Марко 10:1-34

И подиже се оданде, те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају. И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену – кушајући га. А он им одговори и рече: „Шта вам заповеди Мојсије?” Они рекоше: „Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.” Но Исус им рече: „С обзиром на тврдоћу вашега срца, написа вам ову наредбу. Али од почетка стварања Бог их створи као мушко и женско. ‘Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју, те ће двоје бити једно тело.’ Стога нису више двоје – него једно тело. Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.” И код куће опет га ученици питаху о томе. Он им пак рече: „Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој; и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.” И доношаху му дечицу да их дотакне, али их ученици укорише. А Исус видевши негодова и рече им: „Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божје. Заиста, кажем вам: ко не прими царство Божје као мало дете, неће ући у њега.” И загрливши их, благослови их, стављајући руке на њих. И кад изађе на пут, притрча један човек, клече пред њим и упита га: „Добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?” А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога. Знаш заповести: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку.” Но он му одговори: „Учитељу, све сам то држао од своје младости.” А Исус га погледа, заволе га и рече му: „Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.” А он се ражалости на ову реч и оде тужан јер имађаше велико богатство. И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: „Како ће имућни људи тешко ући у царство Божје.” А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божје. Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божје.” А они се још више уплашише говорећи један другоме: „Па ко може да буде спасен?” Исус погледа на њих и рече: „Људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.” Петар поче да му говори: „Види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.” Исус пак одговори и рече: „Заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради јеванђеља, а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и њиве – уз прогањања – а у будућем свету вечни живот. Но многи први биће последњи и последњи први.” А кад беху на путу улазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, а они се чућаху, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу, поче им говорити шта ће се њему догодити: „Ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима, и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.”