1. Knjiga o carevima 20:1-42
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Ven-Adad, aramejski car, je sabrao svu svoju vojsku; s njim je bilo trideset dva cara, s konjima i bojnim kolima. On je otišao, opkolio Samariju i napao je. Potom je poslao glasnike Ahavu, caru izrailjskom, u grad. Rekao mu je: „Ovako poručuje Ven-Adad: ’Tvoje srebro i zlato pripada meni, i tvoje predivne žene i deca pripadaju meni.’“ Car izrailjski odgovori: „Kako ti kažeš, gospodaru moj, care. Tvoj sam i ja i sve što imam.“ Glasnici su ponovo došli i rekli: „Ovako kaže Ven-Adad: ’Poručio sam ti: predaj mi svoje srebro i zlato, svoje žene i decu. Zato ću ti sutra u ovo vreme poslati svoje sluge i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih slugu, pa će uzeti sve što ti je vredno i odneti.’“ Tada car izrailjski pozva sve starešine zemlje i reče: „Primite k znanju i pogledajte kako traži nevolju; jer je poslao po moje žene i decu, i po moje srebro i zlato, a ja mu nisam odbio.“ Sve starešine i sav narod mu rekoše: „Ne slušaj, niti pristaj!“ On reče Ven-Adadovim glasnicima: „Recite svome gospodaru caru: ’Učiniću sve što si prvi put tražio od svoga sluge, ali ovo ne mogu da učinim.’“ Glasnici odu i vrate se sa porukom. Ven-Adad mu posla poruku: „Neka mi bogovi tako učine i neka dodaju, ako od Samarije ostane toliko pepela da svaki čovek koji me sledi dobije po šaku.“ Izrailjski car mu odgovori: „Kaže se: ’Neka se ne hvali onaj koji se opasuje, nego onaj koji se raspasuje.’“ Kad je Ven-Adad čuo ovu poruku dok je pio sa carevima pod šatorima, rekao je svojim slugama: „Krenite!“ Oni krenuše u grad. Uto jedan prorok pristupi Ahavu, caru izrailjskom, i reče: „Govori Gospod: ’Vidiš li sve ovo veliko mnoštvo? Evo, danas ću ga predati u tvoje ruke, da znaš da sam ja Gospod.’“ Ahav reče: „Preko koga?“ Prorok reče: „Govori Gospod: ’Preko momaka oblasnih namesnika.’“ On upita: „Ko će započeti bitku?“ Prorok reče: „Ti.“ Ahav je prebrojao momke oblasnih namesnika, njih dve stotine trideset dva, a zatim je prebrojio sav narod, sve Izrailjce, njih sedam hiljada. Izašli su u podne, dok se Ven-Adad napijao sa trideset dva cara, koji su mu došli u pomoć. Prvo su izašli momci oblasnih namesnika. Ven-Adad je poslao izvidnicu, koja mu je javila: „Izašli su ljudi iz Samarije.“ On reče: „Ako su izašli radi mira, pohvatajte ih žive, a ako su izašli radi rata, svejedno ih pohvatajte žive.“ Tako momci oblasnih namesnika izađu iz grada, a vojska za njima. Svaki je ubio svog protivnika, te su se Aramejci razbežali. Izrailjci su ih gonili, ali je Ven-Adad, aramejski car, pobegao na konju s konjanikom. Tada je izašao i izrailjski car i navalio na konje i bojna kola, i naneo Aramejcima veliki poraz. Zatim prorok pristupi izrailjskom caru i reče mu: „Idi i pojačaj svoje snage; razmisli i vidi šta ćeš da uradiš, jer će te aramejski car napasti na početku naredne godine.“ A sluge aramejskog cara rekoše mu: „Njihovi bogovi su planinski bogovi, i zato su nas savladali. Ali ako se sukobimo sa njima u ravnici, svakako ćemo ih savladati. Učini ovako: ukloni careve s njihovih položaja, a umesto njih postavi vojvode. Zatim skupi onakvu vojsku kakvu si izgubio, isto toliko konja i bojnih kola, pa ćemo se sukobiti s njima u ravnici, i svakako ćemo ih savladati.“ On ih je poslušao, pa je učinio tako. Na početku godine, Ven-Adad skupi Aramejce i krene na Afek da ratuje protiv Izrailjaca. I Izrailjci su se skupili i poneli hranu, pa su im krenuli u susret. Kad su se Izrailjci utaborili nasuprot njima, bili su kao dva stada koza. Aramejci su, pak, prekrili zemlju. Tada pristupi čovek Božiji i reče izrailjskom caru: „Govori Gospod: ’Zato što su Aramejci rekli: Gospod je bog planina, a ne bog dolina, predaću sve ovo veliko mnoštvo u tvoje ruke, da znate da sam ja Gospod.’