YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Марко 12:24-44

Марко 12:24-44 SNP_CNZ

Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.” И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.” И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега; и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.” А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита. И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо. И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и прва места у синагогама и прочеља на гозбама. Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.” И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант. Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег; јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”