1. Knjiga Samuilova 13:1-23
1. Knjiga Samuilova 13:1-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Саулу је било ... година када се зацарио, а владао је ... и две године над Израиљем. Саул изабра себи три хиљаде из Израиља: две хиљаде су биле код Саула у Михмасу и у Ветиљској гори, а једна хиљада је била са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ отпусти да иде сваки у свој шатор. Јонатан сруши споменик филистејски који је био у Гаваји, а Филистејци то сазнаше. Саул заповеди да дуну у рогове по свој земљи говорећи: „Нека чују Јевреји!” Тако сав Израиљ сазнаде да је Саул срушио споменик филистејски и да су Филистејци омрзли Израиљ. Тада народ поче да се окупља око Саула у Галгалу. Филистејци се скупише да ратују против Израиља: три хиљаде бојних кола, шест хиљада коњаника и мноштво народа, као песка на обали морској. Они дођоше и распоредише се у Михмаси, источно од Вен-Авена. Кад Израиљци видеше да су у невољи и да је народ притиснут, сакрише се у пећине, јаме, усеке, рупе и рудокопе. Неки Јевреји пређоше Јордан у земљу Гадову и Галадову. Саул је још био у Галгалу, а сав народ који је пошао за њим стрепео је. Он причека седам дана до рока који му је дао Самуило, али Самуило не дође у Галгал. Народ поче да одлази од њега. Тада Саул рече: „Донесите ми за жртву паљеницу и за жртву захвалну.” Потом принесе жртву паљеницу. Тек што је принео жртву паљеницу, гле, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. Самуило га упита: „Шта си учинио?” Саул одговори: „Кад сам видео да народ одлази од мене, да ти ниси дошао до рока, а Филистејци се скупили у Михмаси, рекох: ‘Сад ће ме Филистејци напасти у Галгалу, а ја нисам молио милост од Господа.’ Зато се усудих да принесем жртву паљеницу.” Тада Самуило рече Саулу: „Глупо си урадио. Да си се држао заповести Господа, Бога свога, коју ти је дао, Господ би учврстио царевање твоје над Израиљем довека. Овако се твоје царство неће одржати. Господ је сада изабрао човека који му је по вољи. Њему је заповедио Господ да буде вођ народу његовом зато што ниси одржао оно што ти је Господ заповедио.” Потом Самуило устаде и оде из Галгала у Гавају Венијаминову. Саул преброја народ који је остао уз њега: било их је око шест стотина људи. Саул, његов син Јонатан и народ који је био с њима распоредили су се у Гаваји Венијаминовој, а Филистејци су се разместили у Михмасу. Тада изађе из филистејског логора чета пљачкаша у три групе: једна група пође према Офри у земљи совалској, једна група крену према Вет-Орону, а једна пође путем према граници која је према долини севојимској у пустињи. Тада у целој земљи израиљској није било ковача јер су Филистејци говорили: „Зато да не би Јевреји правили себи мачеве и копља.” Због тога су силазили сви Израиљци к Филистејцима кад би неко хтео да прекује рало, мотику, секиру или бодило за волове. Цена је била – две трећине сикла за рала и мотике, а једна трећина за оштрење секире и шиљење бодила. Кад је избио рат, није било мача ни копља у руци целог народа који је био са Саулом и Јонатаном; само су их имали Саул и његов син Јонатан. Стража филистејска намести се у кланцу код Михмаса.
1. Knjiga Samuilova 13:1-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У то време је Саул владао годину дана. А када је владао над Израелом две године, изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући. Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.« Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу. Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа. Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.« И принесе жртву паљеницу. Али само што ју је принео, стиже Самуило. Саул изађе да га поздрави, а Самуило га упита: »Шта то уради?« »Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.« »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.« Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи. У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.« Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове. Цена је била две трећине шекела за брушење раоника и мотика, а трећина шекела за брушење вила и секира и насађивање останâ. Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан. Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.
