Филипљанима 4:4-20

Радујте се свагда у Господу; опет велим: „Радујте се!” Ваша благост нека буде позната свима људима: Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем нека се ваше молбе Богу очитују. И мир Божји, који превазилази сваки ум, сачуваће ваша срца и ваше мисли у Христу Исусу. Уосталом, браћо, што год је истинито, што год је часно, што год је праведно, што год је чисто, што год љубазно, што год је на добру гласу, ако је каква врлина, ако је каква похвала, на то мислите. Што сте научили, примили, и чули, и видели на мени, то чините, и Бог мира биће с вама. Обрадовао сам се врло у Господу што сте опет процветали у свом старању за мене. Ви сте се и иначе старали, али нисте имали прилике. Не говорим ово због оскудице, јер сам научио да будем задовољан оним у чему сам. Умем и у скромности живети, умем и обиловати; упућен сам у све и свашта – бити сит и гладовати, обиловати и оскудевати. Све могу у ономе који ме снажи. Него, добро сте учинили што сте се примили моје невоље. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповедања јеванђеља, кад сам отишао из Македоније, ниједна црква није била са мном у давању и примању – сем вас јединих. Ви сте ми у Солун и једанпут и двапут послали за моју потребу. Не као да ја тражим дар, него тражим плод који се множи на ваш рачун. Примио сам све и имам у изобиљу. Пун сам откако сам од Епафридита примио што сте ми послали, пријатан мирис, добродошлицу и богоугодну жртву. А Бог мој испуниће сваку вашу потребу по свом богатству у слави – у Христу Исусу. А Богу и Оцу нашем нека је слава у све векове. Амин.