И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи. Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?” Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.” А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.” Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се.
И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи: „Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’ Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.” Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.”
И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.” И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега; и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.” А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита.
И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо.
И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и прва места у синагогама и прочеља на гозбама. Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.”
И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант. Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег; јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
