2. Knjiga dnevnika 18:1-17
2. Knjiga dnevnika 18:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јосафат је имао велико богатство и славу и опријатељио се с Ахавом. После неколико година отиде к Ахаву у Самарију. Ахав накла њему и људима његовим много оваца и волова. Потом га је наговарао да нападну Рамот Галадски. Цар Израиљев Ахав упита цара Јудиног Јосафата: „Хоћеш ли да пођеш са мном на Рамот Галадски?” Он му одговори: „Ја сам као ти, мој народ је као твој народ, поћи ћемо у рат.” Потом рече Јосафат цару Израиљевом: „Потражи данас реч Господњу.” Тада цар Израиљев позва пророке своје, четири стотине људи и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота Галадског или да одустанем?” Они одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати цару у руке.” Јосафат упита: „Постоји ли овде још који пророк Господњи да и њега упитамо?” Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа. Међутим, ја га мрзим јер ми не прориче никад добро, него увек зло. То је син Јемлин Михеја.” Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.” Тада цар Израиљев дозва једног дворанина и заповеди му: „Брзо доведи сина Јемлиног Михеју!” Потом су седели цар Израиљев и цар Јудин Јосафат, сваки на свом престолу, обучени у царску одећу. Седели су на простору испред Самаријских врата, а сви су пророци пророковали пред њима. Хананин син Седекија начини себи гвоздене рогове и рече: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш бости Арамејце док их не уништиш.’” Сви су пророци пророковали тако и говорили: „Пођи на Рамот Галадски! Успећеш и Господ ће га предати цару у руке!” Гласник који је отишао да доведе Михеју обрати му се говорећи: „Ево, пророци су наговестили једногласно успех цару. Тако нека и твоја реч буде као њихова и пророкуј успех.” Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.” Кад он дође пред цара, упита га цар: „Михеја, да ли да пођемо у рат против Рамота Галадског, или да одустанемо?” Он одговори: „Идите, бићете срећни јер ће вам се предати у руке.” Цар му рече: „Колико ћу те пута заклињати да ми говориш само истину у име Господње?” Тада он рече: „Видех сав народ Израиљев разасут по брдима као овце које немају пастира. Господ рече: ‘Они немају господара, нека се свако врати кући у миру.’” На то рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”
2. Knjiga dnevnika 18:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад. Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?« Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.« Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.« Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.« А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?« Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.« Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.« Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.« Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима. Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘« Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.« А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.« Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.« Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.« Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?« Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече: »‚Овај народ нема господара. Нека се свако врати кући у миру.‘« Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«
2. Knjiga dnevnika 18:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Josafat je bio veoma bogat i slavan pa je postao Ahavov zet. Posle nekoliko godina otišao je Ahavu u Samariju, a ovaj je za njega i njegove ljude zaklao mnogo ovaca i goveda. Onda ga je nagovarao da krene i napadne Ramot galadski. I upita izrailjski car Ahav judejskog cara Josafata: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“ A on mu odgovori: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod. Krenućemo s tobom u rat.“ Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“ Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođemo u rat protiv Ramota galadskog ili da se okanemo toga?“ Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Bog predati u careve ruke!“ Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“ Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje dobro nego uvek samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“ A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“ Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“ Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“ Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“ Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“ Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi moj Bog bude rekao!“ Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“ A on mu odgovori: „Idite, imaćete uspeha i daće vam se u vaše ruke.“ Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“ Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“ Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“
2. Knjiga dnevnika 18:1-17 Нови српски превод (NSP)
Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“ А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“ Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
2. Knjiga dnevnika 18:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
I Josafat imajuæi veliko blago i slavu oprijatelji se s Ahavom. I poslije nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji bijaše s njim, i nagovaraše ga da poðe na Ramot Galadski. I reèe Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinu: hoæeš li iæi sa mnom na Ramot Galadski? A on reèe: ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoæemo s tobom na vojsku. Još reèe Josafat caru Izrailjevu: pitaj danas šta æe Gospod reæi. Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, èetiri stotine ljudi, i reèe im: hoæemo li iæi na vojsku na Ramot Galadski, ili æu se okaniti? A oni rekoše: idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru. A Josafat reèe: ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo? A car reèe Josafatu: ima još jedan èovjek preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reèe: neka car ne govori tako. Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reèe mu: brže dovedi Miheju sina Jemlina. A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeðahu svaki na svom prijestolu obuèeni u carske haljine, sjeðahu na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima. I Sedekija sin Hananin naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: ovako veli Gospod: ovijem æeš biti Sirce dokle ih ne istrijebiš. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: idi na Ramot Galadski, i biæeš sreæan, jer æe ga Gospod predati caru u ruke. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: evo proroci prorièu svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja rijeè bude kao njihova, i govori dobro. A Miheja reèe: tako da je živ Gospod, govoriæu ono što reèe Bog moj. I kad doðe k caru, reèe mu car: Miheja! hoæemo li iæi na vojsku na Ramot Galadski, ili æu se okaniti? A on reèe: idite, biæete sreæni, i daæe vam se u ruke. A car mu reèe: koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje? Tada reèe: vidio sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reèe Gospod: ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: nijesam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?