2. Knjiga o carevima 16:1-20

Podijeli

2. Knjiga o carevima 16:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Седамнаесте године владања Ремалијиног сина Фекаја зацари се Јотамов син Ахаз за цара Јудиног. Ахаз је имао двадесет година кад се зацарио и владао је шеснаест година у Јерусалиму. Он није чинио што је право пред Господом као праотац његов Давид. Ишао је путем царева Израиљевих, чак је и сина свог пустио кроз огањ по грозном обичају варвара, које је Господ протерао пред синовима Израиљевим. Он је приносио жртве и кадио пред узвишењима, хумовима и под сваким зеленим дрветом. Тада пођоше цар сиријски Ресин и Ремалијин син Фекај, цар израиљски, да нападну Јерусалим. Они опколише Ахаза, али нису могли да га победе. У то време сиријски цар Ресин врати Сиријцима Елат и истера Јудејце из Елата. Сиријци дођоше у Елат и остадоше онде до данас. Тада Ахаз посла изасланике асирском цару Теглат-Феласару и поручи му: „Слуга сам твој и син твој. Дођи и избави ме из руке цара сиријског и из руке цара Израиљевог, који су устали против мене.” Ахаз узе сребро и злато које је нашао у храму Господњем и у ризницама дома царевог и посла на дар цару асирском. Цар асирски га послуша. Пође цар асирски на Дамаск и заузе га. Становнике одведе у ропство у Кир, а Ресина погуби. Цар Ахаз оде цару асирском Теглат-Феласару у Дамаск. Он виде жртвеник који је био у Дамаску. Цар Ахаз посла свештенику Урији нацрт жртвеника и појединости његове израде. Свештеник Урија сагради жртвеник онако као што је послао цар Ахаз из Дамаска, тако је урадио Урија свештеник пре него што се цар Ахаз вратио из Дамаска. Кад цар дође из Дамаска, виде жртвеник, приђе жртвенику и попе се на њега. Спалио је жртву паљеницу своју и принос свој, излио налив свој и покропио жртвеник крвљу жртава захвалних. Бронзани жртвеник који је био пред Господом пренесе с предње стране храма да не би стајао између његовог жртвеника и храма Господњег и постави га северно од свог жртвеника. Цар Ахаз заповеди свештенику Урији говорећи: „Спаљуј на великом жртвенику жртву паљеницу јутарњу и принос вечерњи, цареву жртву паљеницу и његов принос и жртву паљеницу, принос и налив за сав народ у земљи. По њему кропи сву крв жртава паљеница и жртава захвалних. За бронзани жртвеник још ћу размислити.” Свештеник Урија учини све онако како му заповеди цар Ахаз. Цар Ахаз је скинуо оплату с подножја, узе с ње умиваонице и „море” скиде с бронзаних волова који су били под њим и стави га на камени под. Због цара асирског склонио је суботњи пролаз, који су били саградили за храм и, спољни прилаз за цара код храма Господњег. Остала дела Ахазова која је чинио зар нису записана у Дневнику царева Јудиних? Ахаз почину код отаца својих и сахранише га у гроб у Давидовом граду. На његово место зацари се син његов Језекија.