“ Sedam dana su bili utaboreni jedni naspram drugih. Sedmoga dana je počela bitka. Izrailjci su pobili stotinu hiljada aramejskih pešaka u jednom danu. Ostali su pobegli u Afek, u grad, ali se gradski zid srušio na preostalih dvadeset sedam hiljada ljudi. Ven-Adad je pobegao u grad i ušao u tajnu odaju. Njegove sluge mu rekoše: „Čuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi. Stoga, hajde da stavimo kostret oko bokova i konopce oko glava i izađimo pred izrailjskog cara; možda će ti poštedeti život.“ Tako su opasali kostret oko bokova i stavili konopce oko glava, pa su došli k izrailjskom caru i rekli: „Tvoj podanik, Ven-Adad, kaže: ’Molim te, poštedi mi život.’“ Ahav na to reče: „Zar je još uvek živ? On je moj brat.“ Tražeći neki znak, ljudi su hitro dočekali njegovu reč i rekli: „Jeste, Ven-Adad je tvoj brat!“ On im reče: „Idite i dovedite ga.“ Ven-Adad izađe pred njega, a on ga uze u svoja bojna kola. Ven-Adad mu reče: „Vratiću ti gradove koje je moj otac uzeo od tvog oca, a možeš za sebe da postaviš i tržnice u Damasku, kao što je moj otac postavio u Samariji.“ Ahav odgovori: „Pustiću te na osnovu ovog dogovora.“ Zatim je sklopio savez s njim i pustio ga. Ali dođe jedan od proročkih sinova i reče jednom od svojih drugova po reči Gospodnjoj: „Udari me!“ No, ovaj je odbio da ga udari. Zato mu prorok reče: „Pošto nisi poslušao glas Gospodnji, evo, čim izađeš od mene, ubiće te lav.“ Tek što je malo odmakao od njega, naišao je na njega lav i ubio ga. Zatim je našao drugog čoveka i rekao mu: „Udari me!“ Čovek ga udari i izranjavi ga. Prorok ode i stade na put da sačeka cara. Na oči je stavio povez da se prikrije. Kad je car prolazio, on doviknu caru i reče: „Tvoj je sluga stupio u sâmo središte bitke, kad je neki čovek došao k meni i doveo mi jednog čoveka, rekavši: ’Čuvaj ovog čoveka! Ako bude nestao, svojim ćeš životom platiti za njegov život, ili ćeš platiti talanat srebra.’ Ali dok je tvoj sluga bio zauzet ovim i onim, on je nestao.“ Izrailjski car mu reče: „Onda je to tvoja presuda; sam si je izrekao.“ Ali on brže-bolje skide povez sa očiju. Tada je car izrailjski video da je to jedan od proroka. On reče caru: „Govori Gospod: ’Zato što si pustio čoveka koga sam odredio za kleto uništenje, svojim ćeš životom platiti za njegov život, i tvoj narod za njegov narod.’“
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Цар сиријски Вен-Адад скупи сву војску своју и тридесет два цара са коњима и колима. Он оде, опколи Самарију и нападе је. Затим посла преговараче израиљском цару Ахаву у град. Они му рекоше: „Овако поручује Вен-Адад: ‘Сребро твоје и злато твоје – моји су, жене твоје и најлепши синови – моји су!’” Цар Израиљев одговори и рече: „Како ти кажеш, господару мој, царе. Твој сам са свим што имам.” Посланици се вратише и рекоше: „Овако каже Вен-Адад и поручује: ‘Послао сам ти поруку да ми даш сребро своје, злато своје, жене своје и синове своје. Сутра у ово доба послаћу слуге своје теби да претраже дом твој и куће слугу твојих. Ставиће руке своје на све што ти је драго и однеће.’” Тада цар Израиљев дозва све старешине земаљске и рече: „Увиђате и видите да спрема зло. Тражи жене моје, синове моје, сребро моје и злато моје иако га нисам одбио.” Старешине и сав народ му одговорише: „Немој да га слушаш и немој да пристанеш.” Тада он рече посланицима Вен-Ададовим: „Реците господару мом, цару: ‘Све што си раније поручио по слугама својим прихватам, али ово не могу.’” Посланици одоше и однеше одговор. Тада му Вен-Адад поручи говорећи: „Тако нека ми учине богови и нека додају уколико буде доста праха од Самарије да сви који иду са мном добију по прегршт!” Цар Израиљев одговори говорећи: „Речено је да се не хвали онај који се опасује, него онај који се распасује!” Кад он чу тај одговор, а баш је пио с царевима под шаторима, рече слугама својим: „Спремите се!” Потом се распоредише према граду. Кад, гле, приступи један пророк цару израиљском Ахаву и рече: „Овако говори Господ: ‘Јеси ли видео то силно мноштво? Ево, ја ћу ти га данас дати у руке да би познао да сам ја Господ.’” Ахав упита: „Преко кога?” Он одговори: „Овако говори Господ: ‘Преко