И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?” Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.” Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.” А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.
И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти. Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди? Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела. А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.”
А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли. И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно. И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија, који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму. Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим. И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори. И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак. А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.” И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.
А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет. И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац. Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.” Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.” И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу.
И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: „Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.” Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.
И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.” На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.” Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.”
А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму. Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?” А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”]. И одоше у друго село.
И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.” Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.” А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.” Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.” А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.” Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”