Марко 14:1-11

А беху два дана до празника Пасхе и бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници као да га на превару ухвате и убију. Говораху, наиме: „Не о празнику да се народ не побуни.” И кад је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена, која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби суд од алавастра и изли на његову главу. А неки негодоваху говорећи међу собом: „Зато је тако просуто миро? Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И приговараху јој. Но Исус рече: „Оставите је, што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. Јер сиромахе увек имате са собом и, кад хоћете, можете им добро чинити, а мене немате свагда. Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. И заиста вам кажем: где год се проповеда јеванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини – за сећање на њу.” А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.