2. Knjiga o carevima 5:1-27 - Compare All Versions

Podeli

Неман, војвода сирсјког цара, био је угледан човек. Његов господар га је поштовао јер је преко њега Господ дао победу Сиријцима. Међутим, тај велики јунак био је губав. Једном су Сиријци пошли у поход и заробише у земљи израиљској младу девојку, која је служила код жене Неманове. Она рече својој господарици: „Кад би господар мој отишао пророку у Самарију, он би га излечио од губе његове.” Тада оде Неман господару своме и рече му говорећи: „Тако и тако је рекла девојка која је дошла из земље израиљске.” Сиријски цар му одговори: „Иди, пођи. Написаћу писмо цару израиљском.” Он пође и понесе са собом десет таланата сребра, шест хиљада сикала злата и десет свечаних одежди. Он однесе цару израиљском писмо у ком је писало: „Ево, кад ти стигне ово писмо, шаљем ти и слугу свога Немана да га излечиш од губе његове.” Кад је цар израиљски прочитао писмо, раздера одећу своју и рече: „Зар сам ја Бог да могу да убијам и оживљујем па га овај шаље мени да га излечим од губе? Пазите и гледајте како тражи кавгу са мном!” Кад је Јелисије, човек Божји, сазнао да је цар Израиљев раздерао одећу своју, поручи цару: „Зашто си раздерао одећу своју? Нека тај дође к мени да схвати да постоји пророк у Израиљу.” Тако дође Неман с коњима и колима својим и стаде пред врата Јелисијеве куће. Јелисије му преко гласника поручи: „Иди и окупај се седам пута у Јордану и оздравиће твоје тело и очистиће се.” Тада се Неман расрди и пође говорећи: „Гле, ја сам мислио да ће изаћи пред мене, да ће стати, призвати име Господа Бога свога, ставити руку на болесно место и да ће очистити губу. Зар нису Авана и Ферфар, реке у Дамаску, бољи од свих вода израиљских? Зар нисам могао у њима да се окупам и очистим од губе?” Он се окрену и отиде одатле љутит. Међутим, приђоше му слуге његове и рекоше говорећи: „Оче мој! Да ти је пророк наложио нешто тешко, зар не би то испунио? Тим пре треба да урадиш то што ти је рекао: ‘Окупај се и очистићеш се!’” Тада он сиђе и зарони седам пута у Јордан, као што му је рекао човек Божји. Његово тело постаде као тело детета – очисти се! Тада се врати човеку Божјем са својом пратњом, дође, стаде пред њега и рече: „Ево, сад знам да на целој земљи нема Бога осим у Израиљу. Сад, узми дар од слуге свога.” Међутим, он одговори: „Тако да је жив Господ коме служим, нећу да примим.” Овај наваљиваше на њега да узме, али он не хтеде. Тада Неман рече: „Пошто нећеш, допусти мени, слуги твом, да ми дају ове земље колико могу да понесу две мазге. Слуга твој неће више приносити жртве паљенице ни друге другим боговима сем Господу. Међутим, нека Господ опрости слуги свом ово: кад владар мој уђе у храм Римонов да се тамо поклони, па се наслони на моју руку, онда ћу се и ја клањати у храму Римоновом. Нека опрости Господ то слуги свом.” Он му одговори: „Пођи с миром.” Потом он оде од њега. Кад је мало одмакао, помисли Гијезије, слуга Јелисијев, човека Божјег: „Гле, господар мој је отпустио Немана Сиријца, а није узео ништа од тога што је донето. Тако жив био Господ, потрчаћу и узећу нешто од њега!” Тада Гијезије потрча за Неманом. Кад га Неман угледа како трчи за њим, изађе из кола својих, пође му у сусрет и упита га: „Јеси ли добро?” Он одговори: „Добро смо. Мој господар ме шаље да ти поручим да су баш сад дошла два младића из Јефремове горе. Они су пророчки ученици, па дај за њих таланат сребра и два огртача.” Неман рече: „Узми два таланта!” Он га натера да узме и завеза два таланта у две вреће и два огртача. Потом нареди двојици момака својих да носе пред њим. Овај кад дође на брдо, узе то из руку њихових и остави у кућу. Потом отпусти људе и они одоше. Кад се он врати, стаде пред свог господара. Јелисије га упита: „Одакле долазиш, Гијезије?” Од одговори: „Никуд није ишао слуга твој.” Међутим, он му рече: „Зар није био дух мој тамо кад је неко изашао из кола пред тебе? Зар је време да се узимају сребро, одећа, маслињаци, виногради, овце, говеда, слуге и слушкиње? Зато нека губа Неманова пређе на тебе и потомство твоје заувек!” И овај отиде од њега губав, бео као снег.

Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу. Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене. Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.« Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка. »Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.« И Неман оде, поневши са собом десет таланата сребра, шест хиљада шекела злата и десет одела. У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.« Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!« Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.« И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће. Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.« Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?« И окрену се и оде бесан. Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?« На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета. Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку. Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.« Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.« И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде. »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.« »Иди у миру«, рече Јелисије. Пошто је Неман превалио део пута, Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.« И Гехази пожури за Неманом. Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?« »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант сребра и два одела.‘« »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, а он оде и стаде пред свога господара Јелисија. »Где си био, Гехази?« упита га Јелисије. »Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази. Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.« И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.

Naman, zapovednik vojske aramejskog cara, bio je čovek od velikog značaja za svoga gospodara; cenio ga je, jer je preko njega Gospod davao pobede Aramejcima. Ali iako je bio veliki ratnik, bio je gubavac. Jednom kad su Aramejci izvršili upad, doveli su iz izrailjske zemlje mladu devojku; ona je posluživala Namanovu ženu. Ona reče svojoj gospodarici: „O, samo kad bi moj gospodar otišao proroku u Samariji! On bi ga iscelio od gube.“ Naman ode i javi to svome gospodaru, govoreći: „Tako i tako je rekla devojka iz izrailjske zemlje.“ Aramejski car reče: „Idi onda, a ja ću poslati pismo izrailjskom caru.“ On ode i ponese sa sobom deset talanata srebra, šest hiljada šekela zlata, i deset pari odeće. Sa sobom je doneo pismo izrailjskom caru u kome je pisalo: „Sa ovim pismom ti šaljem i svoga slugu Namana da ga isceliš od gube.“ Kad je izrailjski car pročitao pismo, razderao je svoju odeću i rekao: „Zar sam ja Bog, da mogu da usmrćujem i oživljavam, te mi ovaj šalje pismo da iscelim čoveka od gube? Pogledajte kako traži povod da me izazove!“ Kad je Jelisej, čovek Božiji, čuo da je izrailjski car razderao svoju odeću, poslao je poruku caru: „Zašto si razderao svoju odeću? Neka dođe k meni, da zna da ima prorok u Izrailju.“ Naman dođe sa svojim konjima i kočijama, i stane kod vrata Jelisejeve kuće. A Jelisej mu posla glasnika: „Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i obnoviće se tvoje telo, pa ćeš biti čist.“ Ali Naman se naljuti, ode i reče: „Ja sam mislio da će on izaći k meni, stati i prizvati ime Gospoda, Boga svoga, i da će mahnuti rukom nad obolelim mestom i isceliti me od gube! Nisu li Avana i Farfar, damaštanske reke, bolje od svih izrailjskih voda? Nisam li mogao da se okupam u njima i budem čist?!“ On se okrenu i ode besan. No, njegove sluge mu pristupiše i rekoše: „Oče moj, da ti je prorok rekao da uradiš nešto veliko, zar ne bi to uradio? Nećeš li pre uraditi to što ti je rekao: ’Okupaj se i bićeš čist?!’“ On siđe i zagnjuri sedam puta u Jordan po reči čoveka Božijeg, i telo mu se obnovi, te postade čisto kao telo mladog momka. Tada se vratio k čoveku Božijem sa svom svojom pratnjom; ušao je i stao pred njega, rekavši: „Evo, sada znam da nema drugog Boga na svoj zemlji, osim u Izrailju. Stoga primi dar od svoga sluge.“ Jelisej reče: „Živoga mi Gospoda kome služim, neću uzeti ništa!“ Naman je navaljivao na njega da uzme, ali on je odbio. Naman reče: „Ako nećeš, neka se tvome sluzi da toliko zemlje koliko dve mazge mogu da ponesu, jer tvoj sluga neće više prinositi svespalnice i žrtve drugim bogovima, osim Gospodu. Ipak, neka Gospod oprosti ovo svome sluzi: kad moj gospodar ulazi u Rimonov hram da se tamo pokloni, i on se osloni na moju ruku, tako da i ja moram da se poklonim u Rimonovom hramu – kad se, dakle, poklonim u Rimonovom hramu, neka to Gospod oprosti svome sluzi.“ On odgovori: „Idi s mirom.“ Ali kad je Naman malo odmakao, Gijezije, sluga Jeliseja, čoveka Božijeg, reče u sebi: „Moj gospodar je olako pustio tog Namana Aramejca, pošto nije uzeo od njega ništa od onoga što je doneo.“ Tada je Gijezije pohitao za Namanom. Kad je Naman video da neko trči za njim, sišao je sa svoje kočije da ga dočeka, i rekao mu: „Je li sve u redu?“ On odgovori: „U redu je. Moj gospodar me je poslao da kažem: ’Evo, baš sad su mi došla dva momka od proročkih sinova iz Jefremove gore. Daj, molim te, za njih jedan talanat srebra i dva para odeće.’“ Naman reče: „Uzmi i dva talanta.“ I pošto je navaljivao na njega da uzme, zavezao mu je dva talanta srebra u dve vreće i dva para odeće. Zatim mu je dao dva momka, koji su ih nosili pred njim. Kad je došao do brda, uzeo ih je od njih i sklonio u kuću. Potom je poslao ljude, i oni odu. Onda je došao i stao pred svoga gospodara. „Gde si bio, Gijezije?“ – upita ga Jelisej. On odgovori: „Tvoj sluga nije nikud išao.“ Jelisej mu reče: „Nije li moje srce bilo tamo kad je čovek sišao sa svoje kočije da te dočeka? Zar je ovo vreme da se uzme srebro i da se stekne odeća, maslinjaci i vinogradi, sitna i krupna stoka, i sluge i sluškinje? Zato će se Namanova guba prilepiti za tebe i za tvoje potomstvo do veka.“ Gijezije ode od njega gubav, beo kao sneg.

Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац. Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“ Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата сребра, шест хиљада шекела злата, и десет пари одеће. Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“ Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“ Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“ Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! Нису ли Авана и Фарфар, дамаштанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан. Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка. Тада се вратио к човеку Божијем са свом својом пратњом; ушао је и стао пред њега, рекавши: „Ево, сада знам да нема другог Бога на свој земљи, осим у Израиљу. Стога прими дар од свога слуге.“ Јелисеј рече: „Живога ми Господа коме служим, нећу узети ништа!“ Наман је наваљивао на њега да узме, али он је одбио. Наман рече: „Ако нећеш, нека се твоме слузи да толико земље колико две мазге могу да понесу, јер твој слуга неће више приносити свеспалнице и жртве другим боговима, осим Господу. Ипак, нека Господ опрости ово своме слузи: кад мој господар улази у Римонов храм да се тамо поклони, и он се ослони на моју руку, тако да и ја морам да се поклоним у Римоновом храму – кад се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека то Господ опрости своме слузи.“ Он одговори: „Иди с миром.“ Али кад је Наман мало одмакао, Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божијег, рече у себи: „Мој господар је олако пустио тог Намана Арамејца, пошто није узео од њега ништа од онога што је донео.“ Тада је Гијезије похитао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је са своје кочије да га дочека, и рекао му: „Је ли све у реду?“ Он одговори: „У реду је. Мој господар ме је послао да кажем: ’Ево, баш сад су ми дошла два момка од пророчких синова из Јефремове горе. Дај, молим те, за њих један таланат сребра и два пара одеће.’“ Наман рече: „Узми и два таланта.“ И пошто је наваљивао на њега да узме, завезао му је два таланта сребра у две вреће и два пара одеће. Затим му је дао два момка, који су их носили пред њим. Кад је дошао до брда, узео их је од њих и склонио у кућу. Потом је послао људе, и они оду. Онда је дошао и стао пред свога господара. „Где си био, Гијезије?“ – упита га Јелисеј. Он одговори: „Твој слуга није никуд ишао.“ Јелисеј му рече: „Није ли моје срце било тамо кад је човек сишао са своје кочије да те дочека? Зар је ово време да се узме сребро и да се стекне одећа, маслињаци и виногради, ситна и крупна стока, и слуге и слушкиње? Зато ће се Наманова губа прилепити за тебе и за твоје потомство до века.“ Гијезије оде од њега губав, бео као снег.

I beše Neman vojvoda cara sirskog čovek velik u gospodara svog i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav. A iz Sirije izađe četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu. I ona reče svojoj gospođi: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube. Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreći: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske. A car sirski reče mu: Hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaće haljine. I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dođe ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube. A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom. A kad ču Jelisije, čovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dođe k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju. I tako dođe Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva. A Jelisije posla k njemu i poruči: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje, i očistićeš se. Tada se rasrdi Neman i pođe govoreći: Gle! Ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu. Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan. Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: Oče, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš se očistiti? I tako siđe, i zaroni u Jordan sedam puta po rečima čoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i očisti se. Tada se vrati k čoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog. Ali on reče: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte. Tada reče Neman: Kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj uđe u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom. A on mu reče: Idi s mirom. I on otide od njega, i pređe jedno potrkalište. Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega. I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: Je li dobro? A on reče: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dođoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine. A Neman reče: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim. A on kad dođe na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše. Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reče: Otkle Gijezije? A on reče: Nije išao sluga tvoj nikuda. Ali mu on reče: Zar srce moje nije išlo onamo kad se čovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje? Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.