Лука 24:1-34

А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. Али нађоше камен одваљен од гроба и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих. Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима? Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји, наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.” Тада се сетише његових речи, па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима. А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали. Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило. И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима, и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима. Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима. Али њиховим очима није било дано да га препознају. И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно. Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?” И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом, како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га. А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило. Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив. Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.” И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали! Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка. И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима. И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?” И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.”