1. Korinćanima 9:1-25
1. Korinćanima 9:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Zar nisam slobodan? Zar nisam apostol? Nisam li video našeg Gospoda Isusa? Niste li vi moje delo u radu za Gospoda? Jer, ako drugima i nisam apostol, vama jesam. Vi ste, naime, dokaz moje apostolske službe za Gospoda. To je moja odbrana pred svima koji me ispituju. Zar nemamo prava da jedemo i pijemo? Zar nemamo prava da vodimo sa sobom svoje žene, kao što to čine ostali apostoli, braća našega Gospoda, pa i sam Kifa? Ili, zar samo ja i Varnava moramo da radimo da bismo se izdržavali? Ko služi vojsku o svom trošku? Ili, ko sadi vinograd, a ne jede grožđe iz vinograda? Ili, ko napasa stado, a ne pije mleko od stada? Da možda ne govorim po ljudskoj mudrosti, ili o ovome govori i Zakon? Jer Mojsije je napisao u Zakonu: „Ne zavezuj usta volu kad vrše.“ Zar je Bogu stalo do volova? Ne kaže li to upravo radi nas? To je napisano baš radi nas, jer orač treba da ore u nadi, i onaj koji vrše treba da vrše u nadi da će dobiti svoj deo od uroda. Ako smo mi vama posejali duhovna dobra, zar je mnogo ako žanjemo vaša zemaljska dobra? Jer ako drugi polažu prava da ih pomažete vašim dobrima, nemamo li mi više prava na to? Ipak, mi se nismo koristili ovim pravom, nego sve podnosimo, da ne bismo postavili prepreku propovedanju Radosne vesti o Hristu. Zar ne znate da oni koji obavljaju hramsku službu, od hrama dobijaju hranu, i da oni koji služe kod žrtvenika, od žrtvenika dobijaju svoj deo? Isto tako je Gospod zapovedio da oni koji propovedaju Radosnu vest treba da dobijaju platu za to. Ja se, pak, ničim od ovoga nisam koristio. Međutim, nisam ovo napisao da biste me vi plaćali. Radije bih umro, nego da me neko liši onoga čime se ponosim. Ja se, naime, ne ponosim propovedanjem Radosne vesti, jer mi je to stavljeno u dužnost. Naime, teško meni ako je ne propovedam! Jer, ako to činim po svom izboru, dobiću nagradu; a ako to ne činim po svom izboru, to znači da mi je poverena dužnost. Šta je, dakle, moja nagrada? Moja nagrada je da besplatno propovedam Radosnu vest, ne služeći se svojim pravom na platu. Jer, iako nisam dužan da služim nikome, učinio sam sebe slugom svima, da bih pridobio mnoge. Za Jevreje sam bio Jevrejin, da bih mnoge od njih pridobio; za one koji žive po Zakonu, bio sam kao onaj koji živi po Zakonu, iako ne živim po Zakonu, da bih pridobio njih koji žive po Zakonu. Za one koji ne žive po Zakonu, bio sam kao onaj koji ne živi po Zakonu, da bih pridobio njih koji ne žive po Zakonu, iako ne živim bez Božijeg Zakona. Ja, naime, živim po Hristovom zakonu. Za slabe sam bio slab, da bih pridobio slabe. Svima sam postao sve, da po svaku cenu spasem neke. Sve to činim radi Radosne vesti, da učestvujem u njenim blagoslovima. Zar ne znate da na trkalištu trče svi takmičari, ali samo jedan dobija nagradu? Tako i vi trčite da je dobijete. Svaki takmičar se trudi svim silama da pobedi. Oni to čine da dobiju raspadljiv venac, a mi da dobijemo neraspadljiv venac.
