Лука 5:1-13

Кад је народ хрлио к њему и слушао реч Божју, а он стајао код Генесаретског језера, виде два чамца крај обале; рибари су изашли из њих и испирали мреже. Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца. А кад преста да говори, рече Симону: „Навези на дубину и баците своје мреже за лов.” Симон му одговори и рече: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа, али на твоју реч бацићу мреже.” И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже су им се чак цепале. И дадоше знак друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца, тако да су тонули. Видевши то пак Симон Петар, припаде Исусовима коленима и рече: „Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.” Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова риба што уловише, а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: „Не бој се; одсад ћеш ловити људе.” И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим. И кад је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.” Тада пружи руку, дотаче га и рече: „Хоћу, буди чист.” И одмах губа спаде с њега.