Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а оставите што је претежније у Закону: Правду, милосрђе и веру: Ово је требало чинити, а оно не остављати. Слепе вође, који оцеђујете комарца, а камилу гутате.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неумерености. Фарисеју слепи, очисти прво што је у чаши да буде и њена спољашњост чиста.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. Тако се и ви споља показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња.
Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што градите гробове пророка и украшавате споменике праведника, и говорите: ‘Да смо живели у време својих отаца, не бисмо били њихови саучесници у крви пророка.’ Тако сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. И ви испуните меру својих отаца. Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене? Зато, ево вам шаљем пророке, и мудре, и књижевнике. Од њих ћете једне убити и распети, а друге шибати у вашим синагогама и гонити од града до града, да дође на вас сва праведна крв, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије, сина Варахијина, кога убисте између храма и жртвеника. Заиста вам кажем: све ће то доћи на овај нараштај.
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби, колико пута хтедох да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, и не хтедосте. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. Него вам кажем: одсад ме нећете видети док не речете: ‘Нека је благословен који долази у име Господње.’”