Марко 12:1-31

И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова. Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. Посла и трећега, и њега побише. Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’ Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’ И ухвативши га, убише га и избацише из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?” И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше. И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи. Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?” Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.” А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.” Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се. И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи: „Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’ Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.” Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.” И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.”