić Avesalom?“ Kušanin odgovori: „Neka neprijatelji moga gospodara cara, i svi koji se dižu protiv tebe da ti naude prođu kao taj mladić.“ Na to car zadrhta i ode u gornju sobu nad gradskim vratima i briznu u plač. Išao je i govorio: „Sine moj Avesalome, sine moj, sine moj Avesalome! O, da sam ja umro umesto tebe! Avesalome, sine moj, sine moj!“
2. Knjiga Samuilova 18:9-33 Нови српски превод (NSP)
А Авесалом је набасао на неке Давидове слуге. Авесалом је јахао на својој мазги, али док је мазга пролазила испод густе крошње једног великог храста, коса му се закачила за храст, тако да је висио између неба и земље. Мазга испод њега је наставила да иде. Један од људи је то видео и јавио Јоаву: „Ено, видео сам Авесалома како виси о једном храсту.“ Јоав рече човеку који му је донео вест: „Кад си га видео, зашто га ниси саставио са земљом на лицу места? Ја бих ти дао десет шекела сребра и један опасач.“ Човек одговори Јоаву: „И да имам хиљаду шекела сребра у својим рукама, не бих дигао руку на царевог сина, јер је цар на наше уши заповедио теби, Ависају и Итају: ’Чувајте ми младића Авесалома.’ Па и кад бих починио издају насрћући на његов живот, а од цара се ништа не може сакрити, ти би се држао по страни.“ Јоав му рече: „Нећу ја да траћим време с тобом!“ Онда је узео три копља у своју руку и забио их Авесалому у срце, док је још био жив усред храста. Затим је десет момака, Јоавових штитоноша, окружило Авесалома и докрајчили га, те је умро. Јоав је затрубио у трубу, па се народ вратио из потере за Израиљем; Јоав је, наиме, повукао народ. Авесалома су узели и бацили у велику јаму у шуми и набацали на њега веома велику гомилу камења. У међувремену је сав Израиљ побегао својим кућама. А Авесалом је, за живота, подигао себи стуб у Краљевој долини, јер је рекао: „Немам сина да сачува спомен на моје име.“ Зато је стуб назвао по свом имену, те се зове „Авесаломов споменик“ све до данас. Тада Ахимас, Садоков син, рече: „Пусти ме да отрчим и јавим цару да га је Господ избавио из руку његових непријатеља.“ Јоав му рече: „Данас нећеш бити гласник добре вести. Учинићеш то неки други дан, али данас нећеш јавити добру вест, јер је царев син погинуо.“ Затим Јоав рече Кушанину: „Иди и јави цару што си видео.“ Кушанин се поклони Јоаву и отрча. Али Ахимас, син Садоков, опет рече Јоаву: „Било како било, пусти ме да и ја отрчим за Кушанином.“ Јоав му рече: „Зашто да трчиш, синко, кад ти добра вест неће донети награду?“ „Било како било, пусти ме да отрчим.“ Јоав му рече: „Хајде, трчи!“ Ахимас отрча преко равнице и претече Кушанина. А Давид је баш седео међу двојим градским вратима. Тада је стражар, који је био на крову врата, подигао поглед и угледао неког човека како трчи. Стражар је викнуо и јавио цару. Цар рече: „Ако је сам, онда носи добру вест.“ Док се човек приближавао, стражар је видео другог човека како трчи, па је позвао чувара на вратима, рекавши: „Ево, још један човек трчи!“ Цар рече: „И он носи добру вест.“ Стражар рече: „Видим да онај први трчи као Ахимас, Садоков син.“ Цар рече: „Он је добар човек и долази са добром вешћу.“ Ахимас позва и рече цару: „Добро је!“ Затим се поклонио цару лицем до земље и рекао: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који је зауставио људе што су дигли руку на мога господара цара.“ Цар упита: „Да ли је младић Авесалом добро?“ Ахимас одговори: „Видео сам велико комешање кад ме је царев слуга Јоав слао, али нисам видео шта је било.“ Цар рече: „Помери се тамо у страну.“ Он се померио у страну, па је стајао. Тада је дошао Кушанин и рекао: „Добра вест за мога господара цара! Јер, данас те је Господ избавио из руку свих који су се дигли против тебе!“ Тада цар упита Кушанина: „Да ли је добро младић Авесалом?“ Кушанин одговори: „Нека непријатељи мога господара цара, и сви који се дижу против тебе да ти науде прођу као тај младић.“ На то цар задрхта и оде у горњу собу над градским вратима и бризну у плач. Ишао је и говорио: „Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! О, да сам ја умро уместо тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!“