1. Knjiga Samuilova 13:1-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Saulu je bilo trideset godina kad je postao car, a vladao je četrdeset dve godine nad Izrailjem. Saul je izabrao sebi tri hiljade Izrailjaca. Dve hiljade ih je bilo sa Saulom u Mihmasu, i u gorju Vetilja, a hiljadu ih je bilo sa Jonatanom u Gavaji Venijaminovoj. Ostali narod je poslao svojim kućama. A Jonatan je pobio filistejski vojni tabor u Gavaji. Filistejci su čuli za to. Tada je Saul zapovedio da zatrube u rog po celoj zemlji, poručivši: „Neka čuju ovo Jevreji!“ Kad je sav Izrailj čuo to, rekli su: „Saul je pobio filistejski vojni tabor, pa su Filistejci omrzli Izrailjce. Narod se u Gilgalu okupio oko Saula.“ Filistejci su se okupili da ratuju protiv Izrailja. Imali su trideset hiljada bojnih kola, šest hiljada konjanika, i vojsku tako brojnu kao pesak na morskoj obali. Izašli su i utaborili se kod Mihmasa, istočno od Vet-Avena. Kad su Izrailjci videli da su se našli u neprilici, jer je vojska bila pritešnjena, narod se posakrivao u pećine, žbunje, među stene, u trapove i jame. Neki Jevreji su čak prešli preko Jordana, u Gadovu i Galadovu zemlju. Saul je još bio u Galgalu, a sav je narod, koji je išao za njim, drhtao od straha. Saul je čekao sedam dana, prema roku koji je Samuilo odredio. Ali kako Samuilo nije došao u Galgal, narod je počeo da se razilazi od Saula. Tada Saul reče: „Donesite mi žrtvu svespalnicu i žrtve mira.“ Tako je prineo žrtvu svespalnicu. Tek što je dovršio prinošenje žrtve svespalnice, dođe Samuilo. Saul mu pođe u susret da ga pozdravi. Samuilo mu reče: „Šta si to uradio?“ Saul mu odgovori: „Video sam da se narod razilazi od mene; ti nisi došao do određenog dana, a Filistejci se okupili kod Mihmasa. Tada sam rekao u sebi: ’Sada će Filistejci sići na mene u Galgal, a ja se još nisam pomolio Gospodu za naklonost.’ Zato sam se odvažio i prineo žrtvu svespalnicu.“ Samuilo mu reče: „Ludo si postupio što nisi održao zapovesti koje ti je dao Gospod, Bog tvoj! Inače bi Gospod sada utvrdio tvoje carstvo nad Izrailjem doveka. Stoga se tvoje carstvo neće održati. Gospod je potražio čoveka po svom srcu i postavio ga za vladara nad svojim narodom, jer ti nisi održao što ti je Gospod zapovedio.“ Samuilo je ustao i otišao iz Galgala u Gavaju Venijaminovu. A Saul je pobrojio narod koji je ostao s njim; bilo ih je oko šest stotina ljudi. Saul, njegov sin Jonatan, i narod koji se našao uz njega, boravili su u Gavaji Venijaminovoj, a Filistejci su se utaborili u Mihmasu. Tada je iz filistejskog tabora izašla četa pljačkaša i odvojila se u tri grupe: jedna grupa je krenula putem prema Ofri u zemlju sualsku, druga putem prema Vet-Oronu, a treća se zaputila ka granici koja preko sevojimske doline gleda u pustinju. Tada se u celoj izrailjskoj zemlji nije mogao naći kovač, jer su Filistejci govorili: „Samo da Jevreji ne počnu praviti sebi mačeve i koplja.“ Naime, svi su Izrailjci silazili k Filistejcima kad bi neko hteo da iskuje sebi raonik, motiku, sekiru, ili srp. Cena je bila dve trećine šekela za raonike i motike, i trećina šekela za oštrenje sekira i nameštanje ostana. Tako na dan bitke niko od sveg naroda, koji je bio sa Saulom i Jonatanom, nije imao mač ili koplje; imali su ih samo Saul i njegov sin Jonatan. A jedan filistejski odred je izašao prema klancu kod Mihmasa.
