Лука 24:25-53

И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали! Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка. И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима. И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.” А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба. Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!” А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа. И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима? Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.” Рекавши то, показа им руке и ноге. А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?” А они му дадоше комад печене рибе; он узе и поједе пред њима. И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.” Тада им отвори ум да разумеју Писма. Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана, те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима. Ви сте сведоци овоме, а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.” Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их. И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу, и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.