2. Knjiga dnevnika 34:1-33
2. Knjiga dnevnika 34:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јосија је имао осам година кад се зацарио и владао је тридесет једну годину у Јерусалиму. Чинио је оно што је право у очима Господњим и ишао је путевима свога претка Давида, не скрећући ни надесно ни налево. У осмој години царевања, док је још био дечак, почео је да тражи Бога претка свог Давида. Дванаесте године почео је да чисти Јудеју и Јерусалим од узвишења, идола и кипова резаних и ливених. Пред његовим очима су раскопали Валове жртвенике. Поломио је стубове Сунцу који су били на њима. Астарту и резане и ливене кипове изломио је и уништио и њихов прах просуо по гробовима оних који су им приносили жртве. Кости свештеника је спалио на њиховим жртвеницима и тако очистио Јудеју, Јерусалим и градове Манасијине, Јефремове, Симеунове и Нефталимове са околином. Тако је он пообарао жртвенике, кипове, резане ликове по свој земљи Израиљевој, а онда се вратио у Јерусалим. Осамнаесте године своје владавине, пошто је очистио земљу и храм, посла Азалијиног сина Сафана, заповедника града Масију и Јоахазовог сина Јоаха, саветника, да поправе храм Господа, Бога његовог. Они отидоше поглавару свештеничком Хелкији и предадоше му новац који је био донесен у храм Божји, који су сакупили левити – чувари из руку Манасије, Јефрема, од преосталог Израиља, Јуде и Венијамина, који су боравили у Јерусалиму. Они су дали у руке пословођама који су били код храма Господњег, а они су давали радницима који су радили у храму Господњем и који су оправљали шта је било трошно и поправљали храм. Давали су дрводељама и каменоресцима да купују тесано камење и дрво за греде и да се ставе под кров куће које су били развалили цареви Јудини. Ти људи су поштено радили посао. Њих су надгледали Јат и Овадија, левити од синова Мераријевих, Захарија и Месулам од синова Катових, надзорници и сви левити и музичари. Они су управљали носачима и свим радницима на послу, а неки су левити били писари, надзорници и вратари. Кад су износили новац за храм Господњи, нађе свештеник Хелкија Књигу закона Господњег, који је био дат преко Мојсија. Хелкија се обрати писару Сафану и рече: „Нађох законик у храму Господњем!” Потом га Хелкија предаде писару Сафану. Сафан однесе књигу цару и извести цара говорећи: „Све што је наложено слугама твојим, урадили су. Извадили су новац који су нашли у храму Господњем и дали га надзорницима и радницима.” Писар Сафан тада саопшти цару: „Свештеник Хелкија ми предаде књигу.” Потом је Сафан прочита пред царем. Кад је цар саслушао речи закона, раздера одећу своју. Тада цар нареди Хелкији, сину Сафановом Ахикаму, сину Михејином Авдону, писару Сафану и слуги царевом Асаји говорећи: „Идите и упитајте Господа за мене и за остатак Израиља и Јуде због речи књиге која је нађена, јер се велики гнев Господњи спустио на нас зато што очеви наши нису чували реч Господњу да пише онако како је написано у овој књизи.” Тада одоше Хелкија и они које је цар одредио до пророчице Олде, жене Салума, сина Текујиног, сина чувара одеће Асре. Она је живела у другом делу Јерусалима. Они је упиташе о томе. Она им одговори: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Кажите човеку који вас је послао мени да Господ каже да ће пустити зло на ово место и на становнике његове и сва проклетства написана у књизи коју су прочитали цару Јудином, зато што су га напустили и кадили другим боговима да би га гневили свим делима руку њихових, зато ће се излити гнев његов на ово место и неће се угасити.’ Цару Јудином који вас је послао да упитате Господа реците да Господ, Бог Израиљев, каже за речи које си чуо: ‘Зато што ти је срце одмекнуло и што си се понизио пред Богом кад си чуо шта је рекао за ово место и за становнике његове, покајао се преда мном, раздерао си одећу своју и плакао преда мном, зато сам те услишио’, говори Господ. ‘Ево, ја ћу те прибрати оцима твојим, у миру ћеш бити прибран у гроб свој, нећеш видети својим очима несреће које ћу пустити на ово место и на становнике његове.’” Они пренеше цару одговор. Тада поручи цар да се окупе све старешине Јудине и јерусалимске. Цар оде у храм Господњи, а с њим сви људи из Јуде, становници Јерусалима, свештеници, левити и сав народ, велико и мало. Он им прочита све речи Књиге савеза, која се нашла у храму Господњем. Цар стаде на своје место и заветова се Господу да ће ићи за Господом и да ће држати заповести његове, сведочанства његова и законе његове свим срцем и свом душом, испуњавајући све прописе савеза написане у тој књизи. Он позва да приступе савезу сви који су били у Јерусалиму и у племену Венијаминовом. Становници Јерусалима прихватише савез с Богом, Богом отаца њихових. Потом Јосија уклони све гадости по свим крајевима синова Израиљевих и учини да сви у Израиљу служе Господу, Богу свом. Целог живота његовог нису одступили од Господа, Бога отаца својих.
