Матеј 26:36-75

Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите ту док ја одем онамо и помолим се.” И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се. Тада им рече: „Претужна је моја душа до смрти. Останите овде и бдите са мном.” И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу, него како ти.” И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: „Зар не могосте ниједан час пробдети са мном? Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.” Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља.” И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале. И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи. Тада дође ученицима и рече: „Спавате само и почивате. Ево, приближио се час и Сина човечјег предају у руке грешника. Устаните, хајдемо. Ево, приближио се мој издајник.” И док је он још говорио, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи с мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина, а издајник његов даде им знак говорећи: „Кога пољубим, тај је; држите га.” И одмах пришавши Исусу рече: „Здраво, рави”, и пољуби га. А Исус му рече: „Пријатељу, зашто си дошао?” Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га. И, гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. Тада му рече Исус: „Врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути. Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? Како би се онда испунила писма да тако треба да буде?” Онога часа рече Исус светини: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма.” Тада га сви ученици оставише и побегоше. А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине. А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештениковог двора и, ушавши унутра, сеђаше са слугама да види крај. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса да га погубе; и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица и рекоше: Овај рече: „Могу да разрушим храм Божји и да га за три дана саградим.” Тада уста првосвештеник и рече му: „Ништа не одговараш што ови сведоче против тебе?” А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: „Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божји?” Рече му Исус: „Ти каза. Али вам кажем, одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима.” Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: „Похулио је на Бога! Шта нам још требају сведоци? Ето, сад чусте хулу! Шта мислите?” А они одговорише и рекоше: „Заслужио је смрт.” Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?” А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем.” Али он одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш.” А кад изађе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: „Овај беше са Исусом Назарећанином.” И опет одриче уз заклетву: „Не знам тога човека.” Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: „Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје.” Тада се поче преклињати и клети: „Не знам тога човека.” И одмах запева петао. И сети се Петар Исусове речи што је рекао: „Пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.” И изашавши напоље заплака горко.