момака старешина земаљских.’” Он рече: „Ко ће започети бој?” Овај одговори: „Ти!” Он преброја момке старешина земаљских и било их је двеста тридесет два. Затим преброја сав народ, све синове Израиљеве и било их је седам хиљада. Они изађоше у подне. Вен-Адад је пио са тридесет два цара и савезника и опише се у шаторима. Момци старешина земаљских изађоше први. Вен-Адад посла људе и они му јавише: „Изашли су Самарићани.” Тада он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе, ако су пошли у рат, похватајте их живе!” Кад су момци старешина земаљских изашли из града, за њима пође и војска. Сваки уби оног наспрам себе, тако да Сиријци побегоше, а Израиљци их потераше. Сиријски цар Вен-Адад побеже на коњу са коњаницима. Тада изађе цар Израиљев, нападе коње и кола и нанесе Сиријцима тежак пораз. Потом дође пророк цару Израиљевом и рече му: „Пођи, охрабри се и размисли шта ћеш да чиниш јер ће догодине сиријски цар опет поћи на тебе.” Цару сиријском рекоше слуге његове: „Њихов бог је бог планински и зато су нас победили. Да ратујемо у равници, победили бисмо их. Учини овако: уклони те цареве са њихових места и постави војводе уместо њих. Онда скупи војску каква је била она која ти је изгинула и коње као што су били и кола каква су била, па да се побијемо са њима у равници. Сигурно ћемо их победити.” Он их послуша и учини тако. Кад прође година дана, Вен-Адад преброја Сиријце и пође у Афек да ратује са Израиљем. И синови Израиљеви се пребројаше, понеше намирнице и пођоше пред њих. Синови Израиљеви се распоредише према њима као два мала стада коза, док су Сиријци прекрили земљу. Тада приступи човек Божји цару Израиљевом и рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што Сиријци кажу за Господа да је Бог планински а не бог поља, зато ћу ти предати у руке то силно мноштво да схватите да сам ја Господ.’” Седам дана су стајали једни наспрам других. Седмог дана се сукобише и синови Израиљеви побише сто хиљада Сиријаца у једном дану. Остали побегоше у град Афек. Тада се сруши зид на двадесет седам хиљада људи који су били остали. Вен-Адад побеже у град и склањао се из собе у собу. Тада му слуге рекоше: „Ево, ми смо чули да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви. Хајде да вежемо кострет око себе, ставимо конопце око врата и да изађемо пред цара Израиљевог. Можда ће те оставити у животу.” Тада они свезаше кострет око бокова својих, ставише конопце око врата, дођоше пред цара Израиљевог и рекоше: „Слуга твој Вен-Адад каже: ‘Поштеди ми живот!’” Он одговори: „Је ли још жив? Он је мој брат!” Људи разумеше да је то добар знак и, да би га одмах ухватили за реч, упиташе: „Вен-Адад ти је брат?” Он одговори: „Идите и доведите га.” Кад Вен-Адад дође к њему, он га посади у своја кола. Овај му тада рече: „Вратићу ти градове које је узео отац мој оцу твоме. Уреди у Дамаску четврти као што је учинио отац мој у Самарији. На основу тога, пуштам те!” Он склопи са њим савез и отпусти га. Тада један између синова пророчких по речи Господњој рече другом: „Туци ме!” Међутим, овај не хтеде да га бије. Он му рече: „Зато што ниси послушао реч Господњу, гле, кад одеш од мене, лав ће те растргнути!” Кад он оде од њега, срете га лав и усмрти га. Онај нађе другог човека и рече му: „Туци ме!” Човек га удари и раскрвари га. Тада пророк оде, стаде на пут којим ће цар проћи и стави повез преко очију. Кад је цар пролазио, он викну и рече: „Слуга твој је био пошао у бој. Тада ми приђе човек, доведе заробљеника и рече ми: ‘Причувај ми овог човека. Ако ти побегне, биће твој живот за његов живот или ћеш платити таланат сребра.’ Слуга твој се забавио около и онога нестаде.” Тада му цар Израиљев рече: „То ти је пресуда, сам си се осудио.” Онда онај брзо скиде повез са очију и цар Израиљев познаде да је он пророк. Он му рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што си пустио из руку човека кога сам предао смрти, твој ће живот бити уместо његовог живота и твој народ уместо његовог народа.’”
