Бројеви 16:1-30

Тада Кореј, син Исара, син Ката, син Левија, узе Датана и Авирона, синове Елијавове, и Авнана, сина Фалетова, сина Рувимова, и усташе против Мојсија, заједно са двеста педесет синова Израиљевих, поглавара народних, угледних у збору, људи на гласу. Они се скупише против Мојсија и Арона и рекоше им: „Претерали сте! Сав збор и сви појединци су посвећени. И међу њима је Господ! Зашто се ви издижете изнад збора Господњега?” Кад то чу Мојсије, паде ничице. Затим рече Кореју и свој његовој дружини говорећи: „Сутра ће Господ показати ко је његов, ко је посвећен и ко може да му приђе. Кога је изабрао, тај ће му и прићи. Урадите овако: нека Кореј и сва његова дружина узму кадионице. Ставите сутра у њих жара и ставите у њих тамјан пред Господом. Кога Господ изабере, тај ће бити посвећен. Претерали сте, синови Левијеви!” Потом рече Мојсије Кореју: „Слушајте, синови Левијеви! Зар вам није доста што вас је Господ издвојио из збора Израиљевог? Приближио вас је себи да служите. Пустио је к себи и сву браћу твоју, синове Левијеве, а ви тражите још и свештенство?! Ти и сва твоја дружина скупили сте се против Господа! Шта је Арон да гунђате против њега?” Затим Мојсије посла да зову Датана и Авирона, синове Елијавове. Они одговорише: „Нећемо да дођемо! Зар је мало што си нас извео из земље у којој теку млеко и мед, да нас побијеш у овој пустињи? Хоћеш да владаш над нама? Ниси нас довео у земљу у којој тече млеко и мед! Ниси нам дао у посед њиве и винограде! Хоћеш ли овим људима очи да ископаш? Нећемо да дођемо!” Тада се Мојсије веома расрди и рече Господу: „Немој да погледаш њихове жртве! Ниједнога магарца нисам им узео, нити сам икоме нанео зла.” Затим Мојсије рече Кореју: „Ти и сва твоја дружина станите сутра пред Господа. Ти, они и Арон. Узмите сваки своју кадионицу, ставите у њих тамјан и нека сваки донесе своју кадионицу пред Господа, двеста педесет кадионица. И ти и Арон донесите своје кадионице!” Тада они узеше сваки своју кадионицу, ставише у њу жара и на њега тамјан. Затим стадоше с Мојсијем и Ароном на врата шатора састанка. Наспрам њих сабра Кореј сав збор пред врата шатора састанка. Тада се свему збору показа слава Господња. Господ рече Мојсију и Арону говорећи: „Издвојте се из тога збора да га одмах сатрем!” Они падоше ничице и рекоше: „Боже! Боже духова у свакоме телу! Зар ћеш се разгневити на сав збор због једнога који је сагрешио?” Тада рече Господ Мојсију: „Кажи томе збору: ‘Удаљите се од места шатора Корејевог, Датановог и Авироновог!’” Мојсије устаде и пође ка Датану и Авирону. За њим пођоше и поглавари израиљски. Затим рече збору говорећи: „Удаљите се од шатора тих злих људи! Не дотичите ништа што је њихово да не бисте изгинули због њихових грехова!” Тада се повукоше са свих страна од шатора Корејевог, Датановог и Авироновог. Датан и Авирон изађоше и стадоше на врата шатора својих, са женама својим, синовима својим и малом децом својом. Тада рече Мојсије: „По овоме ћете сазнати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела и да не чиним ништа од себе. Ако ови људи умру као што умиру сви људи: ако их снађе судбина каква задеси све људе, онда ме Господ није послао! Међутим, ако Господ учини нешто ново и земља отвори уста своја и прогута их са свим што је њихово и живи сиђу у подземни свет, онда увидите да су ови људи хулили на Господа.”