2. Knjiga o carevima 13:1-25
2. Knjiga o carevima 13:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Двадесет треће године царевања Охозијиног сина Јоаса над Јудејом зацари се Јујев син Јоахаз над Израиљем у Самарији и царева седамнаест година. Он је чинио зло пред Господом јер је ишао за гресима Наватовог сина Јеровоама, који је наводио на грех Израиљ, и не одступи од њих. Зато се разгневи Господ на Израиљ и предаде их у руке сиријском цару Азаилу и у руке Азаиловог сина Вен-Адада за све време. Кад Јоахаз почека пред Господом, Господ га услиши јер је видео муку Израиљеву, како га мучи цар сиријски. Господ посла избавитеља Израиљу, па се ослободише из руку сиријских, тако да су живели синови Израиљеви у шаторима својим као и пре. Међутим, они не одступише од грехова дома Јеровоамовог, који је наводио на грех Израиљ, него су ишли по њима, чак је и Астарта стајала у Самарији. Јоахазу оста од народа педесет коњаника, десет кола и десет хиљада пешака. Сиријски цар их је побио и учинио као прашину при вршидби. Остала дела Јоахазова и сви успеси његови зар нису записани у Дневнику царева Израиљевих? Јоахаз почину код отаца својих и погребоше га у Самарији. На његово место зацари се његов син Јоас. Тридесет седме године царевања Јоасовог над Јудом зацари се Јоахазов син Јоас над Израиљем у Самарији и царева шеснаест година. Он је чинио зло пред Господом. Није одступио ни од једног греха којим је Наватов син Јеровоам заводио Израиљ, него је по њима ишао. Остала дела Јоасова, све шта је чинио, успеси његови и како је ратовао с царем Јудиним Амасијом, зар нису записана у Дневнику царева Израиљевих? Јоас почину код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов. Јоас је покопан у Самарији уз цареве Израиљеве. Јелисије се разболе од болести од које се умире. Цар Израиљев Јоас дође к њему, заплака пред њим и рече: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњаници његови!” Тада му Јелисије рече: „Узми лук и стреле.” Он дохвати лук и стреле. Потом он рече цару Израиљевом: „Затегни лук руком својом.” Кад он затеже руком својом, Јелисије стави руке своје на руке цареве. Тада му рече: „Отвори прозор према истоку.” Он отвори, а Јелисије рече: „Одапни”. Кад овај одапе, он рече: „То је победничка стрела Господња, победничка стрела над Сиријцима. Ти ћеш победити Сиријце код Афека и уништићеш их.” Потом рече: „Узми стреле”, и овај их узе. Он рече цару Израиљевом: „Удари о земљу.” Овај удари три пута, па престаде. Тада се расрди на њега човек Божји и рече: „Требало је да удариш пет или шест пута, тада би сасвим потукао Сиријце. Овако ћеш их победити само три пута.” Потом умре Јелисије и погребоше га. Чете моавске су нападале земљу сваке године. Кад су сахрањивали неког човека, гле, угледаше чету, бацише покојника у гроб Јелисијев и одоше. Кад покојник дотаче кости Јелисијеве, оживе и стаде на ноге. Сиријски цар Азаило угњетавао је Израиљ целог живота Јоахазовог. Међутим, Господ се сажали на њега, смилова се и погледа на њега због савеза који је склопио с Авраамом, Исаком и Јаковом. Не хтеде да га истреби и да га одбаци сада од лица свога. Цар сиријски Азаило умре и на његово место зацари се син његов Вен-Адад. Тада Јоахазов син Јоас поврати из руку Азаиловог сина Вен-Адада градове које је Азаило у рату отео његовом оцу Јоахазу. Јоас га три пута потуче и врати градове Израиљу.
