Изреке 8:22-36

Господ ме је имао на почетку пута свога, старију од сваког дела свога. Постављена сам одвајкада, у почетку, пре стварања земље. Родила сам се пре прадубина, док није било извора обилних, пре него што су утемељени брегови, пре брда ја сам се родила, пре него што је створио земљу и поља и почетак праху земаљском. Кад је створио небеса, тамо сам била. Кад је премеравао свод над безданом. Кад је на висини облаке утврђивао. Кад је пустио изворе бездана. Кад је постављао мору границе његове, да се вода не прелије преко обала. Кад је утврђивао темеље земље. Тада сам била миљеница његова, пуна радости из дана у дан, весела пред њим свагда. Радовала сам се целом кругу земаљском и моја су радост деца људска. И сада, децо, послушајте мене. Благо онима који чувају путеве моје. Слушајте савете, да мудрост стекнете. Немојте их одбацивати! Благо човеку који ме слуша и бди сваки дан на вратима мојим, који чува довратке врата мојих! Ко мене нађе, живот је нашао, и милост Господњу добија. Онај ко се о мене огреши, штети души својој, а сви који мене мрзе смрт воле!”