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску. С њим су била и тридесет два цара са својим коњима и борним колима. Он оде, опседе Самарију и нападе је. Бен-Хадад посла гласнике у град израелском цару Ахаву с поруком: »Овако каже Бен-Хадад: ‚Твоје сребро и злато, моји су, а тако и твоје најбоље жене и деца.‘« Израелски цар одговори: »Тако је као што кажеш, мој господару царе: твој сам и ја и све моје.« Гласници дођоше опет и рекоше: »Овако каже Бен-Хадад: ‚Послао сам ти поруку да ми даш своје сребро, злато, жене и децу. Али сутра у ово доба послаћу своје службенике да претраже твоју палату и куће твојих службеника, па ће узети и однети све што им се учини да је вредно.‘« Тада израелски цар сазва све старешине земље, па им рече: »Видите ли како овај човек тражи невољу! Када је послао по моје жене и децу, моје сребро и злато, нисам га одбио.« Све старешине и сав народ му одговорише: »Немој да га послушаш и да пристанеш.« Тада он овако одговори Бен-Хададовим гласницима: »Кажите мом господару цару: ‚Ја, твој слуга, учинићу све што си тражио први пут, али ово друго не могу.‘« Гласници одоше и однеше одговор Бен-Хададу, који онда посла још једну поруку Ахаву: »Нека ме богови најстроже казне ако у Самарији остане толико прашине да сваком од мојих војника буде по шака.« Израелски цар одговори: »Реците му: ‚Нека се онај који облачи оклоп не хвали као онај који га скида.‘« Бен-Хадад чу ову поруку док су он и цареви пили под сеницама, па нареди својим људима: »Спремите се.« И они се спремише да нападну град. Један пророк дође израелском цару Ахаву и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Видиш ли сву ову силну војску? Данас ћу ти је предати у руке и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘« »Ко ће то да учини?« упита Ахав. Пророк одговори: »Овако каже ГОСПОД: ‚Млади заповедници управитељâ области.‘« »А ко ће да почне битку?« упита Ахав. Пророк одговори: »Ти.« Тада Ахав окупи младе заповеднике управитељâ области, њих две стотине тридесет два, а потом окупи сву војску – седам хиљада Израелаца. Они кренуше у подне док су се Бен-Хадад и тридесет два цара с њим у савезу опијали под својим сеницама. Млади заповедници управитељâ области изађоше први. Бен-Хадад је био послао извиднике, који му јавише: »Из Самарије су изашли неки људи.« Он рече: »Било да су изашли да затраже мир или да ратују, похватајте их живе.« Али, када су млади заповедници управитељâ области изашли из града, иза њих изађе војска, па сваки војник удари на по једног непријатеља. На то Арамејци побегоше, а Израелци кренуше да их гоне. Бен-Хадад, цар Арама, умаче на коњу заједно са неколико коњаника. Тада изађе израелски цар, па удари на коње и борна кола и нанесе тешке губитке Арамејцима. Онај пророк дође израелском цару и рече: »Утврди свој положај и види шта ти је чинити, јер ће те на пролеће арамејски цар поново напасти.« Службеници рекоше арамејском цару: »Њихови богови су богови брдâ. Зато су били јачи од нас. Али, ако их нападнемо у равници, сигурно ћемо бити јачи од њих. Овако поступи: Уклони све цареве са њихових положаја и замени их заповедницима. И окупи себи војску каква је била и она коју си изгубио, са исто толико коња и борних кола, па ћемо их напасти у равници. Тада ћемо сигурно бити јачи од њих.« Он их послуша и поступи тако. Наредног пролећа Бен-Хадад окупи Арамејце и оде у Афек да нападне Израел. Израелци се окупише и снабдеше се храном, па им изађоше у сусрет. Када су се Израелци утаборили преко пута њих, били су као два мала стада коза, док су Арамејци прекрили земљу. Онај Божији човек дође и рече израелском цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што Арамејци мисле да је ГОСПОД бог брдâ, а не бог долинâ, предаћу ти ову силну војску у руке, и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘« Седам дана су били утаборени једни преко пута других, а седмог дана поведе се бој. Израелци у једном дану убише сто хиљада арамејских пешака, док осталих двадесет седам хиљада побеже у град Афек, где се на њих обруши зид. И Бен-Хадад побеже у град, па се сакри у једној задњој одаји. Његови службеници му рекоше: »Слушај, чули смо да су израелски цареви милостиви. Хајдемо цару Израела у кострети око бокова и с конопцем око главе. Можда ће ти поштедети живот.« Тако они свезаше кострет око бокова и конопац око главе, па одоше израелском цару и рекоше: »Твој слуга Бен-Хадад каже: ‚Молим те, остави ме у животу.‘« А цар одговори: »Зар је још жив? Он је мој брат.« Они људи то узеше као добар знак, па пожурише да га ухвате за реч, рекавши: »Да, твој брат Бен-Хадад!« »Идите и доведите га«, рече цар. Када је Бен-Хадад изашао к њему, Ахав га узе у своја кола. »Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца«, рече му Бен-Хадад. »Можеш за себе да изградиш трговачку четврт у Дамаску, као што је мој отац учинио у Самарији.