2. Knjiga o carevima 13:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Двадесет треће године владавине јудејског цара Јоаша сина Ахазјиног, Јехоахаз син Јехуов постаде цар Израела у Самарији, а владао је седамнаест година. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гресима Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, и није од њих одступао. Стога ГОСПОД плану гневом на Израелце, па их предаде у руке арамејском цару Хазаелу и у руке његовом сину Бен-Хададу. Тада Јехоахаз замоли ГОСПОДА за милост, и ГОСПОД га услиши, јер је видео како је окрутно арамејски цар тлачио Израел. ГОСПОД даде Израелцима спаситеља, и они се ослободише арамејске власти. Тако су Израелци живели у својим домовима као и раније. Али, они не одступише од грехâ Јаровамове владарске куће, на које је Јаровам наводио Израелце, него су истрајали у њима. Чак је и Ашерина мотка стајала у Самарији. Јехоахазу није ништа остало од војске осим педесет коњаника, десет борних кола и десет хиљада пешака, пошто ју је уништио арамејски цар и згазио је као прашину. Остали догађаји Јехоахазове владавине, и све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела. Јехоахаз умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоаш. Тридесет седме године владавине јудејског цара Јоаша, Јехоаш син Јехоахазов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шеснаест година. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, него је истрајао у њима. Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући његово ратовање против јудејског цара Амацје, записани су у Књизи летописа царева Израела. Јехоаш умре, а на престолу га наследи Јаровам. Јехоаша сахранише у Самарији, крај израелских царева. Када се Јелисије разболео на смрт, израелски цар Јехоаш оде доле да га види, па се расплака над њим, говорећи: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!« Јелисије му рече: »Узми лук и стреле«, и он то учини. »Натегни лук«, рече му. Када је цар натегао лук, Јелисије стави своје руке на његове, па му рече: »Отвори прозор према истоку«, и он га отвори. »Одапни стрелу!« рече Јелисије, и он је одапе. »ГОСПОДЊА стрела победе, стрела победе над Арамом!« рече Јелисије. »До ногу ћеш потући Арамејце код Афека.« Онда рече: »Узми стреле«, и цар их узе. Јелисије му рече: »Удари о земљу.« Цар удари о земљу три пута и стаде. Божији човек се наљути на њега и рече: »Требало је да удариш о земљу пет-шест пута. Тада би сасвим поразио Арамејце и докрајчио их. Овако ћеш их победити само три пута.« И Јелисије умре, па га сахранише. А моавски пљачкаши упадали су у земљу сваког пролећа. Једном неки Израелци, док су сахрањивали једнога, изненада угледаше пљачкашку дружину, па бацише мртваца у Јелисијев гроб. Када је мртвац дотакао Јелисијеве кости, оживе и стаде на ноге. Арамејски цар Хазаел тлачио је Израелце све време Јехоахазове владавине. Али ГОСПОД им се смилова и сажали се на њих, па им поможе због свог савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом, и до дана данашњег не хтеде да их затре или одбаци од себе. Арамејски цар Хазаел умре, а на месту цара наследи га његов син Бен-Хадад. Тада Јехоаш син Јехоахазов поврати од Бен-Хадада сина Хазаеловог градове које је овај у рату одузео од његовог оца Јехоахаза. Победи га три пута и тако поврати израелске градове.
2. Knjiga o carevima 13:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Dvadeset treće godine carevanja Joasa sina Ohozijinog nad Judom, zacario se Joahaz, sin Jujev nad Izrailjem u Samariji. Carevao je sedamnaest godina. Činio je što je zlo u očima Gospodnjim, jer je sledio grehe Jerovoama, sina Navatovog, kojima je zavodio Izrailj. Nije odstupao od njih. Zato se Gospod razgnevio na Izrailj i dao ih u ruke Azailu, caru aramejskom i u ruke Ven-Adadu, sinu Azailovom, za sve ono vreme. Ali Joahaz se pomolio Gospodu i Gospod ga usliši, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muči car aramejski. Gospod je dao izbavitelja Izrailju, te su se rešili aramejske tlake. Tako su Izrailjci živeli u svojim domovima kao pre. Ipak, nisu odstupili od greha doma Jerovoamovog kojima je naveo na greh Izrailj, nego su ustrajali u njima. Aštartin stub je ostao da stoji u Samariji. Joahazu nije ostalo vojske do pedeset konjanika, deset kola i deset hiljada pešaka. Uništio ih je car aramejski; izgazio ih je kao plevu na vršidbi. A ostala dela Joahazova i sve što je činio, i njegovi vojni pohodi, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Izrailjevih? Joahaz se upokojio sa svojim precima, pa su ga sahranili u Samariji. Na njegovo mesto zacario se njegov sin Joas. Trideset sedme godine carevanja Joasovog nad Judom zacario se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji. Carevao je šesnaest godina. On je činio što je zlo u očima Gospodnjim, i nije odstupio ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog, koji je naveo Izrailj na greh, nego je ustrajao u njima. Ostala Joasova dela, sve što je činio, i njegovi vojni pohodi, kako je ratovao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih? Kad se Joas upokojio sa svojim precima, na njegov presto je seo Jerovoam. Joasa su sahranili u Samariji s carevima Izrailjevim. A Jelisej se razboleo od bolesti od koje će umreti. Joas, car Izrailja, dođe k njemu i zaplaka nad njim: „Oče moj, oče moj, kočije i konjanici Izrailjevi!