YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

1. Knjiga o carevima 19:3-18

1. Knjiga o carevima 19:3-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Видећи то, он устаде и отиде да би спасао живот. Дође у Вирсавеју Јудину и остави тамо свога слугу. Сам он оде дан хода у пустињу и седе под једну смреку. Он пожеле да умре и рече: „Доста је, Господе! Прими душу моју јер нисам бољи од отаца својих.” Потом леже и заспа под смреком. Кад, гле, анђео га дотаче и рече му: „Устани и једи.” Он погледа и, гле, крај узглавља – печена погача и крчаг воде. Он поједе, попи и опет леже. Анђео Господњи дође и други пут, такну га и рече: „Устани и једи јер је далек пут пред тобом.” Он устаде, поједе и попи, па окрепљен тим јелом ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божје горе – Хорива. Тамо уђе у пећину и ту преноћи. И, гле, дође му реч Господња говорећи: „Шта ћеш ти овде, Илија?” Он одговори: „Трудио сам се веома за Господа, Бога Саваота. Синови Израиљеви одбацише завет твој, жртвенике твоје развалише и пророке твоје побише мачем. Једини ја остадох, а они траже да ме убију.” Рече му: „Изађи и стани на гору пред Господа.” И, гле, Господ пролазаше и ветар силан и јак разваљивао је брда и рушио стене, али Господ не беше у олуји. После ветра би земљотрес, али Господ не беше у земљотресу. Затим дође огањ, али Господ не беше у огњу. После огња дође тихи и благи поветарац. Кад то чу Илија, покри лице огртачем, изађе и стаде на улаз пећине. И, гле, дође му глас говорећи: „Шта ћеш ти овде, Илија?” Он одговори: „Трудио сам се веома за Господа, Бога Саваота. Синови Израиљеви одбацише завет твој, жртвенике твоје развалише и пророке твоје побише мачем. Једини ја остадох, а они траже да ме убију.” Господ му рече: „Иди, врати се истим путем у пустињу дамаштанску. Тамо помажи Азаила за цара Сирије, Нимсијиног сина Јуја помажи за цара Израиља, а Сафатовог сина Јелисија помажи за пророка уместо тебе. Ко утекне од мача Азаиловог, њега ће погубити Јуј. Ко утече од мача Јујевог, њега ће погубити Јелисије. Међутим, оставио сам у Израиљу седам хиљада оних који нису савили колена пред Валом и чија га уста нису целивала.”

1. Knjiga o carevima 19:3-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Илија се уплаши, па побеже да спасе живот. Када је стигао у Беер-Шеву у Јуди, тамо остави свог слугу, а сам оде дан хода у пустињу. Стиже до једне жуке, седе под њу и помоли се да умре. »ГОСПОДЕ, доста ми је свега«, рече. »Узми ми живот, јер нисам ништа бољи од својих праотаца.« Онда леже под жуку и заспа. Уто га дотаче анђео и рече: »Устани и једи.« Илија погледа око себе, а оно – крај главе му погача испечена на жеравици и крчаг воде! Он узе да једе и пије, па опет леже. Анђео ГОСПОДЊИ дође други пут, дотаче га и рече: »Устани и једи, јер ти предстоји тежак пут.« Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев. Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи. ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?« А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.« ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.« Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу. После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат. Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине. Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?« Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.« ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама. Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе. Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу. Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«

