Псалми 18:1-24

Љубим те, Господе, снаго моја! Господе, стено моја, утврђење моје, спаситељу мој, Боже мој, хридино моја у којој се заклањам! Ти си штит мој, рог спасења мога, уточиште моје. Кличем Господу, који је хваљен, спасен сам од непријатеља својих. Обрушили су се на мене таласи смрти и потоци зла ме преплашише. Конопци подземља ме спуташе и замке смртне падоше на мене. У невољи својој Господа призвах и Богу своме завапих. Он чу у боравишту свом глас мој и вапај мој дође до ушију његових. Земља се потресе и задрхта, темељи брда се уздрмаше и померише јер он се разгневи. Из носница његових куљао је дим из уста његових буктао је пламен, пламтело је угљевље живо. Он сави небеса и сиђе, под ногама му беше облак тамни. Попе се на херувима и полете, подиже се на крилима ветра. Око себе разви таму, прекри се водама тамним и облацима црним. Од сјаја пред њим кроз облаке су ударали град и угљевље. Господ загрме на небесима, Свевишњи пусти глас свој кроз град и живо угљевље. Он одапе стреле своје и њих распрши, избаци муње и разбаца их. Показаше се дна водама, открише се темељи света пред грдњом твојом, Господе, од дахтања духа твог гневног. Он се пружи с висине и прихвати мене, извади ме из воде велике. Избави ме од непријатеља мог моћног и од противника јачих од мене. У дан су ме биле напале невоље моје, али је Господ заштита моја. Извео ме је на чистину, спасао ме је јер ме воли. Господ ми учини по праведности мојој, награди ме по чистоти руку мојих. Чувао сам путеве Господње, нисам зло чинио Богу своме. Заповести његове су преда мном, законе његове нисам одбацивао. Био сам непорочан пред њим и чувао сам се од грехова.