1. Knjiga Samuilova 13:1-23 Нови српски превод (NSP)
Саулу је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет две године над Израиљем. Саул је изабрао себи три хиљаде Израиљаца. Две хиљаде их је било са Саулом у Михмасу, и у горју Ветиља, а хиљаду их је било са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ је послао својим кућама. А Јонатан је побио филистејски војни табор у Гаваји. Филистејци су чули за то. Тада је Саул заповедио да затрубе у рог по целој земљи, поручивши: „Нека чују ово Јевреји!“ Кад је сав Израиљ чуо то, рекли су: „Саул је побио филистејски војни табор, па су Филистејци омрзли Израиљце. Народ се у Гилгалу окупио око Саула.“ Филистејци су се окупили да ратују против Израиља. Имали су тридесет хиљада бојних кола, шест хиљада коњаника, и војску тако бројну као песак на морској обали. Изашли су и утаборили се код Михмаса, источно од Вет-Авена. Кад су Израиљци видели да су се нашли у неприлици, јер је војска била притешњена, народ се посакривао у пећине, жбуње, међу стене, у трапове и јаме. Неки Јевреји су чак прешли преко Јордана, у Гадову и Галадову земљу. Саул је још био у Галгалу, а сав је народ, који је ишао за њим, дрхтао од страха. Саул је чекао седам дана, према року који је Самуило одредио. Али како Самуило није дошао у Галгал, народ је почео да се разилази од Саула. Тада Саул рече: „Донесите ми жртву свеспалницу и жртве мира.“ Тако је принео жртву свеспалницу. Тек што је довршио приношење жртве свеспалнице, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. Самуило му рече: „Шта си то урадио?“ Саул му одговори: „Видео сам да се народ разилази од мене; ти ниси дошао до одређеног дана, а Филистејци се окупили код Михмаса. Тада сам рекао у себи: ’Сада ће Филистејци сићи на мене у Галгал, а ја се још нисам помолио Господу за наклоност.’ Зато сам се одважио и принео жртву свеспалницу.“ Самуило му рече: „Лудо си поступио што ниси одржао заповести које ти је дао Господ, Бог твој! Иначе би Господ сада утврдио твоје царство над Израиљем довека. Стога се твоје царство неће одржати. Господ је потражио човека по свом срцу и поставио га за владара над својим народом, јер ти ниси одржао што ти је Господ заповедио.“ Самуило је устао и отишао из Галгала у Гавају Венијаминову. А Саул је побројио народ који је остао с њим; било их је око шест стотина људи. Саул, његов син Јонатан, и народ који се нашао уз њега, боравили су у Гаваји Венијаминовој, а Филистејци су се утаборили у Михмасу. Тада је из филистејског табора изашла чета пљачкаша и одвојила се у три групе: једна група је кренула путем према Офри у земљу суалску, друга путем према Вет-Орону, а трећа се запутила ка граници која преко севојимске долине гледа у пустињу. Тада се у целој израиљској земљи није могао наћи ковач, јер су Филистејци говорили: „Само да Јевреји не почну правити себи мачеве и копља.“ Наиме, сви су Израиљци силазили к Филистејцима кад би неко хтео да искује себи раоник, мотику, секиру, или срп. Цена је била две трећине шекела за раонике и мотике, и трећина шекела за оштрење секира и намештање остана. Тако на дан битке нико од свег народа, који је био са Саулом и Јонатаном, није имао мач или копље; имали су их само Саул и његов син Јонатан. А један филистејски одред је изашао према кланцу код Михмаса.
