Псалми 42:5-11

Кад се сетим, душа ми се растужи како сам ишао с мноштвом предводећи их у дом Божји, а мноштво је певало и клицало празнику. Зашто си клонула, душо моја, зашто уздишеш у мени? Уздај се у Бога јер ћу га опет славити, лице спасења мога. Тугује у мени душа моја јер те помињем из земље јорданске на Ермону, на брду Мисар. Бездан дозива бездан шумом слапова твојих. Све воде твоје и таласи твоји прекрише ме. Дању је Господ милост своју пружао, а ноћу песму певам, молитву Богу живота мога. Казаћу Богу, стени својој: „Зашто си ме заборавио? Зашто идем тужан док ме мучи непријатељ мој?” Кости ми се ломе од ружења непријатеља мојих, који ме сваки дан питају: „Где ти је Бог твој?”

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Псалми 42:5-11