2. Knjiga Samuilova 18:9-33 Sveta Biblija (SRP1865)
A Avesalom se sukobi sa slugama Davidovijem, i Avesalom jahaše na mazgi, i mazga naiðe pod granat veliki hrast, te on zape glavom za hrast i osta viseæi izmeðu neba i zemlje, a mazga ispod njega otrèa. Vidjevši to jedan èovjek javi Joavu, i reèe: gle, vidjeh Avesaloma gdje visi o hrastu. A Joav reèe èovjeku koji mu to kaza: gle, vidje, pa zašto ga ne ubi i ne svali ga na zemlju? Ja bih ti dao deset sikala srebra i jedan pojas. A èovjek reèe Joavu: da mi je u rukama izmjereno tisuæu sikala srebra, ne bih digao ruke svoje na sina careva; jer smo èuli kako je car zapovjedio tebi i Avisaju i Itaju govoreæi: èuvajte mi svi dijete Avesaloma. Ili da sam uèinio nevjeru na svoju dušu, ništa se ne može od cara zatajiti, i ti bi sam ustao na me. A Joav reèe: neæu ja dangubiti s tobom. Pa uzev tri strijele u ruku, zastrijeli ih u srce Avesalomu, jošte živu o hrastu. Potom opkoliše Avesaloma deset momaka, koji nošahu oružje Joavu, i biše ga i ubiše. Tada Joav zatrubi u trubu, i narod presta goniti Izrailja, jer Joav ustavi narod. I uzeše Avesaloma i baciše u šumi u veliku jamu, i nabacaše na nj vrlo veliku gomilu kamenja; a Izrailjci svi pobjegoše svaki k svome šatoru. Avesalom pak bješe podigao sebi spomenik za života u dolini carskoj; jer govoraše: nemam sina, da se saèuva spomen imenu mojemu. I nazva onaj spomenik svojim imenom, koji se zove mjesto Avesalomovo do današnjega dana. Tada reèe Ahimas sin Sadokov: da otrèim da odnesem glas caru, da ga je Gospod izbavio iz ruku neprijatelja njegovijeh. A Joav mu reèe: nemoj danas biti glasnik, nego æeš javiti drugi dan; a danas nemoj nositi glasa, jer je sin carev poginuo. Zatijem reèe Joav Husiju: idi, javi caru što si vidio. I pokloni se Husije Joavu, i otrèa. A Ahimas sin Sadokov opet reèe Joavu: što mu drago, da trèim i ja za Husijem. Reèe Joav: što bi trèao, sine, kad nemaš dobra glasa? Opet reèe: što mu drago, da trèim. Odgovori mu: a ti trèi. I otrèa Ahimas preèim putem, i preteèe Husija. A David sjeðaše meðu dvojim vratima, i stražar izide na krov od vrata, na zid, i podigavši oèi svoje ugleda, a to jedan èovjek trèi. Pa povika stražar i javi caru. A car reèe: ako je jedan, glas nosi. I onaj iðaše sve bliže. Potom ugleda stražar drugoga èovjeka gdje trèi. I povika stražar k vrataru i reèe: evo još jedan, trèi sam. A car reèe: i on nosi glas. I reèe stražar: trk prvoga èini mi se kao da je trk Ahimasa sina Sadokova. Reèe car: dobar je èovjek, i ide s dobrijem glasom. Tada povika Ahimas i reèe caru: sretno! I pokloni se caru licem do zemlje, i reèe: da je blagosloven Gospod Bog tvoj, koji predade ljude koji podigoše ruke svoje na cara gospodara mojega. A car mu reèe: je li zdravo dijete Avesalom? Odgovori Ahimas: vidio sam veliku vrevu, kad Joav posla slugu careva i mene slugu tvojega, ali ne znam šta bješe. A car mu reèe: ukloni se, i stani tamo. I on se ukloni, i stade. Tada, gle, doðe Husije i reèe: glas caru i gospodaru mojemu da te je Gospod izbavio danas iz ruku svijeh koji ustaše na te. A car reèe Husiju: je li zdravo dijete Avesalom? A Husije reèe: neka neprijatelji gospodara mojega cara i koji god ustaju na te zla radi, neka proðu kao to dijete. Tada se car sneveseli, i pope se u gornju klijet nad vratima, i stade plakati, a iduæi govoraše: sine moj Avesalome, sine moj, sine moj Avesalome! kamo da sam ja umro mjesto tebe! Avesalome sine moj, sine moj!