Марко 14:43-72

И одмах – док је он још говорио – дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим многи људи с мачевима и батинама – од првосвештеника, књижевника и старешина. А његов издајник беше дао знак њима: „Кога пољубим – онај је; ухватите га и одведите опрезно.” И дошавши, одмах му приђе и рече: „Рави”, и пољуби га. А они ставише руке на њега и ухватише га. А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. Исус пак одговори и рече им: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите; сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.” Тада га сви оставише и побегоше. А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише. Но он остави платно, па побеже од њих го. И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници. А Петар пође издалека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху. Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака. Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи: „Ми чусмо како он говори: ‘Ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други, који неће бити начињен рукама.’” Па ни такво њихово сведочанство не беше једнако. Тада стаде првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: „Зар ништа не одговараш шта ови сведоче против тебе?” А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?” А Исус рече: „Ја сам, и видећете Сина човечјег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.” На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: „Шта нам још требају сведоци? Чули сте хулу; шта вам се чини?” А они га сви осудише да је заслужио смрт. И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: „Прореци!” И слуге га удараху по лицу. И кад је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња, па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: „И ти беше са Исусом Назарећанином?” Но он одрече говорећи: „Нити знам, нити разумем што говориш.” И изађе напоље у предворје, и петао запева. А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: „Овај је од њих.” Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: „Заиста си од њих, јер си и Галилејац.” Тада он поче да се куне и заклиње: „Не знам тога човека о којем говорите.” И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи како му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи.” И бризну у плач.