Матеј 27:25-66

Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.” Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну. Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету. Свукоше га и огрнуше му црвени огртач, оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”, и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст. И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”, дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, и седећи чуваху га онде. И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.” Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. А пролазници су га грдили машући главама и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.” Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се: „Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”; „Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.” А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим. А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.” И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.” А Исус опет повика гласно и издаху. И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца; и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.” А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова. А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу. А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’ Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.” Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.” А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.