Рута 1:1-22

У оно време, кад су судије управљале, настаде глад у земљи. Неки човек из Витлејема Јудиног оде са својом женом и своја два сина да живи на моавским пољима. Тај човек се звао Елимелех, жена му се звала Нојемина, а синови Малон и Хелеон. Они су били Витлејемци из Витлејема јудејског. Стигоше на моавска поља и тамо се настанише. Потом умре Елимелех, муж Нојеминин, и она остаде са два сина своја. Они се оженише Моавкама. Једна се звала Орфа, а друга Рута. Поживеше десетак година. Потом умреше обојица, Малон и Хелеон, тако да жена остаде без два сина своја и без мужа свога. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске јер је била чула у земљи моавској да је Господ походио народ свој и дао им хлеба. Она изађе са обе снахе своје из места у којем су живеле. Кренуше путем да се врате у земљу Јудину. Тада Нојемина рече обема снахама својим: „Идите, вратите се свака у дом мајке своје. Господ нека вам буде милостив као што сте ви биле покојницима и мени. Нека вам Господ додели да нађете спокојство, свака у дому мужа свога.” Потом их изљуби, а оне гласно заплакаше. Оне јој рекоше: „Не, него ћемо ићи с тобом у твој народ.” Нојемина рече: „Кћери моје, вратите се. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? Вратите се, кћери моје, идите. Сувише сам стара за удају. Па и да кажем да се надам да ћу се ноћас удати и да ћу родити синове, зар бисте их чекале да одрасту? Зар бисте због њих биле неудате? Не, кћери моје. Јади моји су већи од ваших јер се рука Господња подигла на мене.” Тада оне опет гласно заплакаше. Орфа пољуби своју свекрву, а Рута остаде с њом. Она јој рече: „Ето, јетрва твоја се вратила народу свом и боговима својим. Врати се и ти за јетрвом својом.” Рута одговори: „Немој ме наговарати да те оставим и да одем од тебе. Куда ти идеш, ићи ћу и ја, Где се ти настаниш, настанићу се и ја. Народ твој је мој народ, твој Бог је мој Бог. Где ти умреш, умрећу и ја и ту ће ме сахранити. Господ нека ме казни ако ме нешто осим смрти растави од тебе.” Она кад виде да је ова чврсто решила да иде с њом, престаде да је одвраћа. Тако су њих две ишле док не дођоше у Витлејем. Кад су дошле у Витлејем, сав град се узбуди због њих. Жене су говориле: „Је ли то Нојемина?” Она им је одговарала: „Немојте ме звати Нојемина, већ Горка, јер ме Свемогући обасу горчином. Богата сам отишла, а Господ ме враћа празних руку. Зашто ме зовете Нојемина кад се Господ подиже на мене и Свемогући ме у тугу зави?” Тако се врати Нојемина с Рутом Моавком, снахом својом, из земље моавске. Стигле су у Витлејем на почетку жетве јечма.