И, гле, донесоше му одузетога, који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече одузетоме: „Не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси.” И, гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.” А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: „Зашто зло мислите у својим срцима? Јер шта је лакше рећи: ‘Опраштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај?’” Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе – рече тада узетоме: „Устани, подигни своју постељу и иди кући својој.” И, уставши, оде кући својој. А народ, кад виде, побоја се и прослави Бога, који је такву власт дао људима.
А кад Исус оде оданде, виде човека где седи на царинарници, по имену Матеј, и рече му: „Хајде за мном.” И, уставши, пође за њим. А кад је он лежао за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом са Исусом и његовим ученицима. Фарисеји пак, видевши то, говораху његовим ученицима: „Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?” А он, чувши то, рече: „Лекар није потребан здравима, него болеснима. Него, идите и научите шта значи: ‘Милости хоћу, а не жртве.’ Јер не дођох да позовем праведнике, него грешнике.”
Тада му приђоше Јованови ученици говорећи: „Зашто ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?” А Исус им рече: „Могу ли сватови туговати док је младожења с њима? Доћи ће дани кад ће се узети од њих младожења, и тада ће постити. Нико не ставља закрпу од новога сукна на стару хаљину, јер закрпа његова дере од хаљине и расцеп гори бива. Нити се сипа ново вино у старе мехове; иначе се мехови цепају, вино се просипа и мехови пропадају, него се ново вино сипа у нове мехове, па се обоје сачувају.”