Михеј 7:1-4

Тешко мени! Постао сам као њива кад се пожање, као виноград после бербе. Нема зрна грожђа за храну, ни смокве ране коју жели душа моја. Нема побожног у земљи, ни праведног међу људима. Сви они крв вребају, човек брату свом мрежу поставља. Руке су им ка злу пружене, то великаш тражи. Судија према поклону пресуђује, великаш по својој вољи одлучује. Најбољи од њих је као трн, најисправнији је као чкаљ. Долази дан најављени, приближава се казна твоја, зато су сви збуњени.