Пошто је завршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.
А слуга једнога капетана – кога је он ценио – беше болестан на мору. Чувши за Исуса, посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу. А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: „Заслужује да му то учиниш јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.” Исус пође с њима, а кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: „Господе, не труди се јер нисам достојан да уђеш под мој кров. Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч, па ће бити излечен мој слуга. И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: ‘Иди’, и иде, а другоме: ‘Дођи’, и долази, и своме слуги: ‘Учини то’, и чини.” Чувши то, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: „Кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.” И кад су се изасланици вратили кући нађоше слугу здравог.
Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа. А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке, која је била удовица, и с њом је било много света из града. А кад је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи.” Тада приђе, дотаче мртвачки сандук – носиоци пак стадоше – и рече: „Младићу, теби говорим, устани.” И мртвац седе, те поче да говори; и даде га његовој мајци. А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама”, и: „Бог је посетио свој народ.” И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.
Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика, посла их Господу питајући: „Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?” Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’”