Михеј 1:1-16

Реч Господња која дође Михеју Моресећанину, коју он виде за Самарију и Јерусалим у време Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних: „Чујте сви народи, слушај, земљо, и све што је на њој! Господ Бог вам је сведок, Господ из светог храма свог. Ево, Господ излази из места свога. Силази и иде по висинама земаљским. Планине се под њим топе, долине пуцају, као восак пред пламеном, као вода која се низ стрмину слива. Све је то због злочинства Јаковљевог и због грехова дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Зар није Самарија? Шта су култне узвишице Јудине? Зар није Јерусалим? Учинићу од Самарије гомилу у пољу, да се виногради засађују. Побацаћу у долину камење њено и темеље ћу јој открити. Биће разбијени сви кипови њени, изгореће у огњу сва зарада нечасна. Разбићу све кипове њене јер су скупљени од плате блудничке, и опет ће бити плата блудничка. Плакаћу и ридаћу због тога. Ићи ћу бос и го. Завијаћу као шакали и кричаћу као нојеви. Рана јој је непреболна, до Јуде допире. Дотиче врата народа мога, до Јерусалима. Не јављајте Гату, не плачите! У Вит-Афри ваљајте се у праху! Изађи срамотно, становнице сафирска! Неће изаћи становница сананска! Вет-Езил је из темеља ишчупан, из чврстих основа својих! Страхује за имовину становница Марота јер зло силази од Господа на врата јерусалимска. Упрегни у кола брзе коње, становнице лахиска! Ти си била узрок греха кћери сионске, јер су у теби били грехови Израиља. Подај отпуст Моресету гатском. Домови ахсивски превариће цареве Израиљеве. Наследника ћу ти довести, становнице мариска! У Одолам ће доћи слава Израиљева. Почупај се и острижи за милом децом својом.”