Лука 19:29-48

И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу ученика говорећи: „Идите у село које је према вама и, кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите. И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: ‘Господу је потребно.’” А послани одоше и нађоше како што им је рекао. И кад су одвезали магаре, рекоше им његови господари: „Што одвезујете магаре?” Они пак рекоше: „Господу је потребно.” И доведоше га Исусу, па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса. А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу. И кад се већ приближио месту где се силази с Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели, говорећи: „Нека је благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!” А неки фарисеји из народа рекоше му: „Учитељу, забрани својим ученицима.” И одговори им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће викати.” А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи: „Кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију. Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна, и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену зато што ниси упознао време кад си похођен.” И ушавши у храм, поче да изгони продавце говорећи им: „Написано је: ‘Мој дом нека буде дом молитве’, а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.” И учио је сваки дан у храму, а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе, али нису нашли шта би му учинили јер га је сав народ одано слушао.