1. Korinćanima 9:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Нисам ли слободан? Нисам ли апостол? Нисам ли видео Исуса, Господа нашега? Нисте ли ви моје дело у Господу? Ако другима нисам апостол, али вама јесам; јер ви сте печат мога апостолства у Господу. То је моја одбрана од оних који ме испитују. Зар немамо право да једемо и да пијемо? Зар немамо право да водимо једну сестру као жену – као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? Или само ја и Варнава немамо право да не радимо ради издржавања? Ко икад војује о свом трошку? Ко сади виноград и не једе његов род? Или ко напаса стадо и не једе млеко од стада? Говорим ли ја то само по људски или не говори то и закон? У Мојсијевом закону, наиме, написано је: „Немој да завежеш волу уста који врше.” Брине ли се Бог за волове? Или говори баш за нас? Та за нас је написано да орач треба у нади да оре, и који врше треба да врше у нади да ће добити свој део. Ако вам ми посејемо духовна добра, да ли је то нешто велико кад жањемо ваша телесна добра? Кад други имају право да учествују у вашим земаљским добрима, зашто не бисмо имали ми још и више? Али ми се нисмо послужили овим правом, него све подносимо да не учинимо какве сметње јеванђељу о Христу. Не знате ли да се од храма хране они који врше свету службу и да служитељи олтара с олтаром деле? Тако је и Господ наредио проповедницима јеванђеља да од јеванђеља живе. А ја се нисам користио ничим од свега тога. Па и ово не написах – да мени тако буде; јер је за мене боље да умрем него да ми ко славу уништи. Ако пак проповедам јеванђеље, не могу да се хвалим, јер морам то да чиним; тешко мени ако не проповедам јеванђеље. Ако, наиме, то чиним драговољно, имам награду; а ако не чиним по својој вољи, то значи да ми је поверена служба управљања. Шта је, дакле, моја плата? Да проповедајући бесплатно дајем јеванђеље, да не користим своје право у јеванђељу. Иако сам слободан од свих, себе учиних служитељем свију да их што више придобијем. Тако сам Јудејцима био као Јудејац – да бих придобио Јудејце; онима који су под законом био сам као да сам и ја под законом, мада ја нисам по законом, да бих придобио оне који су под законом. Онима који су без закона био сам као да сам и ја без закона, мада ја нисам без Божјег закона, него сам у Христовом закону – да бих придобио оне који су без закона. Слабима сам био [као] слаб да бих придобио слабе; свима сам био све – да свакако неке спасем. И све чиним за јеванђеље – да бих имао удела у њему. Не знате ли да на тркалишту трче сви тркачи, али само један добива награду; тако и ви трчите да је освојите. А сваки борац уздржава се од свега; они – да би добили пропадљив венац, а ми – непропадљив.
1. Korinćanima 9:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Зар ја нисам слободан? Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашега Господа? Зар нисте ви моје дело у Господу? Ако другима нисам апостол, вама јесам, јер ви сте печат мог апостолства у Господу. Ово је моја одбрана против мојих тужилаца: Зар немамо право да једемо и пијемо? Зар немамо право, као и други апостоли и Господња браћа и Кифа, да водимо једну сестру као жену? Зар само ја и Варнава немамо право да не радимо? Ко то служи војску о свом трошку? Ко то сади виноград а да не једе од његових плодова? Ко то напаса стадо оваца а да не пије млека од тог стада? Да ли ово говорим са људског становишта? Зар то не каже и Закон? Јер, у Мојсијевом закону је записано: »Не завезуј уста волу који врше.« Зар је Богу до волова? Зар не говори баш ради нас? Да, ради нас је то записано. Јер, орач треба да оре и вршилац да врше у нади да ће добити свој део. Ако смо вам посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша телесна добра? Ако други имају право на део ваших добара, зашто ми не бисмо имали још више? Али, ми нисмо искористили то право, него све подносимо да нечим не бисмо омели Христово еванђеље. Зар не знате да они који обављају службу у Храму, од Храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, добијају део од онога што је принето на жртвенику? Тако је и Господ заповедио онима који проповедају еванђеље да од еванђеља живе. Ја нисам ништа од