2. Knjiga o carevima 23:1-30
2. Knjiga o carevima 23:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада цар позва и окупи све старешине Јудине и јерусалимске. Цар оде у храм Господњи и с њим сви људи из земље Јудине, сви становници Јерусалима, свештеници, пророци и сав народ од најмлађег до најстаријег. Он им прочита све речи Књиге савеза, која се нашла у храму Господњем. Цар стаде на своје место и склопи савез с Господом да ће они ићи за Господом и да ће држати све заповести његове, сведочанства његова и наредбе његове свим срцем и свом душом да би испунили све речи савеза које су записане у тој књизи. Сав народ прихвати савез. Потом цар нареди великом свештенику Хелкији, свештеницима другог реда и вратарима да изнесу из храма Господњег све ствари које су биле начињене Валу, Астарти и сву војску небеску. Он нареди да се спале изван Јерусалима у долини Кедрона, а пепео однесе у Ветиљ. Он одстрани идолске жреце које су били поставили цареви Јудини да каде пред узвишењима у градовима Јудиним и у околини Јерусалима. Такође, и оне који су кадили Валу, Сунцу, Месецу, звездама и свој војсци небеској. Он избаци Астарту из храма Господњег изван Јерусалима, код потока Кедрона. Спали је код потока Кедрона, претвори у пепео и разасу пепео у заједничко гробље. Затим поруши станове оних који су се проституисали у храму Господњем, у којима су жене ткале одећу Астарти. Потом доведе све свештенике из градова Јудиних да оскрнаве узвишице пред којим су кадили жреци од Геве до Вирсавеје. Срушио је узвишења изнад врата, која су била изнад врата градског заповедника Исуса, лево од врата града. Жреци оних узвишења нису смели да улазе до жртвеника Господњег у Јерусалиму, него су јели бесквасне хлебове међу својом браћом. Он обесвети и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да нико више не би проводио сина свога или кћер своју кроз огањ Молоху. Уклонио је и коње које су били поставили цареви Јудини сунцу, од уласка у храм Господњи до куће дворанина Натан-Мелеха, која је била у Фаруриму, а кола сунчана спали огњем. Цар поруши и жртвенике на крову горње собе Ахазове које су начинили цареви Јудини и жртвенике које је начинио Манасија у оба предворја храма Господњег. Он их уклони оданде и прах њихов баци у долину кедронску. Цар обесвети и узвишења испред Јерусалима, с десне стране Маслинске горе, која је начинио цар Израиљев Соломон Астарти, сидонској накази, Хемосу, моавској накази, и Мелхому, накази синова амонских. Он изломи идоле, разби кипове, а на њихова места просу кости људске. Обори и жртвеник у Ветиљу, узвишење које је био начинио Наватов син Јеровоам, који је навео Израиљ на грех. Жртвеник обори, претвори га у прах, а узвишења запали. Јосија се обазре и виде гробове тамо на гори. Он посла и извадише кости из гробова и спалише на жртвенику. Тако га је обесветио и испуни реч Божју коју је изрекао унапред човек Божји. Затим упита: „Какав оно споменик видим?” Људи му одговорише: „Оно је гроб човека Божјег који је био дошао из Јуде и унапред казао то што си ти учинио са жртвеником у Ветиљу.” Тада он рече: „Оставите га, нека му нико не помера кости.” Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који је дошао из Самарије. Јосија уништи сва места на узвишењима по градовима Самарије која су начинили цареви Израиљеви гневећи Господа. Учини с њима онако како је учинио у Ветиљу. Све жреце узвишења који су тамо били поклао је, на жртвеницима и на њима спалио људске кости. Потом се врати у Јерусалим. Тада заповеди цар целом народу говорећи: „Празнујте Пасху Господу, Богу свом, онако како је записано у овој Књизи савеза.” Таква Пасха се није празновала од времена судија, који су судили Израиљу, и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних. Само осамнаесте