2. Knjiga o carevima 16:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Седамнаесте године владавине Пекаха сина Ремалјиног, поче да влада јудејски цар Ахаз син Јоатамов. Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога, као његов праотац Давид. Ишао је стопама царева Израела, па је чак и свог сина принео као жртву паљеницу по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом. Тада арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин нападоше Јерусалим и опседоше га, али нису могли да надјачају Ахаза. У исто време арамејски цар Рецин поврати Елат тако што из њега истера Јудеје. Тада се у Елат уселише Едомци, који тамо живе и данас. Ахаз посла гласнике да кажу асирском цару Тиглатпилесеру: »Ја сам твој слуга и поданик. Дођи и спаси ме из руку цара Арама и цара Израела, који ме нападају.« Ахаз узе сребро и злато који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате и посла их на поклон цару Асирије. Цар Асирије га услиши, па нападе Дамаск и освоји га. Његове житеље одведе у Кир, а Рецина погуби. Када је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне са асирским царем Тиглатпилесером, виде тамошњи жртвеник, па свештенику Урији посла његов нацрт и све појединости за његову изградњу. Свештеник Урија сагради жртвеник по свим упутствима која је цар Ахаз послао из Дамаска, довршивши га пре царевог повратка. Када се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, принесе жртве на њему. Принесе своју жртву паљеницу и житну жртву, изли своју жртву леваницу и запљусну жртвеник крвљу своје жртве за заједништво. А бронзани жртвеник који је стајао пред ГОСПОДОМ, испред Храма – између новог жртвеника и Дома ГОСПОДЊЕГ – премести северно од новог жртвеника. Онда цар Ахаз овако заповеди свештенику Урији: »На великом новом жртвенику приноси јутарњу жртву паљеницу и вечерњу житну жртву, цареву жртву паљеницу и његову житну жртву, и жртве паљенице целог народа и њихове житне жртве и жртве леванице. Запљускуј жртвеник крвљу свих паљеница и кланих жртава. А ја ћу користити бронзани жртвеник да од Бога тражим савет.« И свештеник Урија уради све онако како му је заповедио цар Ахаз. Цар Ахаз скину постраничне плоче са покретних постоља и скиде умиваонике с њих. Скину и Море са бронзаних бикова који су га држали и постави га на камени под. Да би показао покорност асирском цару, он из Дома ГОСПОДЊЕГ уклони унутрашњу надстрешницу, која му је служила суботом, и спољни царски улаз. Остали догађаји Ахазове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Ахаз умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Езекија.

2. Knjiga o carevima 16:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)

Sedamnaeste godine Fekaja, sina Remalijinog, nad Judom se zacario Ahaz, sin Jotamov. Ahazu je bilo dvadeset godina kad se zacario. Vladao je šesnaest godina u Jerusalimu. On nije činio što je pravo u očima Gospoda, Boga svoga, kao njegov praotac David. On je išao putem izrailjskih careva, i čak je proveo svoga sina kroz oganj po odvratnim običajima naroda koje je Gospod isterao pred Izrailjcima. Prinosio je žrtve na uzvišicama i brdima, i pod svakim zelenim drvetom. Tada su došli Resin, aramejski car i Fekaj, sin Remalijin, izrailjski car, da ratuju protiv Jerusalima. Opkolili su Ahaza, ali nisu mogli da ga savladaju. U to vreme je Resin, aramejski car, povratio Aramejcima Elat i isterao Judejce iz Elata. Zatim su Aramejci i Edomci došli u Elat gde su ostali sve do danas. A Ahaz je poslao glasnike Tiglat-Pileseru, asirskom caru, da mu kažu: „Ja sam tvoj podanik i sin. Dođi i izbavi me iz ruku aramejskog cara i iz ruku izrailjskog cara, koji me napadaju.“ Ahaz je uzeo srebro i zlato koje se našlo u Domu Gospodnjem i u riznici carskog dvora i poslao asirskom caru na dar. Asirski car ga je poslušao: napao je Damask i osvojio ga. Narod je preselio u Kir, a Resina je pogubio. Kad je car Ahaz otišao u Damask da se sretne s Tiglat-Pileserom, asirskim carem, video je žrtvenik u Damasku. Tada je car Ahaz poslao svešteniku Uriji sliku žrtvenika i njegov nacrt sa svim pojedinostima za njegovu izradu. Sveštenik Urija je izgradio žrtvenik prema svim uputstvima koje mu je car Ahaz poslao iz Damaska; napravio ga je tako pre nego što se car Ahaz vratio iz Damaska. Kad se car vratio iz Damaska i video žrtvenik, pristupio je žrtveniku i prineo žrtvu na njemu. Prineo je svoje žrtve svespalnice i žitne žrtve, izlio žrtvu izlivnicu, i zapljusnuo žrtvenik krvlju svoje žrtve mira. A bronzani žrtvenik koji je bio pred Gospodom je sklonio s njegovog mesta ispred Doma, između novog žrtvenika i Doma Gospodnjeg. Postavio ga je sa severne strane novog žrtvenika. Car Ahaz zapovedi svešteniku Uriji: „Na velikom žrtveniku ćeš paliti jutarnju žrtvu svespalnicu i večernju žitnu žrtvu i carevu svespalnicu i njegovu žitnu žrtvu, kao i svespalnicu sveg naroda zemlje, njihovu žitnu žrtvu i njihove žrtve izlivnice. Zatim ga zapljusni svom krvlju žrtve svespalnice i svom krvlju žrtava. A bronzani žrtvenik će mi služiti da preko njega tražim savet.“ Sveštenik Urija je učinio sve što mu je zapovedio car Ahaz. Car Ahaz je odsekao oplate s podnožja i uklonio s njih umivaonik i more s bronzanih volova koji su bili pod njim, i postavio ga na kameni pod. Pred asirskim carem je uklonio subotnji trem koji je bio izgrađen unutar Doma Gospodnjeg i spoljni ulaz za cara. Ostala Ahazova dela, i šta je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva? Kad se Ahaz upokojio sa svojim precima, sahranili su ga s njegovim precima u Davidovom gradu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Jezekija.