“ Jelisej mu reče: „Uzmi luk i strele.“ On uze luk i strele. „Uzmi luk u svoju ruku“ – reče on caru izrailjskom. On ga uze u svoju ruku. Tada Jelisej stavi svoje ruke na careve ruke i reče mu: „Otvori prozor sa istoka.“ Jelisej reče: „Odapni strelu.“ On odape strelu, a Jelisej reče: „Strela pobede Gospodnje, strela pobede nad Aramejcima! Ti ćeš sasvim potući Aramejce u Afeku.“ Zatim reče: „Uzmi strele.“ On uze. Onda reče caru izrailjskom: „Udaraj po zemlji.“ Udario je tri puta i stao. Čovek Božiji se naljutio na njega i rekao: „Da si udario pet ili šest puta, sasvim bi porazio Aramejce. Zato ćeš samo tri puta poraziti Aramejce.“ Jelisej je umro i bio sahranjen. A moavske pljačkaške čete su svake godine upadale u zemlju. Jednom, dok su ljudi sahranjivali nekog čoveka, gle, videli su četu pljačkaša, pa bacili mrtvaca u Jelisejev grob i pobegli. Čim je mrtvac dotakao Jelisejeve kosti, oživeo je i stao na svoje noge. Aramejski car Azailo je tlačio Izrailjce u sve dane Joahazove. Ali Gospod im se smilovao i sažalio se nad njima, pa se okrenuo k njima zbog saveza s Avrahamom, Isakom i Jakovom. Nije hteo da ih uništi, i nije ih odbacio od svog lica do sad. Kad je Azailo umro, na njegovo mesto se zacario njegov sin Ven-Adad. Joas, sin Joahazov, je povratio gradove iz ruku Ven-Adada, sina Azailovog, koje je ovaj u ratu oduzeo od njegovog oca Joahaza. Joas ga je porazio tri puta, te je povratio izrailjske gradove.
2. Knjiga o carevima 13:1-25 Нови српски превод (NSP)
Двадесет треће године царевања Јоаса сина Охозијиног над Јудом, зацарио се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији. Царевао је седамнаест година. Чинио је што је зло у очима Господњим, јер је следио грехе Јеровоама, сина Наватовог, којима је заводио Израиљ. Није одступао од њих. Зато се Господ разгневио на Израиљ и дао их у руке Азаилу, цару арамејском и у руке Вен-Ададу, сину Азаиловом, за све оно време. Али Јоахаз се помолио Господу и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар арамејски. Господ је дао избавитеља Израиљу, те су се решили арамејске тлаке. Тако су Израиљци живели у својим домовима као пре. Ипак, нису одступили од греха дома Јеровоамовог којима је навео на грех Израиљ, него су устрајали у њима. Аштартин стуб је остао да стоји у Самарији. Јоахазу није остало војске до педесет коњаника, десет кола и десет хиљада пешака. Уништио их је цар арамејски; изгазио их је као плеву на вршидби. А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и његови војни походи, није ли то записано у Књизи дневника царева Израиљевих? Јоахаз се упокојио са својим прецима, па су га сахранили у Самарији. На његово место зацарио се његов син Јоас. Тридесет седме године царевања Јоасовог над Јудом зацарио се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији. Царевао је шеснаест година. Он је чинио што је зло у очима Господњим, и није одступио ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех, него је устрајао у њима. Остала Јоасова дела, све што је чинио, и његови војни походи, како је ратовао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? Кад се Јоас упокојио са својим прецима, на његов престо је сео Јеровоам. Јоаса су сахранили у Самарији с царевима Израиљевим. А Јелисеј се разболео од болести од које ће умрети. Јоас, цар Израиља, дође к њему и заплака над њим: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ Јелисеј му рече: „Узми лук и стреле.“ Он узе лук и стреле. „Узми лук у своју руку“ – рече он цару израиљском. Он га узе у своју руку. Тада Јелисеј стави своје руке на цареве руке и рече му: „Отвори прозор са истока.“ Јелисеј рече: „Одапни стрелу.“ Он одапе стрелу, а Јелисеј рече: „Стрела победе Господње, стрела победе над Арамејцима! Ти ћеш сасвим потући Арамејце у Афеку.“ Затим рече: „Узми стреле.“ Он узе. Онда рече цару израиљском: „Ударај по земљи.“ Ударио је три пута и стао. Човек Божији се наљутио на њега и рекао: „Да си ударио пет или шест пута, сасвим би поразио Арамејце. Зато ћеш само три пута поразити Арамејце.“ Јелисеј је умро и био сахрањен. А моавске пљачкашке чете су сваке године упадале у земљу. Једном, док су људи сахрањивали неког човека, гле, видели су чету пљачкаша, па бацили мртваца у Јелисејев гроб и побегли. Чим је мртвац дотакао Јелисејеве кости, оживео је и стао на своје ноге. Арамејски цар Азаило је тлачио Израиљце у све дане Јоахазове. Али Господ им се смиловао и сажалио се над њима, па се окренуо к њима због савеза с Аврахамом, Исаком и Јаковом. Није хтео да их уништи, и није их одбацио од свог лица до сад. Кад је Азаило умро, на његово место се зацарио његов син Вен-Адад. Јоас, син Јоахазов, је повратио градове из руку Вен-Адада, сина Азаиловог, које је овај у рату одузео од његовог оца Јоахаза. Јоас га је поразио три пута, те је повратио израиљске градове.