2. Knjiga dnevnika 34:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида. Осме године своје владавине, док је још био млад, Јосија поче да тражи Бога свога праоца Давида. У дванаестој години своје владавине, он поче да чисти Јуду и Јерусалим од узвишица, Ашериних мотки, резбарених ликова и ливених идола. Под његовим надзором срушише Ваалове жртвенике и на комадиће исекоше кадионе жртвенике који су били над њима, а Ашерине мотке, резбарене ликове и ливене идоле разбише у парампарчад и разасуше по гробовима оних који су им приносили жртве. Јосија спали кости свештеникâ на њиховим жртвеницима и тако очисти Јуду и Јерусалим. У градовима Манасије, Ефрема и Симеона, све до Нефталима, и у рушевинама око њих, поруши жртвенике и Ашерине мотке и у прах смрви резбарене ликове и исече на комадиће све кадионе жртвенике по целом Израелу. Потом се врати у Јерусалим. Осамнаесте године своје владавине, да би очистио земљу и Храм, Јосија посла Шафана сина Ацалјиног и заповедника града Маасеју са бележником Јоахом сином Јоахазовим да поправе Дом ГОСПОДА, његовог Бога. Они одоше првосвештенику Хилкији и дадоше му новац који је доношен у Божији Дом, а који су Левити, чувари капија, сакупили од Манасије, Ефрема и свег преосталог Израела и од целог Јуде и Венијамина и житељâ Јерусалима. Потом новац поверише на чување људима одређеним да надгледају радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови су онда исплаћивали раднике који су поправљали и обнављали Храм. Дали су новац и тесарима и градитељима да купе тесани камен и дрво за пречаге и друге греде за зграде које су цареви Јуде оставили да пропадају. Људи су поштено радили, а њима су руководили Левити Јахат и Авдија, Мераријеви потомци, и Захарија и Мешулам, Кехатови потомци. Левити – сви који су умели да свирају – били су задужени за носаче терета и надгледали раднике у свим пословима. Неки Левити су били писари, надгледници и чувари капија. Док су износили новац који је био унет у Дом ГОСПОДЊИ, свештеник Хилкија нађе Књигу закона ГОСПОДЊЕГ, који је дат преко Мојсија. Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.« И даде је Шафану, а овај однесе књигу цару и извести га: »Твоји службеници раде све што им је поверено. Исплатили су новац који је био у Дому ГОСПОДЊЕМ и поверили га на чување надгледницима и радницима.« Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем. Када је цар чуо речи Закона, раздре своју одећу, па заповеди Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Авдону сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име и у име оних који су преостали у Израелу и Јуди о ономе што пише у овој књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ који се излио на нас зато што се наши праоци нису држали речи ГОСПОДЊЕ и нису чинили оно што је записано у овој књизи.« Хилкија и они које је цар послао с њим одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Токхата сина Хасриног, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму. Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље – сва проклетства записана у књизи коју су читали пред јудејским царем. Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће се излити на ово место и неће се угасити. Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред Богом када си чуо шта је рекао против овог места и његових житеља, зато што си се преда мном понизио и раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. Сада ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место и његове житеље.‘« И они пренеше њен одговор цару. Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и Левитима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом и да ће извршавати све речи савеза које су записане у оној књизи. Затим нареди свима у Јерусалиму и Венијамину да потврде своју верност савезу, што житељи Јерусалима и учинише у складу са Божијим савезом, савезом Бога њихових праотаца. Јосија уклони све гнусне идоле са свих подручја која су припадала Израелцима и свима у Израелу заповеди да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Све док је он био жив, нису одступали од тога да иду за ГОСПОДОМ, Богом својих праотаца.