« Израелски цар рече: »Пустићу те на основу таквог споразума.« Онда склопи с њим споразум, па га пусти. По ГОСПОДЊОЈ заповести, један из дружине пророка рече другом пророку: »Удари ме.« Али овај одби, па му пророк рече: »Зато што ниси послушао ГОСПОДА, чим одеш од мене, убиће те лав.« Чим је онај човек отишао, нађе га лав и уби. Онај пророк нађе једног другог човека, па му рече: »Удари ме.« И човек га удари и повреди. Тада пророк оде и стаде крај пута да чека цара, а преко очију стави повез, да га не препознају. Када је цар пролазио, пророк му довикну: »Ја, твој слуга, отишао сам у љути бој, а један ми дође са заробљеником и рече: ‚Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот или ћеш платити талант сребра.‘ Али док сам ја, твој слуга, био заузет сад овде, сад онде, онај нестаде.« »Ето ти пресуде«, рече израелски цар. »Сам си је изрекао.« Тада пророк брзо склони повез с очију, па цар виде да је то један од пророка. Он рече цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што си пустио човека кога сам одредио за потпуно уништење, својим животом ћеш платити за његов живот, а твој народ за његов народ.‘«
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Ven-Adad, aramejski car, je sabrao svu svoju vojsku; s njim je bilo trideset dva cara, s konjima i bojnim kolima. On je otišao, opkolio Samariju i napao je. Potom je poslao glasnike Ahavu, caru izrailjskom, u grad. Rekao mu je: „Ovako poručuje Ven-Adad: ’Tvoje srebro i zlato pripada meni, i tvoje predivne žene i deca pripadaju meni.’“ Car izrailjski odgovori: „Kako ti kažeš, gospodaru moj, care. Tvoj sam i ja i sve što imam.“ Glasnici su ponovo došli i rekli: „Ovako kaže Ven-Adad: ’Poručio sam ti: predaj mi svoje srebro i zlato, svoje žene i decu. Zato ću ti sutra u ovo vreme poslati svoje sluge i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih slugu, pa će uzeti sve što ti je vredno i odneti.’“ Tada car izrailjski pozva sve starešine zemlje i reče: „Primite k znanju i pogledajte kako traži nevolju; jer je poslao po moje žene i decu, i po moje srebro i zlato, a ja mu nisam odbio.“ Sve starešine i sav narod mu rekoše: „Ne slušaj, niti pristaj!“ On reče Ven-Adadovim glasnicima: „Recite svome gospodaru caru: ’Učiniću sve što si prvi put tražio od svoga sluge, ali ovo ne mogu da učinim.’“ Glasnici odu i vrate se sa porukom. Ven-Adad mu posla poruku: „Neka mi bogovi tako učine i neka dodaju, ako od Samarije ostane toliko pepela da svaki čovek koji me sledi dobije po šaku.“ Izrailjski car mu odgovori: „Kaže se: ’Neka se ne hvali onaj koji se opasuje, nego onaj koji se raspasuje.’“ Kad je Ven-Adad čuo ovu poruku dok je pio sa carevima pod šatorima, rekao je svojim slugama: „Krenite!“ Oni krenuše u grad. Uto jedan prorok pristupi Ahavu, caru izrailjskom, i reče: „Govori Gospod: ’Vidiš li sve ovo veliko mnoštvo? Evo, danas ću ga predati u tvoje ruke, da znaš da sam ja Gospod.’“ Ahav reče: „Preko koga?“ Prorok reče: „Govori Gospod: ’Preko momaka oblasnih namesnika.’“ On upita: „Ko će započeti bitku?“ Prorok reče: „Ti.“ Ahav je prebrojao momke oblasnih namesnika, njih dve stotine trideset dva, a zatim je prebrojio sav narod, sve Izrailjce, njih sedam hiljada. Izašli su u podne, dok se Ven-Adad napijao sa trideset dva cara, koji su mu došli u pomoć. Prvo su izašli momci oblasnih namesnika. Ven-Adad je poslao izvidnicu, koja mu je javila: „Izašli su ljudi iz Samarije.“ On reče: „Ako su izašli radi mira, pohvatajte ih žive, a ako su izašli radi rata, svejedno ih pohvatajte žive.“ Tako momci oblasnih namesnika izađu iz grada, a vojska za njima. Svaki je ubio svog protivnika, te su se Aramejci razbežali. Izrailjci su ih gonili, ali je Ven-Adad, aramejski car, pobegao na konju s konjanikom. Tada je izašao i izrailjski car i navalio na konje i bojna kola, i naneo Aramejcima veliki poraz. Zatim prorok pristupi izrailjskom caru i reče mu: „Idi i pojačaj svoje snage; razmisli i vidi šta ćeš da uradiš, jer će te aramejski car napasti na početku naredne godine.“ A sluge aramejskog cara rekoše mu: „Njihovi bogovi su planinski bogovi, i zato su nas savladali. Ali ako se sukobimo sa njima u ravnici, svakako ćemo ih savladati. Učini ovako: ukloni careve s njihovih položaja, a umesto njih postavi vojvode. Zatim skupi onakvu vojsku kakvu si izgubio, isto toliko konja i bojnih kola, pa ćemo se sukobiti s njima u ravnici, i svakako ćemo ih savladati.“ On ih je poslušao, pa je učinio tako. Na početku godine, Ven-Adad skupi Aramejce i krene na Afek da ratuje protiv Izrailjaca. I Izrailjci su se skupili i poneli hranu, pa su im krenuli u susret. Kad su se Izrailjci utaborili nasuprot njima, bili su kao dva stada koza. Aramejci su, pak, prekrili zemlju. Tada pristupi čovek Božiji i reče izrailjskom caru: „Govori Gospod: ’Zato što su Aramejci rekli: Gospod je bog planina, a ne bog dolina, predaću sve ovo veliko mnoštvo u tvoje ruke, da znate da sam ja Gospod.’