године царевања Јосијиног празнована је Пасха Господу у Јерусалиму. Јосија истреби призиваче духова и врачаре и све кипове, идоле и све гадости које су се виђале у земљи Јудиној и у Јерусалиму. Тако се испунише речи закона написане у књизи коју нађе свештеник Хелкија у храму Господњем. Пре њега није било таквог цара који се обратио Господу свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом сасвим по закону Мојсијевом. Ни после њега није било таквог. Међутим, Господ се није уздржао од жестине гнева свог који се распалио против Јуде због свих изазивања којим га је раздраживао Манасија. Зато Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиљ. И овај град ћу одбацити који сам изабрао, Јерусалим, и храм за који сам казао: ‘Ту ће бити име моје!’” Остала дела Јосијина и све што је чинио зар није записано у Дневнику царева Јудиних? У време његово пође фараон Нехаон, цар египатски, против цара асирског на реку Еуфрат. Цар Јосија изађе пред њега, али га он уби код Мегидона чим га је угледао. Слуге његове га ставише мртвог на кола и одвезоше из Мегидона у Јерусалим. Сахранише га у његову гробницу. Народ у земљи узе Јосијиног сина Јоахаза, помаза га и зацари наместо оца његовог.
2. Knjiga o carevima 23:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и пророцима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом, потврђујући тако речи савеза записане у оној књизи. Затим и сав народ потврди своју верност савезу. Цар заповеди првосвештенику Хилкији, нижим свештеницима и чуварима капија да из Храма ГОСПОДЊЕГ уклоне све предмете направљене за Ваала и Ашеру и за све звезде, па их спали ван Јерусалима, на кидронским пољима, а пепео однесе у Бетел. Уклони и све незнабожачке свештенике које су постављали јудејски цареви да пале кâд на узвишицама јудејских градова и у околини Јерусалима – оне који су палили кâд Ваалу, сунцу и месецу, сазвежђима и свим звездама. Ашерину мотку из Дома ГОСПОДЊЕГ однесе ван Јерусалима, у долину Кидрон, и тамо је спали, па је смрви у прах, који развеја по гробовима обичног народа. А поруши и станове храмских блудника, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ и у којима су жене ткале за Ашеру. Јосија доведе све свештенике из јудејских градова и обесвети узвишице од Геве до Беер-Шеве, где су ови палили кâд. Поруши и светилишта на капијама – код улаза капије Исуса, заповедника града, која се налази лево од Градске капије. Иако свештеници узвишица нису служили код ГОСПОДЊЕГ жртвеника у Јерусалиму, јели су бесквасни хлеб са осталим свештеницима. Јосија обесвети Тофет, у долини Бен Хином, да нико не би могао сина или кћер да принесе као жртву паљеницу Молоху. Са улаза у Дом ГОСПОДЊИ, у дворишту близу собе службеника који се звао Натан-Мелех, уклони коње које су јудејски цареви посветили сунцу, а потом спали и кола посвећена сунцу. Разори жртвенике које су јудејски цареви подигли на крову Ахазове собе на спрату и жртвенике које је саградио Манасија у оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ, уклони их одатле, разби у парампарчад и баци у долину Кидрон. Цар обесвети и узвишице источно од Јерусалима, на јужној страни Брда искварености, оне које је израелски цар Соломон подигао одвратној сидонској богињи Астарти, одвратном моавском богу Кемошу и гнусном амонском богу Молоху. Јосија поразбија свете стубове и посече Ашерине мотке и та места покри људским костима. Он разори и жртвеник у Бетелу, на узвишици коју је начинио Јаровам син Неватов, који је наводио Израелце на грех. Узвишицу спали и смрви је у прах, а спали и Ашерину мотку. Потом погледа унаоколо, па кад виде гробнице на падини брда, нареди да се изваде кости из њих, па их спали на жртвенику да би га обесветио, као што је ГОСПОД објавио преко Божијег човека док је Јаровам стајао крај жртвеника на једној светковини. Цар се окрену и угледа гроб Божијег човека који је то прорекао, па упита: »Какав је оно споменик?