2. Knjiga dnevnika 34:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Josiji je bilo osam godina kad se zacario. Vladao je trideset jednu godinu u Jerusalimu. On je činio što je pravo u očima Gospodnjim; sledio je puteve svoga praoca Davida ne skrećući ni desno ni levo. Osme godine svoje vladavine, dok je još bio mlad, počeo je da traži Boga svoga praoca Davida. U dvanaestoj godini je počeo da čisti Judu i Jerusalim od uzvišica, Aštartinih stupova, kipova i livenih idola. Narod je pred njim srušio Valove žrtvenike, a on je isekao stubove u čast sunca koji su bili povrh ovih. Izlomio je Aštartine stupove, kipove i livene idole. Razbio ih je, izmrvio i razasuo po grobovima onih koji su im žrtvovali. Spalio je kosti sveštenika na njihovim žrtvenicima i tako je očistio Judu i Jerusalim. U gradovima Manasije, Jefrema, Simeuna i sve do Neftalima, u gorju, pretražio je njihove kuće svuda unaokolo. Onda je srušio žrtvenike, a Aštartine stupove i idole je izlomio i izmrvio. Porušio je sve stubove u čast sunca po celoj izrailjskoj zemlji i onda se vratio u Jerusalim. Osamnaeste godine njegove vladavine, dok je čistio zemlju i Dom, car je poslao Safana, sina Acalije, Masiju, gradskog glavara i dvorskog savetnika Joaha, sina Joahazovog da se obnovi Dom Gospoda, njegovog Boga. Oni su otišli Prvosvešteniku Helkiji i predali novac koji je došao u Dom Božiji, i koji su Leviti, vratari sakupili od Manasije i Jefrema, od svog ostatka Izrailja, od cele Jude, Venijamina i Jerusalimljana. A oni su to dali u ruke nadglednicima posla u Domu Gospodnjem, a oni radnicima koji su radili u Domu Gospodnjem, da izvrše popravke i obnove Dom. Oni su to davali tesarima, i graditeljima da kupuju klesani kamen i drva za spone i polaganje greda na kuće koje su urušili Judini carevi. Ti ljudi su radili pošteno, a njihovi nadglednici su bili Leviti Jat i Avdija, potomci Merarija; Zaharija i Mesulam, potomci Kata. Oni su ih nadgledali, a Leviti koji su umeli da sviraju instrumente su nadgledali nosače, baš svakog radnika svake pojedine službe. Neki Leviti su bili pisari, upravitelji i vratari. Kada su iznosili novac, koji je bio donet u Dom Gospodnji, Prvosveštenik Helkija je pronašao Knjigu Gospodnjeg Zakona datog preko Mojsija. I reče Helkija pisaru Safanu: „Našao sam Knjigu Zakona u Domu Gospodnjem.“ Prvosveštenik Helkija je dao knjigu Safanu. A Safan je knjigu odneo caru i izvestio ga: „Tvoje sluge rade sve što im je povereno. Pokupili su novac koji se našao u Domu Gospodnjem i predali ga nadglednicima i radnicima“ Zatim je pisar Safan rekao caru: „Prvosveštenik Helkija mi je dao knjigu.