Римљанима 15:1-16

Ми пак јаки дужни смо да сносимо слабости слабих, а не да се понашамо како се нама допада. Сваки од нас нека се труди да ближњег задовољи – на добро и за назидање. Јер ни Христос није угађао самом себи, него као што је написано: „Погрде оних који тебе грде падоше на ме.” Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку да стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду. А Бог, творац стрпљивости и утехе, нека вам да дâ међу собом сложно мислите по вољи Исуса Христа, да једнодушно једним устима славите Бога и Оца, Господа нашега Исуса Христа. Зато прихватајте један другога као што је и Христос примио вас на славу Божју. Кажем, наиме, да је Христос послужио обрезанима за истину Божју да утврди очевима дана обећања, а многобошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је написано: „Зато ћу те исповедати међу многобошцима и певаћу имену твоме.” И опет говори: „Веселите се, многобошци, с његовим народом!” И опет: „Хвалите Господа сви многобошци и нека га славе сви народи!” И Исаија опет говори: „Доћи ће изданак из корена Јесејева и онај који устаје да влада над многобошцима, у њега ће се многобошци уздати.” А Бог наше наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да имате изобилну наду силом Духа Светога. А ја сам, браћо моја, и сам уверен за вас да сте и сами пуни доброте, испуњени сваким знањем, кадри и један другога умудрите. А делимично сам вам мало одлучније писао, желећи да вас подсетим по благодати коју ми је Бог дао, да будем служитељ Христа Исуса за многобошце, који врши свету службу јеванђеља Божјег, да многобошци као принос буду угодни, освећени Духом Светим.