Лука 2:22-52

И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”, и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”. И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему. Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег. И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, узе га на своје руке, благослови Господа и рече: „Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој, јер су моје очи виделе спасење твоје, које си припремио пред свим народима, светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.” И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити, а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.” Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет. А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему. И сваке године о празнику Пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим. Кад му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају, па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали, него, мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима, па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га. И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их. А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима. И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: „Дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.” Он им рече: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?” Али они нису разумели реч коју им је рекао. И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу. Исус је пак напредовао у младости и расту и милости код Бога и људи.