“ A onda je Safan čitao iz nje caru. I čim je car čuo reči Zakona, razderao je svoju odeću. Tada je car zapovedio svešteniku Helkiji, Ahikamu, sinu Safanovom, Avdonu, sinu Mihinom, pisaru Safanu i Asaji, carevom sluzi: „Idite i pitajte Gospoda za mene, za ostatak u Izrailju i u Judi u pogledu ove knjige koja je pronađena, jer je veliki gnev Gospodnji koji se izlio na nas, zbog toga što naši preci nisu držali reči Gospodnje, kako bi vršili sve što je napisano u ovoj knjizi.“ Helkija i ostali kojima je car zapovedio, odu k proročici Oldi, ženi Saluma, sina Tekuja, sina Hasre, čuvara odeće. Ona je živela u Jerusalimu u drugom kraju grada. Pošto su razgovarali s njom o tome, ona im je odgovorila: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Recite čoveku koji vas je poslao k meni: Govori Gospod: evo, dovešću nevolju na ovo mesto i na njegove stanovnike, prema svim prokletstvima knjige koju su pročitali pred Judinim carem. Pošto su me ostavili i prinose kad drugim bogovima, gneveći me svim delima svojih ruku, moj će se gnev raspaliti protiv ovog mesta i neće se ugasiti.’ A Judinom caru koji vas je poslao da pitate Gospoda, ovako recite: ’Govori Gospod, Bog Izrailjev, za reči koje si čuo: Pošto ti je srce omekšalo, te si se ponizio pred Bogom kad si čuo njegove reči o ovom mestu i njegovim stanovnicima, pa si se ponizio preda mnom, pa si razdrao svoju odeću i plakao preda mnom, zato sam te uslišio – govori Gospod. Stoga ću te pridružiti tvojim precima, pa ćeš na miru biti položen u svoj grob, tako da nećeš videti ništa od nevolje koju ću dovesti na ovo mesto i na njegove stanovnike.’“ Zatim su odneli caru poruku. Car je poslao po sve starešine Jude i Jerusalima, da se saberu. Tada je car otišao u Dom Gospodnji sa svim Judejcima i stanovnicima Jerusalima, sa sveštenicima i Levitima, sa svim narodom, od velikog do malog, i pročitao im sve reči Knjige saveza koju su našli u Domu Gospodnjem. Zatim je car stao na svoje mesto i sklopio savez pred Gospodom, da će slediti Gospoda i držati njegove zapovesti, njegova svedočanstva i uredbe, svim srcem i svom dušom, i da će izvršavati reči ovog saveza, koje su zapisane u ovoj knjizi. Onda je obavezao svakoga ko se zatekao u Jerusalimu i u Venijaminu, a Jerusalimljani su to učinili zbog saveza sa Bogom, Bogom svojih otaca. Josija je uklonio sve odvratne stvari iz svih krajeva koji su pripadali Izrailjcima. Učinio je da svako ko se zatekao u Izrailju služi Gospodu, njihovom Bogu. I dok je živeo, nisu odstupili od Gospoda, Boga njihovih otaca.
