И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!”
А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.”
А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.” А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну. А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.” И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса. А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово.