Матеј 13:24-58

Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’ А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’ А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу. Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’” Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви. Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.” Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.” Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.” Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.” А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји; њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша. Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву. Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га. Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте. Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.” А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.” И кад Исус сврши ове приче, оде оданде. И дошавши у свој завичај, учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: „Откуд овоме ова мудрост и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И нису ли његове сестре све код нас? Откуд, дакле, овоме све то?” И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Пророк није без части – осим у постојбини својој и у кући својој.” И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.