2. Knjiga dnevnika 34:1-33 Нови српски превод (NSP)
Јосији је било осам година кад се зацарио. Владао је тридесет једну годину у Јерусалиму. Он је чинио што је право у очима Господњим; следио је путеве свога праоца Давида не скрећући ни десно ни лево. Осме године своје владавине, док је још био млад, почео је да тражи Бога свога праоца Давида. У дванаестој години је почео да чисти Јуду и Јерусалим од узвишица, Аштартиних ступова, кипова и ливених идола. Народ је пред њим срушио Валове жртвенике, а он је исекао стубове у част сунца који су били поврх ових. Изломио је Аштартине ступове, кипове и ливене идоле. Разбио их је, измрвио и разасуо по гробовима оних који су им жртвовали. Спалио је кости свештеника на њиховим жртвеницима и тако је очистио Јуду и Јерусалим. У градовима Манасије, Јефрема, Симеуна и све до Нефталима, у горју, претражио је њихове куће свуда унаоколо. Онда је срушио жртвенике, а Аштартине ступове и идоле је изломио и измрвио. Порушио је све стубове у част сунца по целој израиљској земљи и онда се вратио у Јерусалим. Осамнаесте године његове владавине, док је чистио земљу и Дом, цар је послао Сафана, сина Ацалије, Масију, градског главара и дворског саветника Јоаха, сина Јоахазовог да се обнови Дом Господа, његовог Бога. Они су отишли Првосвештенику Хелкији и предали новац који је дошао у Дом Божији, и који су Левити, вратари сакупили од Манасије и Јефрема, од свог остатка Израиља, од целе Јуде, Венијамина и Јерусалимљана. А они су то дали у руке надгледницима посла у Дому Господњем, а они радницима који су радили у Дому Господњем, да изврше поправке и обнове Дом. Они су то давали тесарима, и градитељима да купују клесани камен и дрва за споне и полагање греда на куће које су урушили Јудини цареви. Ти људи су радили поштено, а њихови надгледници су били Левити Јат и Авдија, потомци Мерарија; Захарија и Месулам, потомци Ката. Они су их надгледали, а Левити који су умели да свирају инструменте су надгледали носаче, баш сваког радника сваке поједине службе. Неки Левити су били писари, управитељи и вратари. Када су износили новац, који је био донет у Дом Господњи, Првосвештеник Хелкија је пронашао Књигу Господњег Закона датог преко Мојсија. И рече Хелкија писару Сафану: „Нашао сам Књигу Закона у Дому Господњем.“ Првосвештеник Хелкија је дао књигу Сафану. А Сафан је књигу однео цару и известио га: „Твоје слуге раде све што им је поверено. Покупили су новац који се нашао у Дому Господњем и предали га надгледницима и радницима“ Затим је писар Сафан рекао цару: „Првосвештеник Хелкија ми је дао књигу.“ А онда је Сафан читао из ње цару. И чим је цар чуо речи Закона, раздерао је своју одећу. Тада је цар заповедио свештенику Хелкији, Ахикаму, сину Сафановом, Авдону, сину Михином, писару Сафану и Асаји, царевом слузи: „Идите и питајте Господа за мене, за остатак у Израиљу и у Јуди у погледу ове књиге која је пронађена, јер је велики гнев Господњи који се излио на нас, због тога што наши преци нису држали речи Господње, како би вршили све што је написано у овој књизи.“ Хелкија и остали којима је цар заповедио, оду к пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина Хасре, чувара одеће. Она је живела у Јерусалиму у другом крају града. Пошто су разговарали с њом о томе, она им је одговорила: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Реците човеку који вас је послао к мени: Говори Господ: ево, довешћу невољу на ово место и на његове становнике, према свим проклетствима књиге коју су прочитали пред Јудиним царем. Пошто су ме оставили и приносе кад другим боговима, гневећи ме свим делима својих руку, мој ће се гнев распалити против овог места и неће се угасити.’ А Јудином цару који вас је послао да питате Господа, овако реците: ’Говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо: Пошто ти је срце омекшало, те си се понизио пред Богом кад си чуо његове речи о овом месту и његовим становницима, па си се понизио преда мном, па си раздрао своју одећу и плакао преда мном, зато сам те услишио – говори Господ. Стога ћу те придружити твојим прецима, па ћеш на миру бити положен у свој гроб, тако да нећеш видети ништа од невоље коју ћу довести на ово место и на његове становнике.’“ Затим су однели цару поруку. Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу. Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и становницима Јерусалима, са свештеницима и Левитима, са свим народом, од великог до малог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. Затим је цар стао на своје место и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. Онда је обавезао свакога ко се затекао у Јерусалиму и у Венијамину, а Јерусалимљани су то учинили због савеза са Богом, Богом својих отаца. Јосија је уклонио све одвратне ствари из свих крајева који су припадали Израиљцима. Учинио је да свако ко се затекао у Израиљу служи Господу, њиховом Богу. И док је живео, нису одступили од Господа, Бога њихових отаца.
