YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

2. Petrova 2:12-22

2. Petrova 2:12-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

А ови, као неразумне животиње, природна бића створена да се хватају и убијају, хуле на оно што не знају, па ће у својој покварености и сами пропасти, сносећи казну за неправду. Они развратан живот дању сматрају за своју сласт, гадови и ругобе који се часте својим преварама кад се с вама госте; они имају очи које су пуне прељубе и које не одустају од греха, примамљују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству, они су деца клетве. Напустивши прави пут, заблудеше и пођоше путем Валаама Веорова, коме омиле неправедна плаћа, али је примио укор за своје безакоње: немо живинче проговори људским гласом и спречи пророкову неразумну намеру. То су безводни извори и облаци које олуја гони, за које се чува тамни мрак. Јер тиме што говоре високозвучне, сујетне речи, плотским разузданим пожудама маме оне који су тек побегли од оних што живе у превари; обећавају им слободу, а сами су робови пропасти; јер од чега је ко савладан, том и робује. Јер ако се они који су познањем Господа и Спаситеља Исуса Христа побегли од светске опогањености, па се опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње постало горе од првога. Било би, наиме, боље да нису познали пут праведности него што су се, пошто су га познали, одвратили од свете заповести која им је предана. Њима се догодило оно што каже истинита пословица: „Вратио се пас на своју бљувотину” и „Окупана свиња враћа се да се ваља у каљузи”.

2. Petrova 2:12-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

А они, као бесловесне животиње, бића нагона, рођена да се хватају и уништавају, оцрњују оно што не познају, па ће у својој покварености и бити уништени. Неправда ће им бити плата за неправду. Они – љаге и ругобе које се наслађују својим преварама док се с вама госте – насладом сматрају банчење у по бела дана. Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло у похлепи. Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности, али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље. Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама. Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди. Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало. Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог. Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата. Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину« и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«

2. Petrova 2:12-22 Novi srpski prevod (NSPL)

Ti ljudi su kao nerazumne životinje, bića koja žive po nagonu prirode, rođena za lov i ubijanje, jer ne znaju koga vređaju. Stoga će kao životinje i biti istrebljeni, snoseći kaznu za svoju nepravednost. Oni čine razvrat usred bela dana i nalaze uživanje u tome. Pogani su i bestidnici! Uživaju u svojim obmanama, bančeći na vašim gozbama. Oči su im pune preljube, nezasite greha. Oni love kolebljive duše. Srce im je izvežbano pohlepom. Božija kletva leži na njima! Zastranili su, napustivši pravi put, te krenuli putem Valama, sina Veorova, kojem je omilela plata za nepravedno delo. Međutim, bio je ukoren za svoj prestup; nemušta magarica je progovorila ljudskim glasom i sprečila prorokovu ludost. Oni su kao presahli izvori i kao oblaci gonjeni olujom. Za njih je pripremljena najcrnja tama. Oni, naime, visokoparnim jezikom propovedaju besmislice, te telesnim strastima i porocima mame one koji su tek pobegli od onih koji žive u zabludi. Obećavaju im slobodu, a sami su robovi pokvarenosti. Naime, svako je rob onoga čime je svladan. Jer, ako se oni koji su pobegli od pokvarenosti ovog sveta upoznavši Gospoda našeg i Spasitelja Isusa Hrista, ponovo upliću u njih i podležu im, njihovo poslednje stanje postaje gore nego prethodno. Za njih bi bilo bolje da nikad nisu ni upoznali put pravednosti, nego što su se, upoznavši ga, odvratili od svete zapovesti koja im je predata. Njima se dogodilo ono što kaže istinita poslovica: „Vratio se pas na svoju bljuvotinu“ i „okupana svinja vraća se u blato da se valja.“

2. Petrova 2:12-22 Нови српски превод (NSP)

Ти људи су као неразумне животиње, бића која живе по нагону природе, рођена за лов и убијање, јер не знају кога вређају. Стога ће као животиње и бити истребљени, сносећи казну за своју неправедност. Они чине разврат усред бела дана и налазе уживање у томе. Погани су и бестидници! Уживају у својим обманама, банчећи на вашим гозбама. Очи су им пуне прељубе, незасите греха. Они лове колебљиве душе. Срце им је извежбано похлепом. Божија клетва лежи на њима! Застранили су, напустивши прави пут, те кренули путем Валама, сина Веорова, којем је омилела плата за неправедно дело. Међутим, био је укорен за свој преступ; немушта магарица је проговорила људским гласом и спречила пророкову лудост. Они су као пресахли извори и као облаци гоњени олујом. За њих је припремљена најцрња тама. Они, наиме, високопарним језиком проповедају бесмислице, те телесним страстима и пороцима маме оне који су тек побегли од оних који живе у заблуди. Обећавају им слободу, а сами су робови покварености. Наиме, свако је роб онога чиме је свладан. Јер, ако се они који су побегли од покварености овог света упознавши Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа, поново уплићу у њих и подлежу им, њихово последње стање постаје горе него претходно. За њих би било боље да никад нису ни упознали пут праведности, него што су се, упознавши га, одвратили од свете заповести која им је предата. Њима се догодило оно што каже истинита пословица: „Вратио се пас на своју бљувотину“ и „окупана свиња враћа се у блато да се ваља.“