2. Knjiga o carevima 13:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Godine dvadeset treæe carovanja Joasa sina Ohozijina nad Judom zacari se Joahaz sin Jujev nad Izrailjem u Samariji, i carova sedamnaest godina. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, jer hoðaše za grijesima Jerovoama sina Navatova, kojima navede na grijeh Izrailja i ne otstupi od njih. Zato se razgnjevi Gospod na Izrailja i dade ih u ruke Azailu caru Sirskom i u ruke Ven-Adadu sinu Azailovu za sve ono vrijeme. Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga usliši, jer vidje nevolju Izrailjevu, kako ih muèi car Sirski. I dade Gospod Izrailju izbavitelja, te se oprostiše ruke Sirske, i življahu sinovi Izrailjevi u šatorima svojim kao prije. Ali ne otstupiše od grijehova doma Jerovoamova kojima na grijeh navede Izrailja, nego hodiše u njima, i sam lug još stajaše u Samariji. A ne osta Joahazu naroda više od pedeset konjika i deset kola i deset tisuæa pješaka; nego ih pobi car Sirski i satr ih, te biše kao prah kad se vrše. A ostala djela Joahazova i sve što je èinio, i junaštva njegova, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevijeh? I poèinu Joahaz kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na mjesto njegovo zacari se Joas sin njegov. Godine trideset sedme carovanja Joasova nad Judom zacari se Joas sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i carova šesnaest godina. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ne otstupi ni od jednoga grijeha Jerovoama sina Navatova, koji navede Izrailja na grijeh, nego u njima hoðaše. A ostala djela Joasova, i sve što je èinio, i junaštva njegova, kako je vojevao s Amasijom carem Judinijem, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevijeh? I poèinu Joas kod otaca svojih, a Jerovoam sjede na prijesto njegov; i pogreboše Joasa u Samariji kod careva Izrailjevijeh. A Jelisije razbolje se od bolesti, od koje i umrije; i Joas car Izrailjev doðe k njemu, i plaèuæi pred njim govoraše: oèe moj, oèe moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi! A Jelisije mu reèe: uzmi luk i strijele. I on uze luk i strijele. Tada reèe caru Izrailjevu: nategni luk rukom svojom. I nateže luk rukom svojom. A Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke. I reèe: otvori prozor s istoka. I otvori, a Jelisije reèe: pusti strijelu. I on pusti strijelu, a Jelisije reèe: strijela izbavljenja Gospodnjega, strijela izbavljenja od Siraca; jer æeš pobiti Sirce u Afeku, i satræeš ih. Još reèe: uzmi strijele. I uze, a on reèe caru Izrailjevu: udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade. Tada se rasrdi na nj èovjek Božji i reèe: da si udario pet puta ili šest puta, tada bi pobio Sirce sasvijem; a sada æeš ih samo tri puta razbiti. Potom umrije Jelisije, i pogreboše ga. A druge godine udariše èete Moavske na zemlju. I dogodi se kad pogrebavahu nekoga èovjeka, ugledaše èetu i baciše èovjeka u grob Jelisijev; i kad èovjek pade i dotaèe se kostiju Jelisijevih, oživje i usta na noge svoje. A Azailo car Sirski muèaše Izrailja svega vijeka Joahazova. Ali se Gospodu sažali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zavjeta radi svojega s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne htje ih istrijebiti i ne odvrže ih od sebe do sada. I umrije Azailo car Sirski, i na njegovo se mjesto zacari Ven-Adad sin njegov. A Joas sin Joahazov povrati iz ruke Ven-Adada sina Azailova gradove koje bješe Azailo uzeo ratom Joahazu ocu njegovu; tri puta ga razbi Joas, i povrati gradove Izrailjeve.