“ Sedam dana su bili utaboreni jedni naspram drugih. Sedmoga dana je počela bitka. Izrailjci su pobili stotinu hiljada aramejskih pešaka u jednom danu. Ostali su pobegli u Afek, u grad, ali se gradski zid srušio na preostalih dvadeset sedam hiljada ljudi. Ven-Adad je pobegao u grad i ušao u tajnu odaju. Njegove sluge mu rekoše: „Čuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi. Stoga, hajde da stavimo kostret oko bokova i konopce oko glava i izađimo pred izrailjskog cara; možda će ti poštedeti život.“ Tako su opasali kostret oko bokova i stavili konopce oko glava, pa su došli k izrailjskom caru i rekli: „Tvoj podanik, Ven-Adad, kaže: ’Molim te, poštedi mi život.’“ Ahav na to reče: „Zar je još uvek živ? On je moj brat.“ Tražeći neki znak, ljudi su hitro dočekali njegovu reč i rekli: „Jeste, Ven-Adad je tvoj brat!“ On im reče: „Idite i dovedite ga.“ Ven-Adad izađe pred njega, a on ga uze u svoja bojna kola. Ven-Adad mu reče: „Vratiću ti gradove koje je moj otac uzeo od tvog oca, a možeš za sebe da postaviš i tržnice u Damasku, kao što je moj otac postavio u Samariji.“ Ahav odgovori: „Pustiću te na osnovu ovog dogovora.“ Zatim je sklopio savez s njim i pustio ga. Ali dođe jedan od proročkih sinova i reče jednom od svojih drugova po reči Gospodnjoj: „Udari me!“ No, ovaj je odbio da ga udari. Zato mu prorok reče: „Pošto nisi poslušao glas Gospodnji, evo, čim izađeš od mene, ubiće te lav.“ Tek što je malo odmakao od njega, naišao je na njega lav i ubio ga. Zatim je našao drugog čoveka i rekao mu: „Udari me!“ Čovek ga udari i izranjavi ga. Prorok ode i stade na put da sačeka cara. Na oči je stavio povez da se prikrije. Kad je car prolazio, on doviknu caru i reče: „Tvoj je sluga stupio u sâmo središte bitke, kad je neki čovek došao k meni i doveo mi jednog čoveka, rekavši: ’Čuvaj ovog čoveka! Ako bude nestao, svojim ćeš životom platiti za njegov život, ili ćeš platiti talanat srebra.’ Ali dok je tvoj sluga bio zauzet ovim i onim, on je nestao.“ Izrailjski car mu reče: „Onda je to tvoja presuda; sam si je izrekao.“ Ali on brže-bolje skide povez sa očiju. Tada je car izrailjski video da je to jedan od proroka. On reče caru: „Govori Gospod: ’Zato što si pustio čoveka koga sam odredio za kleto uništenje, svojim ćeš životom platiti za njegov život, i tvoj narod za njegov narod.’“
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Нови српски превод (NSP)
Вен-Адад, арамејски цар, је сабрао сву своју војску; с њим је било тридесет два цара, с коњима и бојним колима. Он је отишао, опколио Самарију и напао је. Потом је послао гласнике Ахаву, цару израиљском, у град. Рекао му је: „Овако поручује Вен-Адад: ’Твоје сребро и злато припада мени, и твоје предивне жене и деца припадају мени.’“ Цар израиљски одговори: „Како ти кажеш, господару мој, царе. Твој сам и ја и све што имам.“ Гласници су поново дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Поручио сам ти: предај ми своје сребро и злато, своје жене и децу. Зато ћу ти сутра у ово време послати своје слуге и они ће претражити твоју кућу и куће твојих слугу, па ће узети све што ти је вредно и однети.’“ Тада цар израиљски позва све старешине земље и рече: „Примите к знању и погледајте како тражи невољу; јер је послао по моје жене и децу, и по моје сребро и злато, а ја му нисам одбио.“ Све старешине и сав народ му рекоше: „Не слушај, нити пристај!“ Он рече Вен-Ададовим гласницима: „Реците своме господару цару: ’Учинићу све што си први пут тражио од свога слуге, али ово не могу да учиним.’“ Гласници оду и врате се са поруком. Вен-Адад му посла поруку: „Нека ми богови тако учине и нека додају, ако од Самарије остане толико пепела да сваки човек који ме следи добије по шаку.“ Израиљски цар му одговори: „Каже се: ’Нека се не хвали онај који се опасује, него онај који се распасује.’“ Кад је Вен-Адад чуо ову поруку док је пио са царевима под шаторима, рекао је својим слугама: „Крените!“ Они кренуше у град. Уто један пророк приступи Ахаву, цару израиљском, и рече: „Говори Господ: ’Видиш ли све ово велико мноштво? Ево, данас ћу га предати у твоје руке, да знаш да сам ја Господ.’“ Ахав рече: „Преко кога?“ Пророк рече: „Говори Господ: ’Преко момака обласних намесника.’“ Он упита: „Ко ће започети битку?“ Пророк рече: „Ти.“ Ахав је пребројао момке обласних намесника, њих две стотине тридесет два, а затим је пребројио сав народ, све Израиљце, њих седам хиљада. Изашли су у подне, док се Вен-Адад напијао са тридесет два цара, који су му дошли у помоћ. Прво су изашли момци обласних намесника. Вен-Адад је послао извидницу, која му је јавила: „Изашли су људи из Самарије.“ Он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе, а ако су изашли ради рата, свеједно их похватајте живе.“ Тако момци обласних намесника изађу из града, а војска за њима. Сваки је убио свог противника, те су се Арамејци разбежали. Израиљци су их гонили, али је Вен-Адад, арамејски цар, побегао на коњу с коњаником. Тада је изашао и израиљски цар и навалио на коње и бојна кола, и нанео Арамејцима велики пораз. Затим пророк приступи израиљском цару и рече му: „Иди и појачај своје снаге; размисли и види шта ћеш да урадиш, јер ће те арамејски цар напасти на почетку наредне године.“ А слуге арамејског цара рекоше му: „Њихови богови су планински богови, и зато су нас савладали. Али ако се сукобимо са њима у равници, свакако ћемо их савладати. Учини овако: уклони цареве с њихових положаја, а уместо њих постави војводе. Затим скупи онакву војску какву си изгубио, исто толико коња и бојних кола, па ћемо се сукобити с њима у равници, и свакако ћемо их савладати.“ Он их је послушао, па је учинио тако. На почетку године, Вен-Адад скупи Арамејце и крене на Афек да ратује против Израиљаца. И Израиљци су се скупили и понели храну, па су им кренули у сусрет. Кад су се Израиљци утаборили насупрот њима, били су као два стада коза. Арамејци су, пак, прекрили земљу. Тада приступи човек Божији и рече израиљском цару: „Говори Господ: ’Зато што су Арамејци рекли: Господ је бог планина, а не бог долина, предаћу све ово велико мноштво у твоје руке, да знате да сам ја Господ.’“ Седам дана су били утаборени једни наспрам других. Седмога дана је почела битка. Израиљци су побили стотину хиљада арамејских пешака у једном дану. Остали су побегли у Афек, у град, али се градски зид срушио на преосталих двадесет седам хиљада људи. Вен-Адад је побегао у град и ушао у тајну одају. Његове слуге му рекоше: „Чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви. Стога, хајде да ставимо кострет око бокова и конопце око глава и изађимо пред израиљског цара; можда ће ти поштедети живот.“ Тако су опасали кострет око бокова и ставили конопце око глава, па су дошли к израиљском цару и рекли: „Твој поданик, Вен-Адад, каже: ’Молим те, поштеди ми живот.’“ Ахав на то рече: „Зар је још увек жив? Он је мој брат.“ Тражећи неки знак, људи су хитро дочекали његову реч и рекли: „Јесте, Вен-Адад је твој брат!“ Он им рече: „Идите и доведите га.“ Вен-Адад изађе пред њега, а он га узе у своја бојна кола. Вен-Адад му рече: „Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца, а можеш за себе да поставиш и тржнице у Дамаску, као што је мој отац поставио у Самарији.“ Ахав одговори: „Пустићу те на основу овог договора.“ Затим је склопио савез с њим и пустио га. Али дође један од пророчких синова и рече једном од својих другова по речи Господњој: „Удари ме!“ Но, овај је одбио да га удари. Зато му пророк рече: „Пошто ниси послушао глас Господњи, ево, чим изађеш од мене, убиће те лав.“ Тек што је мало одмакао од њега, наишао је на њега лав и убио га. Затим је нашао другог човека и рекао му: „Удари ме!“ Човек га удари и израњави га. Пророк оде и стаде на пут да сачека цара. На очи је ставио повез да се прикрије. Кад је цар пролазио, он довикну цару и рече: „Твој је слуга ступио у са̂мо средиште битке, кад је неки човек дошао к мени и довео ми једног човека, рекавши: ’Чувај овог човека! Ако буде нестао, својим ћеш животом платити за његов живот, или ћеш платити таланат сребра.’ Али док је твој слуга био заузет овим и оним, он је нестао.“ Израиљски цар му рече: „Онда је то твоја пресуда; сам си је изрекао.“ Али он брже-боље скиде повез са очију. Тада је цар израиљски видео да је то један од пророка. Он рече цару: „Говори Господ: ’Зато што си пустио човека кога сам одредио за клето уништење, својим ћеш животом платити за његов живот, и твој народ за његов народ.’“
1. Knjiga o carevima 20:1-42 Sveta Biblija (SRP1865)
A Ven-Adad car Sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti. I posla poslanike k Ahavu caru Izrailjevu u grad, I poruèi mu: ovako veli Ven-Adad: srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lijepi sinovi moji su. A car Izrailjev odgovori i reèe: kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam. A poslanici opet doðoše i rekoše: ovako veli Ven-Adad: poslao sam k tebi i poruèio: srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje da mi daš. Zato æu sjutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kuæu tvoju i kuæe sluga tvojih, i što ti je god milo, oni æe uzeti i odnijeti. Tada dozva car Izrailjev sve starješine zemaljske i reèe: gledajte i vidite kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih. A sve starješine i sav narod rekoše mu: ne slušaj ga i ne pristaj. I reèe poslanicima Ven-Adadovijem: kažite caru gospodaru mojemu: što si prvo poruèio sluzi svojemu sve æu uèiniti; ali ovo ne mogu uèiniti. Tako otidoše poslanici i odnesoše mu taj odgovor. A Ven-Adad posla k njemu i poruèi: tako da mi uèine bogovi i tako da dodadu! neæe biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst. A car Izrailjev odgovori i reèe: kažite: neka se ne hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje. A kad on to èu pijuæi s carevima pod šatorima, reèe slugama svojim: dižite se. I digoše se na grad. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevu, i reèe: ovako veli Gospod: vidiš li sve ovo mnoštvo? evo, ja æu ti ga dati u ruke danas da poznaš da sam ja Gospod. A Ahav reèe: preko koga? A on reèe: ovako veli Gospod: preko momaka knezova zemaljskih. Opet reèe: ko æe zametnuti boj? A on reèe: ti. Tada prebroji momke knezova zemaljskih, i bješe ih dvjesta i trideset i dva; poslije njih prebroji sav narod, sve sinove Izrailjeve, i bješe ih sedam tisuæa. I izidoše u podne; a Ven-Adad pijuæi opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu doðoše u pomoæ. I izidoše prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javiše mu i rekoše: izidoše ljudi iz Samarije. A on reèe: ako su izašli mira radi, pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj, pohvatajte ih žive. I izidoše iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobjegoše a Izrailjci ih potjeraše. I Ven-Adad car Sirski pobježe na konju s konjicima. I car Izrailjev izide i pobi konje i kola, i uèini velik pokolj meðu Sircima. Potom doðe prorok k caru Izrailjevu i reèe mu: idi, budi hrabar; i promisli i vidi šta æeš èiniti, jer æe do godine opet doæi car Sirski na te. A caru Sirskom rekoše sluge njegove: njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjaèaše; nego da se bijemo s njima u polju, zacijelo æemo ih nadjaèati. Uèini dakle ovako: ukloni te careve s mjesta njihovijeh, i postavi vojvode mjesto njih. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja ti je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacijelo æemo ih nadjaèati. I posluša ih, i uèini tako. A kad proðe godina, Ven-Adad prebroji Sirce, i poðe u Afek da vojuje na Izrailja. I sinovi Izrailjevi prebrojiše se, i ponesavši hrane izidoše pred njih. I stadoše u oko sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci bijahu prekrilili zemlju. Tada doðe èovjek Božji, i progovori caru Izrailjevu i reèe: ovako veli Gospod: što Sirci rekoše da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato æu ti dati u ruke sve ovo mnoštvo veliko da znate da sam ja Gospod. I stajahu u okolu jedni prema drugima sedam dana; a sedmoga dana pobiše se, i sinovi Izrailjevi pobiše Siraca sto tisuæa pješaka u jedan dan. A ostali pobjegoše u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam tisuæa ljudi koji bijahu ostali. I Ven-Adad pobjegav u grad uðe u najtajniju klijet. A sluge mu rekoše: evo èuli smo da su carevi doma Izrailjeva milostivi carevi; da vežemo kostrijet oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidemo pred cara Izrailjeva, da ako ostavi u životu dušu tvoju. I vezaše kostrijet oko sebe, i metnuše uzice sebi oko vratova, i doðoše k caru Izrailjevu i rekoše: sluga tvoj Ven-Adad veli: ostavi u životu dušu moju. A on reèe: je li još živ? brat mi je. A ljudi uzeše to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za rijeè rekoše: brat je tvoj Ven-Adad. A on reèe: idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izide k njemu; a on ga posadi na svoja kola. Tada mu reèe Ven-Adad: gradove koje je uzeo otac moj tvome ocu, vratiæu, i naèini sebi ulice u Damasku kao što je otac moj uèinio u Samariji. A on odgovori: s tom vjerom otpustiæu te. I uèini vjeru s njim, i otpusti ga. Tada jedan izmeðu sinova proroèkih reèe drugome po rijeèi Gospodnjoj: bij me. Ali ga onaj ne htje biti. A on mu reèe: što ne posluša glasa Gospodnjega, zato, evo kad otideš od mene, lav æe te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga. Opet našav drugoga reèe mu: bij me. A onaj ga izbi i izrani ga. Tada otide prorok i stade na put kuda æe car proæi, i nagrdi se pepelom po licu. A kad car prolažaše, on viknu cara i reèe: tvoj sluga bijaše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi èovjeka i reèe: èuvaj ovoga èovjeka; ako li ga nestane, biæe tvoja duša za njegovu dušu, ili æeš platiti talanat srebra. A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reèe car Izrailjev: to ti je sud, sam si otsudio. A on brže ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka. A on mu reèe: ovako veli Gospod: što si pustio iz ruku èovjeka kojega sam ja osudio da se istrijebi, duša æe tvoja biti za njegovu dušu i narod tvoj za njegov narod.