Марко 6:7-34

И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима. И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, него обувени у сандале; и не облачити две хаљине. И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде. А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.” И отишавши проповедаху да се људи покају, те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их. И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка. А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.” Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.” А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао. И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.” И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.” Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци. А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб. И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.” И одоше чамцем на пусто место насамо. И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих. И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много.