И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”
И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом. А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.” Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени. И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.
А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих. И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих. И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен? Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”
И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима. И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. И упита их: „Што се препирете с њима?” А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.” А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.” И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства, и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.” Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.” Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.” А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!” И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?” Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”
И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна; поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.” Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.
И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?”