2. Knjiga o carevima 16:1-20 Нови српски превод (NSP)

Седамнаесте године Фекаја, сина Ремалијиног, над Јудом се зацарио Ахаз, син Јотамов. Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Он није чинио што је право у очима Господа, Бога свога, као његов праотац Давид. Он је ишао путем израиљских царева, и чак је провео свога сина кроз огањ по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом. Тада су дошли Ресин, арамејски цар и Фекај, син Ремалијин, израиљски цар, да ратују против Јерусалима. Опколили су Ахаза, али нису могли да га савладају. У то време је Ресин, арамејски цар, повратио Арамејцима Елат и истерао Јудејце из Елата. Затим су Арамејци и Едомци дошли у Елат где су остали све до данас. А Ахаз је послао гласнике Тиглат-Пилесеру, асирском цару, да му кажу: „Ја сам твој поданик и син. Дођи и избави ме из руку арамејског цара и из руку израиљског цара, који ме нападају.“ Ахаз је узео сребро и злато које се нашло у Дому Господњем и у ризници царског двора и послао асирском цару на дар. Асирски цар га је послушао: напао је Дамаск и освојио га. Народ је преселио у Кир, а Ресина је погубио. Кад је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне с Тиглат-Пилесером, асирским царем, видео је жртвеник у Дамаску. Тада је цар Ахаз послао свештенику Урији слику жртвеника и његов нацрт са свим појединостима за његову израду. Свештеник Урија је изградио жртвеник према свим упутствима које му је цар Ахаз послао из Дамаска; направио га је тако пре него што се цар Ахаз вратио из Дамаска. Кад се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, приступио је жртвенику и принео жртву на њему. Принео је своје жртве свеспалнице и житне жртве, излио жртву изливницу, и запљуснуо жртвеник крвљу своје жртве мира. А бронзани жртвеник који је био пред Господом је склонио с његовог места испред Дома, између новог жртвеника и Дома Господњег. Поставио га је са северне стране новог жртвеника. Цар Ахаз заповеди свештенику Урији: „На великом жртвенику ћеш палити јутарњу жртву свеспалницу и вечерњу житну жртву и цареву свеспалницу и његову житну жртву, као и свеспалницу свег народа земље, њихову житну жртву и њихове жртве изливнице. Затим га запљусни свом крвљу жртве свеспалнице и свом крвљу жртава. А бронзани жртвеник ће ми служити да преко њега тражим савет.“ Свештеник Урија је учинио све што му је заповедио цар Ахаз. Цар Ахаз је одсекао оплате с подножја и уклонио с њих умиваоник и море с бронзаних волова који су били под њим, и поставио га на камени под. Пред асирским царем је уклонио суботњи трем који је био изграђен унутар Дома Господњег и спољни улаз за цара. Остала Ахазова дела, и шта је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Језекија.

