2. Korinćanima 3:6-18
2. Korinćanima 3:6-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
који нас је оспособио за служење Новога савеза, не за служитеље слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљава. Ако је пак служба смрти, словима урезана у камење, била тако славна да синови Израиљеви нису могли да погледају у Мојсијево лице због пролазног сјаја његовога лица, како да не буде још славнија служба Духа? Јер ако је славна била служба која доноси осуду, много је обилнија у слави служба која доноси праведност. У том погледу није стварно прослављено оно што је било прослављено – због превелике славе Новога савеза. Јер ако је било славно оно што престаје, онда је још више у слави оно што остаје. Имајући, дакле, овакву наду говоримо сасвим слободно и не поступамо као што је Мојсије стављао покривало на своје лице – да синови Израиљеви не би видели свршетак онога што престаје. Али њихове мисли посташе окореле. Јер до данашњег дана остаје исто покривало при читању Старога савеза и не подиже се, јер га само Христос уклања. И тако до данас, кад год се Мојсије чита, лежи покривало на њиховом срцу; али ако се обрати Господу, покривало се уклања. Јер Господ је Дух; а где је Дух Господњи, онде је слобода. А ми сви откривена лица одржавамо славу Господњу и преображавамо се у исту слику из славе у славу – како то чини Дух Господњи.
2. Korinćanima 3:6-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава. Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе његовог лица, зар неће још славнија бити служба Духа? Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје! Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.
2. Korinćanima 3:6-18 Novi srpski prevod (NSPL)
On nas je osposobio da budemo službenici Novog saveza, ne slova, nego Duha. Jer slovo donosi smrt, a Duh daje život. Pa kad je služba smrti, slovima urezana u kamen zasjala takvom slavom da Izrailjci nisu mogli da gledaju u Mojsijevo lice, zbog prolaznog sjaja njegovog lica, koliko li će slavnija biti služba koju vrši Duh? Jer, ako je služba osude bila slavna, koliko je onda slavnija služba koja donosi pravednost? Zaista, ono što je bilo slavno nije slavno kad se uporedi sa slavom koja ga premašuje. Jer, ako je ono što je prolazno bilo slavno, koliko li je slavnije ono što traje zauvek? Budući da imamo ovakvu nadu, govorimo sasvim slobodno. Mi nismo kao Mojsije koji je stavio pokrivalo preko lica da Izrailjci ne bi gledali svršetak prolazne slave. Uprkos tome, njihov razum je otvrdnuo. I sve do današnjega dana, kada se čita Stari zavet, pokrivalo se ne uklanja, zbog toga što samo u Hristu može da se odstrani. Tako i danas kad se čita Mojsijevo Petoknjižje, pokrivalo zastire njihovo srce. Ali ako se neko obrati Gospodu, pokrivalo spada. Gospod je Duh, a gde je Duh Gospodnji, tu je sloboda. A svi mi, koji otkrivena lica odražavamo slavu Gospodnju, Duhom se Gospodnjim preobražavamo u njegov lik, iz jednog stupnja slave u drugi.
2. Korinćanima 3:6-18 Нови српски превод (NSP)
Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот. Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек? Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода. А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.
2. Korinćanima 3:6-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Koji i uèini nas vrsne da budemo sluge novom zavjetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje. Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegova koja prestaje: Akamoli neæe mnogo veæma služba duha biti u slavi? Jer kad je služba osuðenja slava, mnogo veæma izobiluje služba pravde u slavi. Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo æe veæma biti u slavi ono što ostaje. Imajuæi dakle takovi nad s velikom slobodom radimo; I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetka onome što prestaje. No zaslijepiše pomisli njihove; jer do samoga ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u èitanju starog zavjeta, jer u Hristu prestaje. Nego do danas kad se èita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji. A kad se obrate ka Gospodu, uzeæe se pokrivalo. A Gospod je Duh: a gdje je Duh ondje je sloboda. Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto oblièje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.