тога искористио. А ни ово вам не пишем зато да и са мном буде тако, јер бих радије умро него да ме неко лиши ове хвале. Ипак, када проповедам еванђеље, не могу да се хвалим, пошто ми је то дужност. Јер, тешко мени ако не проповедам еванђеље! Ако то радим драговољно, имам награду, а ако недраговољно, онда само извршавам службу која ми је поверена. Каква је, дакле, моја награда? Да проповедајући, бесплатно нудим еванђеље не користећи се својим правом у еванђељу. Иако сам слободан од свих, себе сам учинио робом свих, да што више њих придобијем. Јудејима сам био као Јудејин, да придобијем Јудеје. Онима под Законом био сам као под Законом – иако ја сâм нисам под Законом – да придобијем оне под Законом. Онима без Закона био сам као да сам без Закона – иако нисам без Божијег закона, него сам под Христовим законом – да придобијем оне без Закона. Слабима сам био слаб, да придобијем слабе. Свима сам постао све, да неке пошто-пото спасем. А све чиним ради еванђеља, да бих у њему имао удела. Зар не знате да на тркалишту сви тркачи трче, али само један добија награду? Тако и ви трчите, да је освојите. Сваки такмичар се уздржава од свега: они да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.
1. Korinćanima 9:1-25 Нови српски превод (NSP)
Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа. То је моја одбрана пред свима који ме испитују. Зар немамо права да једемо и пијемо? Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и сам Кифа? Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то? Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то. Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату. Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима. Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац.
1. Korinćanima 9:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Nijesam li ja apostol? Nijesam li sam svoj? Ne vidjeh li ja Isusa Hrista, Gospoda našega? Nijeste li vi djelo moje u Gospodu? Ako drugima i nijesam apostol, ali vama jesam, jer ste vi peèat mojega apostolstva u Gospodu. Moj odgovor onima koji me uspitaju ovo je: Eda li nemamo vlasti jesti i piti? Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braæa Gospodnja, i Kifa? Ili jedan ja i Varnava nemamo vlasti ovo èiniti? Ko vojuje kad o svome trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovijeh da ne jede? Ili ko pase stado i od mlijeka stada da ne jede? Eda li ovo govorim po èovjeku? Ne govori li ovo i zakon? Jer je u Mojsijevu zakonu napisano: da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove? Ili govori jamaèno za nas? Jer se za nas napisa: koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da æe dobiti od onoga što vrše. Kada mi vama duhovna sijasmo, je li to što veliko ako mi vama tjelesna požnjemo? Kad se drugi miješaju u vašu vlast, akamoli da ne bi mi? Ali ne uèinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne uèinimo kake smetnje jevanðelju Hristovu. Ne znate li da oni koji èine svetu službu od svetinje se hrane? i koji oltaru služe s oltarom dijele? Tako i Gospod zapovjedi da oni koji jevanðelje propovijedaju od jevanðelja žive. A ja to nijedno ne uèinih. I ne pišem ovo da tako bude za mene; jer bih voljeo umrijeti nego da ko slavu moju uništi. Jer ako propovijedam jevanðelje, nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako jevanðelja ne propovijedam. Ako dakle ovo èinim od svoje volje, platu imam; a ako li èinim za nevolju, služba mi je predata. Kakva mi je dakle plata? Da propovijedajuæi jevanðelje uèinim bez plate jevanðelje Hristovo, da ne èinim po svojoj vlasti u propovijedanju jevanðelja. Jer premda sam slobodan od sviju, svima sebe uèinih robom, da ih više pridobijem. Jevrejima sam bio kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom; Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nijesam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona. Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga. A ovo èinim za jevanðelje, da bih imao dijel u njemu. Ne znate li da oni što trèe na trku, svi trèe, a jedan dobije dar? Tako trèite da dobijete. Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv vijenac, a mi neraspadljiv.