„С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе? Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’ Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’ Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’” И оправдаше мудрост сва деца њезина.
Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу. И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром, те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром. Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.” Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече: „Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?” Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.” И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла. Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге. Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге. Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.” А њој рече: „Опроштени су ти греси.” Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?” А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”