2. Korinćanima 11:15-33
2. Korinćanima 11:15-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Није онда ништа велико кад се и његове слуге претварају у слуге праведности; њихов свршетак биће по њиховим делима. Опет велим: нека ме нико не сматра неразумним; ако ме, ипак, као таквог сматра, примите ме макар и као неразумног, да се и ја мало похвалим. Што сад говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити. Пошто се многи хвале с обзиром на тело, хвалићу се и ја. Јер радо подносите неразумне – ви који сте мудри. Подносите, наиме, ако вас ко заробљава, ако вас ко изједа, ако ко узима, ако се ко уздиже, ако вас ко бије по лицу. На срамоту говорим – као да смо за то били слаби. Чиме ко смело иступа, у безумљу говорим, иступам смело и ја. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авраамово потомство? И ја сам. Јесу ли Христови служитељи? Као безумник говорим, и ја сам још више; више сам се трудио, више сам био у тамницама, био сам бијен превише, у смртним опасностима много пута. Од Јудејаца сам пет пута добио четрдесет мање један ударац, трипут сам био шибан, једанпут засут камењем, трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан провео сам на дубоком мору. Често сам путовао, био сам у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од свог народа, у опасностима од многобожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима међу лажном браћом, у напору и муци, много пута у неспавању, у глади и жеђи, у многом пошћењу, у студени и голотињи; посебно преко свега тога што свакодневно наваљује на мене, брига за све цркве. Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не сагоревам? Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је хваљен довека, зна да ја не лажем. У Дамаску намесник краља Арете чувао је дамаском град желећи да ме ухвати, те ме кроз прозор спустише у котарици преко зида и измакох из његових руку.
2. Korinćanima 11:15-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима. Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим. У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник. Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја. Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни! Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара. На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби! Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали – као безумник говорим – усуђујем се и ја! Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам! Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности! Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један. Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору. Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће. Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи. А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве. Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам? Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем. У Дамаску је намесник цара Арете држао град под стражом, јер је хтео да ме ухвати, али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.
2. Korinćanima 11:15-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Isto tako nije neobično da se njegove sluge pretvaraju u službenike pravednosti. Ali na kraju će dobiti što su svojim delima zaslužili. Ponavljam: neka niko ne misli da sam nerazuman. Pa ako neko i misli da sam nerazuman, primite me makar kao takvog, pa da se i ja malo pohvalim. A što povodom ovog hvalisanja govorim, ne govorim kako Gospod hoće, nego kao u bezumlju. Pa kad se već mnogi hvale po ljudskim merilima, hvaliću se i ja. Vi, naime, rado podnosite nerazumne – vi koji ste mudri. Jer, vi podnosite ako vas neko porobljava, ako vas neko iskorištava, ako vas neko pljačka, ako neko s visine gleda na vas, ili ako vas neko šamara. Sebi na sramotu kažem: u tome smo se pokazali nejakima! A ako se neko usuđuje da se čime hvali, govorim kao nerazuman, usuđujem se i ja. Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Jesu li Avrahamovo potomstvo? I ja sam. Jesu li Hristove sluge? Kao nerazuman govorim: ja sam još više. Više sam radio, više sam bio u tamnici, mnogo više su me tukli, i često sam bio blizu smrti. Od Jevreja sam pet puta dobio po trideset devet udaraca, triput sam bio šiban, jedanput kamenovan. Triput sam doživeo brodolom, noć i dan sam proveo na otvorenom moru. Često sam putovao, bio sam u opasnosti od poplava i razbojnika, ugrožen i od svojih sunarodnika i od mnogobožaca. Bio sam izložen opasnosti u gradu, u pustinji, na moru, od lažne braće. Naprezao sam se i mučio, mnogo puta nisam spavao, bio sam gladan i žedan, često sam postio, smrzavao se i bio slabo odeven. A pored svih drugih stvari, muči me briga za sve crkve. Kada je neko slab, i ja se osećam slabim, kad neko podlegne grehu, ja izgaram za njega. Ako treba da se hvalim, hvaliću se svojim slabostima. A Bog i Otac našega Gospoda Isusa, koji je blagosloven doveka, zna da ne lažem. U Damasku je namesnik cara Arete postavio straže po gradu da bi me uhvatili, ali su me kroz prozor spustili u kotarici preko gradskih zidina, te sam mu umakao.
2. Korinćanima 11:15-33 Нови српски превод (NSP)
Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили. Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима! А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Аврахамово потомство? И ја сам. Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега. Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем. У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.