2. Knjiga dnevnika 34:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)
Osam godina bijaše Josiji kad poèe carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. On èinjaše što je pravo pred Gospodom i hoðaše putovima Davida oca svojega i ne otstupaše ni nadesno ni nalijevo. Jer osme godine carovanja svojega, dok još bješe dijete, poèe tražiti Boga Davida oca svojega; a dvanaeste godine poèe èistiti Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanijeh i livenijeh. Jer pred njim raskopaše oltare Valima, i likove sunèane koji bijahu na njima isijeèe, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satr, i razasu po grobovima onijeh koji im prinosiše žrtve; A kosti sveštenièke sažeže na oltarima njihovijem; i oèisti Judeju i Jerusalim; Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pustoši njihove unaokolo. I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satr, i sve likove sunèane isijeèe po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim. A osamnaeste godine carovanja svojega, pošto oèisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijina i Masiju zapovjednika gradskoga i Joaha sina Joahazova, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegova. I oni otidoše ka Helkiji poglavaru sveštenièkom, i predaše novce donesene u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovijeh i od svega ostatka Izrailjeva, i od svega Jude i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim; I dadoše nastojnicima nad poslom, koji bijahu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji raðahu u domu Gospodnjem opravljajuæi što je trošno i utvrðujuæi dom; Davahu drvodjeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuæe koje bijahu razvalili carevi Judini. A ti ljudi raðahu vjerno posao; i nad njima bijahu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovijeh da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umijahu udarati u sprave muzièke. I bijahu nad nosiocima i nad svijem poslenicima u svakoj službi, i pisari i upravitelji i vratari bijahu Leviti. I kad iznošahu novce donesene u dom Gospodnji, naðe Helkija sveštenik knjigu zakona Gospodnjega danoga preko Mojsija. I kaza Helkija Safanu pisaru i reèe: naðoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu. A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreæi: sluge tvoje rade sve što im je zapovjeðeno. Jer pokupivši novce što se naðoše u domu Gospodnjem, dadoše ih nastojnicima i poslenicima. I još kaza Safan pisar caru govoreæi: knjigu mi dade Helkija sveštenik. I proèita je Safan caru. A kad car èu šta govori zakon, razdrije haljine svoje. I zapovjedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovu i Avdonu sinu Mihejinu i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevu, govoreæi: Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi rijeèi ove knjige što se naðe, jer je velik gnjev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše rijeèi Gospodnje da èine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi. I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi proroèici, ženi Saluma sina Tekuja sina Asre riznièara, a ona sjeðaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoriše s njom o tom. A ona im reèe: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: kažite èovjeku koji vas je poslao k meni: Ovako veli Gospod: evo pustiæu zlo na to mjesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su proèitali caru Judinu. Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnjevili svijem djelima ruku svojih, zato æe se izliti gnjev moj na to mjesto i neæe se ugasiti. A caru Judinu koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: ovako veli Gospod Bog Izrailjev za rijeèi koje si èuo: Što je odmeknulo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si èuo što je rekao za to mjesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod. Evo, ja æu te pribrati k ocima tvojim, i na miru æeš biti pribran u grob svoj, i neæeš vidjeti svojim oèima zla koje æu pustiti na to mjesto i na stanovnike njegove. I kazaše to caru. Tada posla car te skupi sve starješine Judine i Jerusalimske. I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sveštenici i Leviti i vas narod, malo i veliko, i proèita im sve rijeèi knjige zavjetne, koja se naðe u domu Gospodnjem. I car stojeæi na svom mjestu zadade vjeru pred Gospodom da æe iæi za Gospodom i držati zapovijesti njegove i svjedoèanstva njegova i uredbe njegove svijem srcem i svom dušom svojom vršeæi rijeèi toga zavjeta napisane u toj knjizi. I kaza, te pristaše svi koji se naðoše u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovu; i èinjahu Jerusalimljani po zavjetu Boga Boga otaca svojih. I ukide Josija sve gadove po svijem krajevima sinova Izrailjevih, i uèini, te svi koji bijahu u Izrailju služahu Gospodu Bogu svojemu. Svega vijeka njegova ne otstupiše od Gospoda Boga otaca svojih.