1. Knjiga Samuilova 13:1-23 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad Saul bi car godinu dana a carova dvije godine nad Izrailjem Izabra sebi Saul tri tisuæe izmeðu sinova Izrailjevih; i bijahu kod Saula dvije tisuæe u Mihmasu i u gori Vetiljskoj, a jedna tisuæa s Jonatanom u Gavaji Venijaminovoj; a ostali narod raspusti u šatore njihove. I Jonatan pobi stražu Filistejsku koja bješe u Gavaji, i èuše za to Filisteji. A Saul zapovjedi, te trubiše u trube po svoj zemlji govoreæi: neka èuju Jevreji. I tako èu sav Izrailj gdje rekoše: pobi Saul stražu Filistejsku; i stoga Izrailj omrznu Filistejima. I sazvan bi narod za Saulom u Galgal. A Filisteji se skupiše da vojuju na Izrailja, trideset tisuæa kola i šest tisuæa konjika, i mnoštvo naroda kao pijesak na brijegu morskom; i izašavši stadoše u oko u Mihmasu, s istoka od Vet-Avena. I Izrailjci se vidješe u nevolji, jer narod bi pritiješnjen; te se sakri u peæine i u èeste i u kamenjake i u rasjeline i u jame. A drugi Jevreji prijeðoše preko Jordana u zemlju Gadovu i Galadovu. A Saul još bijaše u Galgalu, i sav narod što iðaše za njim bijaše u strahu. I poèeka sedam dana do roka Samuilova. Ali Samuilo ne doðe u Galgal; te se narod stade razlaziti od njega. Tada reèe Saul: dodajte mi žrtvu paljenicu i žrtve zahvalne. I prinese žrtvu paljenicu. I kad prinese žrtvu paljenicu, gle, doðe Samuilo. I Saul izide mu na susret da ga pozdravi. A Samuilo mu reèe: šta si uèinio? A Saul odgovori: kad vidjeh gdje se narod razlazi od mene, a ti ne doðe do roka, i Filisteji se skupili u Mihmasu, Rekoh: sad æe udariti Filisteji na me u Galgal, a ja se još ne pomolih Gospodu; te se usudih i prinesoh žrtvu paljenicu. Tada reèe Samuilo Saulu: ludo si radio što nijesi držao zapovijesti Gospoda Boga svojega, koju ti je zapovjedio; jer bi sada Gospod utvrdio carstvo tvoje nad Izrailjem dovijeka. A sada carstvo tvoje neæe se održati. Gospod je našao sebi èovjeka po srcu svojemu, i njemu je zapovjedio Gospod da bude voð narodu njegovu, jer nijesi držao što ti je zapovjedio Gospod. Potom diže se Samuilo i otide iz Galgala u Gavaju Venijaminovu. I Saul izbroji narod koji osta kod njega, i bješe ga do šest stotina ljudi. I Saul i sin mu Jonatan i narod što bješe s njima, stajahu u Gavaji Venijaminovoj; a Filisteji stajahu u okolu u Mihmasu. I izidoše tri èete iz okola Filistejskoga da plijene: jedna èeta udari putem k Ofri u zemlju Sovalsku; A druga èeta udari putem k Vet-Oronu; a treæa udari putem k meði koja gleda prema dolini Sevojimskoj u pustinju. A u cijeloj zemlji Izrailjskoj ne bješe kovaèa, jer Filisteji rekoše: da ne bi gradili Jevreji maèeva ni kopalja. Zato slažahu svi Izrailjci k Filistejima kad koji šæaše poklepati raonik ili motiku ili sjekiru ili srp. I bijahu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sjekire, i same ostane trebaše zaoštriti. Zato kad doðe vrijeme boju, ne naðe se maèa ni koplja ni u koga u narodu koji bješe sa Saulom i Jonatanom; samo bijaše u Saula i u Jonatana sina njegova. I straža Filistejska izide u klanac kod Mihmasa.