1. Knjiga o carevima 19:3-18 Novi srpski prevod (NSPL)

On se uplašio, pa je ustao i pobegao da sačuva sebi život. Došao je u Vir-Saveju u Judi, gde je ostavio svoga slugu. Onda je otišao u pustinju, dan hoda. Došavši do jedne smreke, seo je ispod nje i poželeo da umre. Rekao je: „Dosta mi je više! Gospode, uzmi moj život, jer nisam bolji od svojih predaka!“ Legao je ispod smreke i zaspao. Ali anđeo ga dotaknu i reče mu: „Ustani i jedi.“ Kad se obazreo, tamo kod njegove glave je bila pogača pečena na kamenu i krčag vode. Jeo je i pio, pa je ponovo legao. Anđeo Gospodnji se vratio po drugi put, dotaknuo ga i rekao mu: „Ustani i jedi, jer te očekuje dalek put.“ Ilija je ustao, pa je jeo i pio. Obnovivši snagu tom hranom, išao je četrdeset dana i četrdeset noći do Božije gore Horiv. Tamo je ušao u jednu pećinu i prespavao tamo. Zatim mu dođe reč Gospodnja: „Šta ti radiš ovde, Ilija?“ On odgovori: „Bio sam veoma revan za Gospoda, Boga nad vojskama, jer su Izrailjci napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao, a sada gledaju da i meni uzmu život.“ Bog reče: „Izađi i stani na goru pred Gospodom, jer će Gospod proći.“ Pred Gospodom je bio veliki i silan vetar koji je cepao gore i lomio stene. Ali Gospod nije bio u vetru. Posle vetra je bio zemljotres, ali Gospod nije bio u zemljotresu. Posle zemljotresa je bio oganj, ali Gospod nije bio u ognju. Posle ognja dođe tihi šapat. Kad je to Ilija čuo, zaklonio je lice plaštom, pa je izašao i stao na ulaz od pećine. Zatim mu je glas rekao: „Šta ti radiš ovde, Ilija?“ On odgovori: „Bio sam veoma revan za Gospoda, Boga nad vojskama, jer su Izrailjci napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i mačem pobili tvoje proroke. Samo sam ja ostao, a sada gledaju da i meni uzmu život.“ Gospod mu reče: „Idi i vrati se putem za damaštansku pustinju. Kad dođeš, pomaži Azaila za cara nad Aramom, a Juja, sina Nimsijevog, pomaži za cara nad Izrailjem. Jeliseja, sina Safatovog iz Avel-Meole, pomaži za proroka umesto sebe. Ko pobegne od Azailovog mača, njega će ubiti Juj, a ko pobegne od Jujevog mača, njega će ubiti Jelisej. Ipak, ostaviću u Izrailju sedam hiljada – sve one čija se kolena nisu savila pred Valom, i sva usta koja ga nisu celivala.“

1. Knjiga o carevima 19:3-18 Нови српски превод (NSP)

Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ Легао је испод смреке и заспао. Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао. Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив. Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“ Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“ Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“ Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат. Кад је то Илија чуо, заклонио је лице плаштом, па је изашао и стао на улаз од пећине. Затим му је глас рекао: „Шта ти радиш овде, Илија?“ Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“ Господ му рече: „Иди и врати се путем за дамаштанску пустињу. Кад дођеш, помажи Азаила за цара над Арамом, а Јуја, сина Нимсијевог, помажи за цара над Израиљем. Јелисеја, сина Сафатовог из Авел-Меоле, помажи за пророка уместо себе. Ко побегне од Азаиловог мача, њега ће убити Јуј, а ко побегне од Јујевог мача, њега ће убити Јелисеј. Ипак, оставићу у Израиљу седам хиљада – све оне чија се колена нису савила пред Валом, и сва уста која га нису целивала.“

1. Knjiga o carevima 19:3-18 Sveta Biblija (SRP1865)

A on videæi to usta i otide duše svoje radi, i doðe u Virsaveju Judinu, i ondje ostavi momka svojega. A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sjede pod smreku, i zaželje da umre, i reèe: dosta je veæ, Gospode, primi dušu moju, jer nijesam bolji od otaca svojih. Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anðeo taknu ga i reèe mu: ustani, jedi. A on pogleda, i gle, èelo glave mu hljeb na ugljenu peèen i krèag vode. I jede i napi se, pa leže opet. A anðeo Gospodnji doðe opet drugom, i taknu ga govoreæi: ustani, jedi, jer ti je put dalek. A on ustavši jede i napi se; potom okrijepiv se onijem jelom ide èetrdeset dana i èetrdeset noæi dokle doðe na goru Božiju Horiv. A ondje uðe u jednu peæinu i zanoæi u njoj; i gle, rijeè Gospodnja doðe mu govoreæi: šta æeš ti tu, Ilija? A on reèe: revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše maèem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu. A on reèe: izidi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra doðe trus; ali Gospod ne bješe u trusu; A iza trusa doðe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja doðe glas tih i tanak. A kad to èu Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od peæine. I gle, doðe mu glas govoreæi: šta æeš ti tu, Ilija? A on reèe: revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše maèem; a ja ostah sam, pa traže moju dušu da mi je uzmu. Tada mu reèe Gospod: idi, vrati se svojim putem u pustinju Damaštansku, i kad doðeš pomaži Azaila za cara nad Sirijom. A Juja sina Nimsijina pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija sina Safatova iz Avel-Meole pomaži za proroka mjesto sebe. Jer ko uteèe od maèa Azailova njega æe pogubiti Juj; a ko uteèe od maèa Jujeva njega æe pogubiti Jelisije. Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisuæa, koji nijedan ne saviše koljena pred Valom, niti ga ustima svojim cjelivaše.