« Мештани му одговорише: »То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде и објавио баш ово што си ти учинио са жртвеником у Бетелу.« »Њега оставите. Нека нико не дира његове кости«, рече цар. Тако оставише његове кости на миру, а и кости пророка који је дошао из Самарије. Као што је учинио у Бетелу, Јосија уклони и обесвети сва светилишта на узвишицама која су израелски цареви подигли у самаријским градовима и која су изазивала ГОСПОДА на гнев. Он поби све свештенике тих узвишица на жртвеницима и спали људске кости на њима, па се врати у Јерусалим. Цар заповеди целом народу: »Прославите Пасху ГОСПОДА, свога Бога, као што је записано у овој Књизи савеза.« Таква Пасха се није славила још од времена судија које су предводиле Израел, па све време владавине израелских и јудејских царева до осамнаесте године владавине цара Јосије, када је таква Пасха прослављена у Јерусалиму. Јосија уклони и све медијуме и призиваче духова, кућне богове, идоле и све друге гнусобе које су се могле видети у Јуди и Јерусалиму, да би испунио све што тражи закон записан у књизи коју је свештеник Хилкија нашао у Дому ГОСПОДЊЕМ. Ни пре ни после Јосије није било цара који се као он окренуо ГОСПОДУ свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом, у складу са целим Мојсијевим законом. Али ГОСПОД не одступи од жестине свог љутог гнева, којим је плануо на Јуду због свега што је Манасија учинио да га изазове на гнев. Стога ГОСПОД рече: »Уклонићу и Јуду испред себе као што сам уклонио Израел, и одбацићу Јерусалим, град који сам изабрао, и овај Храм, за који сам рекао: ‚Тамо ће бити моје Име.‘« Остали догађаји Јосијине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Док је Јосија био цар, фараон Нехо, цар Египта, крену ка реци Еуфрат да помогне асирском цару. Цар Јосија изађе да га нападне, али га Нехо уби у Мегиду, при првом сусрету. Јосијини службеници на колима пренеше његово тело из Мегида у Јерусалим и сахранише га у његовој гробници. Народ земље узе Јехоахаза сина Јосијиног, па га помаза и постави за цара место његовог оца.
2. Knjiga o carevima 23:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Car je poslao po sve starešine Jude i Jerusalima, da se saberu kod njega. Tada je car otišao u Dom Gospodnji sa svim Judejcima i svim stanovnicima Jerusalima, sa svim sveštenicima i prorocima, sa svim narodom, od malog do velikog, i pročitao im sve reči Knjige saveza koju su našli u Domu Gospodnjem. Zatim je car stao kod stuba i sklopio savez pred Gospodom, da će slediti Gospoda i držati njegove zapovesti, njegova svedočanstva i uredbe, svim srcem i svom dušom, i da će izvršavati reči ovog saveza, koje su zapisane u ovoj knjizi. I sav narod je pristao uz savez. Car je zapovedio svešteniku Helkiji da se iz Doma Gospodnjeg iznesu svi predmeti koji su bili načinjeni za Vala, Aštartu i svu vojsku nebesku. Spalio ih je izvan Jerusalima na kidronskim poljima, a prah je odneo u Vetilj. Uklonio je idolopokloničke sveštenike koje su Judini carevi postavili da prinose kad na uzvišicama po Judinim gradovima i oko Jerusalima, i one što su prinosili kad Valu, suncu, mesecu, sazvežđima, i svoj vojsci nebeskoj. Zatim je iz Doma Gospodnjeg izneo Aštartin stub van Jerusalima, na potok Kidron, i spalio ga kod potoka Kidrona. To je smrvio u prah, koji je rasuo po grobovima običnog naroda. Onda je srušio kuće hramskih bludnika, koje su bile u Domu Gospodnjem, gde su žene plele zastore za Aštartu. Odveo je sve te sveštenike iz Judinih gradova i oskrnavio uzvišice gde su sveštenici prinosili kad, od Gavaje do Vir-Saveje. Takođe je uništio uzvišice vrata, koje su se nalazile na ulazu vrata Isusa, upravitelja grada, s desne strane gradske kapije. Međutim, sveštenici uzvišica nisu služili kod žrtvenika Gospodnjeg u Jerusalimu, iako su jeli od beskvasnih hlebova među svojom braćom. Josija je oskrnavio i Tofet, koji je bio u dolini Ven-Enom, da više niko ne bi ognjem Molohu spaljivao svoga sina ili svoju ćerku. Uklonio je i konje koje su Judini carevi zavetovali suncu kod ulaza u Dom Gospodnji, pored sobe dvoranina Natan-Meleha, koja je bila u tom kraju. Sunčana kola je spalio u ognju. Car je srušio i žrtvenike na krovu gornje sobe Ahazove, koje su napravili Judini carevi, i žrtvenike koje je napravio Manasija u dva predvorja Doma Gospodnjeg. Uklonio ih je odande, a njihov prah je bacio u potok Kidron. Car je oskrnavio i žrtvenike što su stajali nasuprot Jerusalima, južno od Gore uništenja. Njih je Solomon, car Izrailja, izgradio za Aštartu, gadost Sidonaca, Hamosa, gadost Moavaca i Moloha, gadost Amonaca. Stubove im je polomio u paramparčad, Aštartine stupove je posekao, pa je ta mesta napunio ljudskim kostima. Spalio je i žrtvenik u Vetilju, uzvišicu koju je načinio Jerovoam, sin Navatov, koji je naveo Izrailj na greh. Taj žrtvenik i uzvišicu je srušio. Zatim je uzvišicu spalio i satro je u prah. Aštartin stub je spalio. Kad se Josija osvrnuo, video je tamo na gori grobove. Poslao je ljude da uzmu kosti iz grobova, a onda ih je spalio na žrtveniku. Tako ih je oskrnavio, po reči Gospodnjoj, koje je objavio Božiji čovek koji je prorekao ove stvari. Zatim je upitao: „Kakav je to spomenik što vidim?“ Ljudi iz grada su mu rekli: „To je grob Božijeg čoveka koji je došao iz Jude. On je prorekao ove stvari koje si učinio sa žrtvenikom u Vetilju.“ Josija reče: „Ostavite ga; neka niko ne uznemirava njegove kosti.“ I tako su mu ostavili kosti, s kostima onog proroka što je došao iz Samarije. Josija je, takođe, uklonio hramove na uzvišicama koje su bile po gradovima Samarije, koje su načinili izrailjski carevi da gneve Gospoda. Učinio je sa njima isto onako kako je učinio u Vetilju. Tamo na žrtvenicima je poklao sve sveštenike uzvišica, i spalio ljudske kosti na njima. Zatim se vratio u Jerusalim. Potom je car zapovedio svemu narodu: „Proslavite Pashu Gospodu, Bogu svome, kako je propisano u ovoj Knjizi saveza.“ Naime, takva Pasha se nije slavila od vremena sudija koji su sudili Izrailju, i za sve vreme izrailjskih i Judinih careva. Samo se osamnaeste godine cara Josije ova Pasha slavila Gospodu u Jerusalimu. Josija je, takođe, istrebio prizivače duhova i vidovnjake, idole i kipove, i sve gadosti koje su se viđale u Judi i Jerusalimu. Tako je ispunio reči Zakona koje su bile zapisane u knjizi koju je sveštenik Helkija pronašao u Domu Gospodnjem. Pre njega nije bilo cara kao što je on, koji se okrenuo Gospodu svim srcem, svom dušom i svom snagom, u skladu sa celim Zakonom Mojsijevim; posle njega se nije pojavio takav kao što je on. Ipak, Gospod se nije odvratio od žestine svog velikog gneva, koji se raspalio protiv Jude zbog svega čime ga je Manasija provocirao. Gospod reče: „I Judu ću odbaciti od svoga lica, kao što sam odbacio Izrailj, i odbaciću Jerusalim, ovaj grad koji sam izabrao, i Dom za koji sam rekao da će tamo biti moje ime.“ Ostala Josijina dela i sve što je učinio, nije li sve to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva? U njegovo vreme je faraon Nehaon, egipatski car, krenuo na asirskog cara, na reku Eufrat. Car Josija je krenuo da ga presretne, ali ga je faraon ubio pri prvom susretu kod Megida. Njegove sluge su ga mrtvog prevezle iz Megida i donele ga u Jerusalim, gde su ga sahranili u grob. A narod zemlje je uzeo Josijinog sina Joahaza, pomazali ga i zacarili ga umesto njegovog oca.
2. Knjiga o carevima 23:1-30 Нови српски превод (NSP)
Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу код њега. Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и свим становницима Јерусалима, са свим свештеницима и пророцима, са свим народом, од малог до великог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. Затим је цар стао код стуба и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. И сав народ је пристао уз савез. Цар је заповедио свештенику Хелкији да се из Дома Господњег изнесу сви предмети који су били начињени за Вала, Аштарту и сву војску небеску. Спалио их је изван Јерусалима на кидронским пољима, а прах је однео у Ветиљ. Уклонио је идолопоклоничке свештенике које су Јудини цареви поставили да приносе кад на узвишицама по Јудиним градовима и око Јерусалима, и оне што су приносили кад Валу, сунцу, месецу, сазвежђима, и свој војсци небеској. Затим је из Дома Господњег изнео Аштартин стуб ван Јерусалима, на поток Кидрон, и спалио га код потока Кидрона. То је смрвио у прах, који је расуо по гробовима обичног народа. Онда је срушио куће храмских блудника, које су биле у Дому Господњем, где су жене плеле засторе за Аштарту. Одвео је све те свештенике из Јудиних градова и оскрнавио узвишице где су свештеници приносили кад, од Гаваје до Вир-Савеје. Такође је уништио узвишице врата, које су се налазиле на улазу врата Исуса, управитеља града, с десне стране градске капије. Међутим, свештеници узвишица нису служили код жртвеника Господњег у Јерусалиму, иако су јели од бесквасних хлебова међу својом браћом. Јосија је оскрнавио и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да више нико не би огњем Молоху спаљивао свога сина или своју ћерку. Уклонио је и коње које су Јудини цареви заветовали сунцу код улаза у Дом Господњи, поред собе дворанина Натан-Мелеха, која је била у том крају. Сунчана кола је спалио у огњу. Цар је срушио и жртвенике на крову горње собе Ахазове, које су направили Јудини цареви, и жртвенике које је направио Манасија у два предворја Дома Господњег. Уклонио их је оданде, а њихов прах је бацио у поток Кидрон. Цар је оскрнавио и жртвенике што су стајали насупрот Јерусалима, јужно од Горе уништења. Њих је Соломон, цар Израиља, изградио за Аштарту, гадост Сидонаца, Хамоса, гадост Моаваца и Молоха, гадост Амонаца. Стубове им је поломио у парампарчад, Аштартине ступове је посекао, па је та места напунио људским костима. Спалио је и жртвеник у Ветиљу, узвишицу коју је начинио Јеровоам, син Наватов, који је навео Израиљ на грех. Тај жртвеник и узвишицу је срушио. Затим је узвишицу спалио и сатро је у прах. Аштартин стуб је спалио. Кад се Јосија осврнуо, видео је тамо на гори гробове. Послао је људе да узму кости из гробова, а онда их је спалио на жртвенику. Тако их је оскрнавио, по речи Господњој, које је објавио Божији човек који је прорекао ове ствари. Затим је упитао: „Какав је то споменик што видим?“ Људи из града су му рекли: „То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде. Он је прорекао ове ствари које си учинио са жртвеником у Ветиљу.“ Јосија рече: „Оставите га; нека нико не узнемирава његове кости.“ И тако су му оставили кости, с костима оног пророка што је дошао из Самарије. Јосија је, такође, уклонио храмове на узвишицама које су биле по градовима Самарије, које су начинили израиљски цареви да гневе Господа. Учинио је са њима исто онако како је учинио у Ветиљу. Тамо на жртвеницима је поклао све свештенике узвишица, и спалио људске кости на њима. Затим се вратио у Јерусалим. Потом је цар заповедио свему народу: „Прославите Пасху Господу, Богу своме, како је прописано у овој Књизи савеза.“ Наиме, таква Пасха се није славила од времена судија који су судили Израиљу, и за све време израиљских и Јудиних царева. Само се осамнаесте године цара Јосије ова Пасха славила Господу у Јерусалиму. Јосија је, такође, истребио призиваче духова и видовњаке, идоле и кипове, и све гадости које су се виђале у Јуди и Јерусалиму. Тако је испунио речи Закона које су биле записане у књизи коју је свештеник Хелкија пронашао у Дому Господњем. Пре њега није било цара као што је он, који се окренуо Господу свим срцем, свом душом и свом снагом, у складу са целим Законом Мојсијевим; после њега се није појавио такав као што је он. Ипак, Господ се није одвратио од жестине свог великог гнева, који се распалио против Јуде због свега чиме га је Манасија провоцирао. Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од свога лица, као што сам одбацио Израиљ, и одбацићу Јерусалим, овај град који сам изабрао, и Дом за који сам рекао да ће тамо бити моје име.“ Остала Јосијина дела и све што је учинио, није ли све то записано у Књизи дневника Јудиних царева? У његово време је фараон Нехаон, египатски цар, кренуо на асирског цара, на реку Еуфрат. Цар Јосија је кренуо да га пресретне, али га је фараон убио при првом сусрету код Мегида. Његове слуге су га мртвог превезле из Мегида и донеле га у Јерусалим, где су га сахранили у гроб. А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза, помазали га и зацарили га уместо његовог оца.
2. Knjiga o carevima 23:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada posla car, te se skupiše k njemu sve starješine Judine i Jerusalimske. I otide car u dom Gospodnji i s njim svi ljudi iz zemlje Judine i svi Jerusalimljani i sveštenici i proroci i sav narod, malo i veliko, i proèita im sve rijeèi knjige zavjetne, koja se naðe u domu Gospodnjem. I car stojeæi kod stupa uèini zavjet pred Gospodom da æe oni iæi za Gospodom i držati zapovijesti njegove i svjedoèanstva njegova i uredbe njegove svijem srcem i svom dušom, vršeæi rijeèi toga zavjeta napisane u toj knjizi. I sav narod prista na zavjet. Tada zapovjedi car Helkiji poglavaru sveštenièkom i sveštenicima drugoga reda i onima koji èuvahu vrata, da iznesu iz crkve Gospodnje sve stvari koje bijahu naèinjene Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj; i spali ih iza Jerusalima u polju Kedronskom, i odnese pepeo od njih u Vetilj. I svrže sveštenike idolske koje bijahu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinijem i oko Jerusalima; tako i one koji kaðahu Valu, suncu i mjesecu i zvijezdama i svoj vojsci nebeskoj. I iznese gaj iz doma Gospodnjega iza Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu i satr u prah, i prosu prah na grobove sinova narodnijeh. I pokvari kuæe kurvarske koje bijahu u domu Gospodnjem, u kojima žene tkahu zastiraèe za gaj. I dovedavši sve sveštenike iz gradova Judinijeh oskvrni visine gdje kaðahu sveštenici od Geve do Virsaveje, i pokvari visine na vratima, i koja bijaše na ulasku na vratima Isusa zapovjednika gradskoga nalijevo od vrata gradskih. Ali sveštenici onijeh visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjemu u Jerusalimu, nego jeðahu prijesne hljebove meðu braæom svojom. Oskvrni i Tofet, koji bijaše u dolini sinova Enomovijeh, da ne bi niko više vodio sina svojega ni kæeri svoje kroz oganj Molohu. I ukloni konje koje bijahu postavili carevi Judini suncu od ulaska u dom Gospodnji do kuæe Natan-Meleha dvoranina, koja bijaše u Farurimu; a kola sunèana sažeže ognjem. I oltare na krovu sobe Ahazove, koje bijahu naèinili carevi Judini, i oltare koje bijaše naèinio Manasija u oba trijema doma Gospodnjega, pokvari car, i uzevši ih odande baci prah od njih u potok Kedron. I visine prema Jerusalimu s desne strane na gori Maslinskoj, koje bijaše naèinio Solomun car Izrailjev Astaroti gadu Sidonskom i Hemosu gadu Moavskom i Melhomu gadu sinova Amonovijeh, oskvrni car. I izlomi likove i isijeèe gajeve, i mjesta njihova napuni kostiju ljudskih. I oltar, koji bješe u Vetilju, visinu, koju bješe naèinio Jerovoam sin Navatov, koji navede na grijeh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spalivši visinu satr je u prah, i spali gaj. I obazrevši se Josija vidje grobove koji bijahu ondje na gori, i posla te izvadiše kosti iz grobova, i sažeže ih na oltaru i oskvrni ga, po rijeèi Gospodnjoj, koju reèe èovjek Božji, koji naprijed kaza te stvari. I reèe: kakav je ono spomenik što vidim? Rekoše mu graðani: ono je grob èovjeka Božijega koji doðe iz Jude i naprijed kaza to što si uèinio na oltaru u Vetilju. A on reèe: ostavite ga, niko da mu ne kreæe kosti. Tako se saèuvaše kosti njegove s kostima onoga proroka koji doðe iz Samarije. I sve domove visina po gradovima Samarijskim koje naèiniše carevi Izrailjevi gnjeveæi Gospoda, pokvari Josija; i uèini s njima sve onako kako uèini u Vetilju. I pokla sve sveštenike visina, koji bijahu onuda, na oltarima, i sažeže kosti ljudske na njima; potom se vrati u Jerusalim. Tada zapovjedi car svemu narodu govoreæi: praznujte pashu Gospodu Bogu svojemu, kao što piše u knjizi zavjetnoj. Jer ne bi praznovana ovako pasha od vremena sudija koje sudiše Izrailju i za sve vrijeme careva Izrailjevijeh i careva Judinijeh. Kao što bi osamnaeste godine cara Josije praznovana pasha Gospodu u Jerusalimu. I one što se dogovaraju s duhovima i vraèare, i likove i gadne bogove i sve gadove koji se viðahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu istrijebi Josija da izvrši rijeèi zakona napisane u knjizi koju naðe Helkija sveštenik u domu Gospodnjem. Ni prije njega ne bješe takvoga cara, koji bi se obratio ka Gospodu svijem srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom, sasvijem po zakonu Mojsijevu, niti poslije njega nasta taki kao on. Ali se Gospod ne povrati od žestine velikoga gnjeva svojega, kojom se bješe raspalio gnjev njegov na Judu za sve draženje kojim ga bješe dražio Manasija. I reèe Gospod: i Judu æu odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrailja, i grad æu ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: tu æe biti ime moje. A ostala djela Josijina i sve što je èinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinijeh? U njegovo vrijeme izide Faraon Nehaon car Misirski na cara Asirskoga k rijeci Efratu, i car Josija izide preda nj, a on kako ga vidje ubi ga u Megidonu. I mrtva metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovu; i narod zemaljski uze Joahaza sina Josijina, i pomazaše ga i zacariše ga na mjesto oca njegova.