2. Knjiga o carevima 16:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)

Godine sedamnaeste Fekaja sina Remalijina zacari se Ahaz sin Jotamov car Judin. Dvadeset godina bijaše Ahazu kad poèe carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu, ali ne èinjaše što je pravo pred Gospodom Bogom njegovijem kao David otac njegov. Jer hoðaše putem careva Izrailjevijeh, pa i sina svojega pusti kroz oganj po gadnijem djelima naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh. I prinošaše žrtve i kaðaše na visinama i po humovima i pod svakim zelenijem drvetom. Tada doðe Resin car Sirski i Fekaj sin Remalijin car Izrailjev, doðoše da biju Jerusalim, i opkoliše Ahaza; ali ga ne mogoše osvojiti. U to vrijeme Resin car Sirski povrati Sircima Elat, i izagna Judeje iz Elata, i doðoše Sirci u Elat i ostaše ondje do danas. Ali Ahaz posla poslanike k Teglat-Felasaru caru Asirskom i poruèi mu: sluga sam tvoj, hodi i izbavi me iz ruku cara Sirskoga i iz ruku cara Izrailjeva, koji se podigoše na me. I uze Ahaz zlato i srebro što se naðe u domu Gospodnjem i u riznicama doma carskoga, i posla na dar caru Asirskom. I posluša ga car Asirski, i doðe na Damasak i uze ga, i preseli narod odande u Kir, a Resina pogubi. Tada car Ahaz otide na susret Teglat-Felasaru caru Asirskom u Damasak; i vidje car Ahaz oltar koji bijaše u Damasku, pa posla svešteniku Uriji sliku od toga oltara i od sve naprave njegove. I naèini sveštenik Urija oltar sasvijem kako posla car Ahaz iz Damaska, onako naèini Urija sveštenik, dokle se vrati car Ahaz iz Damaska. Pa kad se car vrati iz Damaska i vidje oltar, pristupi k njemu i prinese žrtvu na njemu. I zapali žrtvu svoju paljenicu i dar svoj, i izli naljev svoj, i pokropi oltar krvlju zahvalnijeh žrtava svojih. A mjedeni oltar što bješe pred Gospodom prenese s prednje strane doma da ne stoji izmeðu njegova oltara i doma Gospodnjega, i namjesti ga pokraj svoga oltara k sjeveru. I zapovjedi car Ahaz Uriji svešteniku govoreæi: na velikom oltaru pali žrtvu paljenicu jutrenju i dar veèernji i žrtvu paljenicu carevu s darom njezinijem i žrtvu paljenicu svega naroda zemaljskoga s darovima njihovijem i naljevima njihovijem; i po njemu kropi svakom krvlju od žrtava paljenica i svakom krvlju od drugih žrtava. A za oltar mjedeni promisliæu. I uèini sveštenik Urija sve kako mu zapovjedi car Ahaz. I oplate s podnožja skide car Ahaz i uze s njih umivaonice, i more skide s volova mjedenijeh koji bijahu pod njim, i metnu ga na pod kameni. I strehu subotnu, koju bijahu naèinili u domu, i ulazak carski, koji bijaše spolja, ukloni takoðer od doma Gospodnjega, bojeæi se cara Asirskoga. A ostala djela Ahazova što je èinio, nijesu li zapisana u dnevniku careva Judinijeh? I poèinu Ahaz kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovu; a na njegovo se mjesto zacari Jezekija sin njegov.